latinica

Жаргон: када да и зашто не

Пише: Ивана Глишовић (мастер филолог хиспаниста)

 

Прочитавши чланак Кево, брате, скувај ми фука у једном дневном листу и поведена тиме колико моји другови/другарице користе жаргон у говору, одлучила сам да прокоментарисем жаргон у српском језику и његову употребу у различитим контекстима.
Жаргон најчешће стварају и користе млади који прихватају све што је ново и који желе да се одвоје од света одраслих. Феномен жаргона сам по себи није проблем. И раније су млади, и не само они, у међусобној комуникацији имали свој начин изражавања како би олакшали себи споразумевање.
Жаргонске речи добијају мало другачија значења од основних, која су позната великом броју говорника. Не треба да нас збуњује употреба речи гајба јер је њено значење у жаргону „стан“, а не „кућица за чување птица или дивљих животиња, кавез“ или „дрвени сандук за преношење воћа или живине“. Слично, жаргонизам закувати нема везе са кувањем, већ се односи на свађу.
У свакодневном говору су се већ усталили жаргонизми којима се означавају блиски сродници. Тако ћемо за родитеље рећи да су старци, брата ћемо углавном звати буразом, а сестру швецом. А уколико су и млађи од нас, задовољство је веће − они ће за нас бити балавци.
Често ћемо за лепе и згодне девојке и момке користити појмове из животињског света. Тако ће похвално за њу звучати жаргонизми риба или мачка, а за њега мачак или мачор. Мада, згодног момка најчешће називамо фрајером. А уколико му се због нечег дивимо, сматраћемо га царем или, можда, џеком (под условом да има много новца).
За неке појмове имамо и по два жаргонизма. Родитељи су не само старци, него и маторци. Приликом ословљавања пријатеља нећемо водити рачуна да ли ћемо користити тебра или френд. Уколико не поштујемо закон, стижу момци у плавом, пајкани или мурија. Ако затреба, иде се у ћузу или ћорку,није важно, јер значење је исто (=затвор).
Без обзира на то што је творила нове, многе жаргонизме данашња омладина преузела је од припадника старијих генерација, на пример бубатор = особа која учи напамет или дрпнути = украсти.
Да би нам неки људи, предмети или појаве били дражи или подношљивији, зваћемо их жаргонски профа уместо професор, матиш уместо математика. По угледу на матиш створен је и жаргонизам Бегиш (=Београд). Суфикс –иш, као и –ић (нпр. фотић (=фотоапарат) или наркић (=наркоман)), указују на симпатије које гајимо према особама, предметима, појавама које се налазе у корену жаргонизма.
Велики број жаргонизама настаје као последица замене слогова у речима: дороговићемо се (=договорићемо се); мојне (=немој); тебра (=брате)фонтеле (=телефон). Такође, чест творбени механизам жаргонизама је скраћивање речи (нпр. љубац (=пољубац)) или суфиксација скраћене основе (нпр. рођус (=рођендан)) од којих су жаргонизми настали.
Већина наведених жаргонизама припада домаћој творевини, али су чести и жаргонизми страног порекла у свакодневној комуникацији. Тако смо од припадника старијих генерација преузели турцизме сиктер (кафа) (=„брза” кафа), јаран (=пријатељ). Осим Турака, значајно су утицали и Енглези, те смо од њих позајмили речи: лајковати (=свидети се), едовати (=додати).Зато није чудно што ћемо у свакодневном говору пре чути облике: дреснути, дринкати, екстра, кис, кулирати, мјуза, парти, фрик него те исте облике на српском језику: обући се, пити, алкохол, прелепо, пољубац, игнорисати, музика, забава, чудак.
Данас смо сведоци све чешће употребе жаргона и у ситуацијама које нису њему својствене. Жаргон је у ствари средство комуникације међу члановима одређене групе, али све више продире и у јавну комуникацију, тј. у формалним ситуацијама. Такође, рекла бих да нисмо свесни колико често употребљавамо овакав језички израз, јер га несвесно из усменог кода преносимо у писани код иако то није његова адекватна употреба.
Жаргон је врло присутан у говору омладине, што је очекивано јер је то „језик“ којим млади међу собом комуницирају како би се разликовали од старијих генерација. Међутим, непримерено је жаргон користити у формалним ситуацијама. Није погодно рећи шљака уместо посао или блејим уместо досађујем се у неком формалнијем говору, нпр. у школи/на факултету или на неком скупу. Формалне ситуације захтевају употребу стандардног језика, пре свега због његове свеобухватности. Такође, стандардни језик је одлика књижевних дела, мада се жаргон се може употребити у књижевним делима зарад остваривање посебних стилских ефеката.
Употреба жаргона у писаним саставима ученика је актуелна тема. Жаргон у писаним саставима је последица тога што млади доста времена проводе користећи рачунар и Интернет, а мало читају књиге, па немају довољно развијен вокабулар. Међутим, задатак наставника српског језика је да код ученика развија социолингвистичку компетенцију, тј. разумевање у којим контекстима треба употребљавати који језички регистар. Тако ће ученик схватити када може да употребљава жаргон, а зашто у одређеним ситуацијама не може. 

Powered by Bullraider.com