latinica

Прекључивање кодова

Пише: Александра Томић (Катедра за англистику, Филолошки факултет Универзитета у Београду)

 

Уколико познајете два или више језика, сигурно вам се дешавало да вам понекад реч из страног језика пре  падне на памет него реч из матерњег језика када покушавате да се сетите назива за неки појам. Управо због оваквог суживота два или више језика у нашем уму и различитих ситуација у којима их користимо, јавља се прекључивање кодова.
Као што само име говори, прекључивање кодова је алтернирање између два или више кодова у оквиру исте конверзације. У погледу теорије прекључивања кодова постоје многа опречна тумачења и неслагања. Прва неслагања јављају се већ око тога шта треба сматрати кодом, тј. да ли је то језик, дијалекат, социолект? Међутим, треба се сложити да је код оно што једна заједница сматра посебним језиком и препознаје значењски потенцијал алтернације између два таква језика.
Прекључивање кодова се може догодити на више језичких нивоа: фонетском/фонолошком, морфолошком, лексичком, синтаксичком. Пример синтаксичког прекључивања би била недавна грешка аутора Мачка је попела дрво!, што, погађате, директно пресликава синтаксичка правила у енглеском еквиваленту The cat climbed the tree!. Пример То је лепа песма за рецитовати представља појаву морфосинтаксичке конструкције предлог+инфинитив. Иако је ова конструкција неграматична у српском језику, полако се устаљује; често ћемо чути сада већ одомаћен израз Даћете ми један сендвич/колач за понети. Морфолошко прекључивање је тако блиско позајмљивању да неки стручњаци тврде да та два термина не треба разликовати. Фонетско прекључивање представља свака инстанца када говоримо страни језик са нагласком, тј. користећи прозодију неког другог језика. Упркос бројности примера на осталим пољима, прекључивање кодова се најчешће одиграва на пољу лексике, када говоримо о инсертивном прекључивању кодова. Дешава се када због (тренутне) инкомпетенције у једном језику искористимо лексему на другом, баш као у следећем примеру који је забележен приликом истраживања аутора о прекључивању кодова у социолекту студената енглеског језика:

1 O: smešna je ona ana // piše stalno na onom fejsbuku neke ove -
2 G: stvari
3 O: stvari {laughs} da / ali one .. ne mogu da se setim reči // .. quotes
4 K: dobro / dobro
5 J:  citati

Битно обележје ове врсте прекључивања је и то што је реч која је прекључена на овакав начин обично истакнута као страна уз помоћ прозодијских маркера, као што је цезура пре и после речи, промена интонације и висине гласа, итд.
Код прекључивања кодова може се са прецизношћу рећи у сваком тренутку који од кодова користимо. Са појачаном фреквенцијом прекључивања и губљењем свести о томе који језик тачно говоримо у датом тренутку, долази до кодног мешања, које надаље може довести до стварања мешаних кодова. Како се повећава фреквенција прекључивања, тако оно почиње да губи на значењском потенцијалу. Стога је једно од разликовних обележја кодног мешања и чињеница да се њиме не преноси никакво значење.


Прекључивање кодова се може посматрати из више различитих перспектива. Проучавање прекључивања кодова из морфосинтаксичке, тј. микролингвистичке перспективе, бави се утврђивањем правила која регулишу мешање елемената из два или више језика. За сада су истраживачи установили неколико правила, тј. ограничења кодног прекључивања. Међу њима је и правило слободне морфеме које не допушта прекључивање везаних морфема. На пример, немогуће је рећи Јуче је *правинговала колаче. У овом примеру имамо прекључивање између слободних морфема из српског и везане морфеме из енглеског језика. Једно од ограничења представља и ограничење затворене класе, које не дозвољава прекључивање чланова затворених класа речи, као што су предлози, везници, заменице.
С друге стране, постоје стручњаци који заговарају да се лингвисти морају одмакнути од уског поља језичке структуре, и посматрати језичке појаве, а међу њима и  прекључивање кодова, на ширем, макролингвистичком плану, као друштвену појаву. Оваква перспектива обезбеђује нарочито корисна запажања у мултилингвалним заједницама, где постоји диглосија и где се језици налазе у такозваној асиметричној дистрибуцији. Тако се интерпретацијом дискурса и анализом социолингвистичких фактора може открити који језик у одређеној заједници има статус престижног, на који начин од ситуације зависи језик који ће се користити, којим ће се језиком изражавати ауторитативност, а којим припадност групи, итд.
Што се тиче значења прекључивања кодова, оно може проистећи из значења самих кодова или из његове улоге у дискурсу. У многим срединама где влада диглосија, употреба једног језика је детаљно утврђена конвенцијама које представљају ванлингвистичко знање и уче се када и језици сами. На пример, у САД-у ће припадници Латино заједнице користити шпански језик искључиво у кућној, присној атмосфери, док ће се енглески језик користити у свим формалним ситуацијама. Отуда и позната класификација два језика у једној средини као "наш код" и "њихов код".
Два језика се могу прекључивати у различите сврхе. Истраживање ауторке о прекључивању кодова у неформалном говору студената енглеског језика показало је да студенти најчешће користе кодно прекључивање у ужем смислу, а у различите сврхе. Само неке од њих су:

  • митигација, када студенти коришћењем енглеског језика покушавају да ублаже употребу вулгаризама, или да се удаље од њих:

1 J: neću da mi to radiš
2 L: dobro / za početak ću [da podrigujem
3 J:                                     [you know i'm gonna start farting as a {trails off}
4 L: exactly // that was my goal all along
5 J: znači / ti to ne želiš// veruj mi/ ne želiš

  • референце у вези са популарном културом:

1 M: svi se lepo oblače // dobro / osim nekih koje znamo {laughs}
2 C: {laughs}
3 L: jor argjument iz invelid
4 M:I don't wanna generalize things / but if eighty per cent is fine
5 L: da da // ovaj [fazon -

  • професионални жаргон:

1 S: si čula šta je pričala ?
2 O: hm ?
3 S: pa ono za mere / da se ounces ostavlja
4 O: jao
5 S: kao / vi ste to ozbiljno shvatili
6 S: ostavljaš ounces / jer njima ne treba  u novinskom članku / u književnom kao / miles away

  • управни говор:

3 K: čekaj / kako je citirala milicu ?
4 O: pa / ana je rekla na onom prvom času kao / stopto think / don't stop thinking / znaš
5 J: ja nemam pojma // ja apsolutno ignorišem te citate

Остале функције обухватају промену саговорничке констелације, металингвистичке коментаре, промену теме, реитерацију, итд. Присутни су и други социлингвистички фактори који играју важну улогу при одређивању функције кодног прекључивања. Наиме, студенти енглеског активно користе прекључивање на енглески језик у сврхе истицања припадности својој друштвеној групи, али и свом професионалном кругу.
Проучавајуци феномен прекључивања кодова у неформалном говору студената енглеског језика, ауторка се сусрела са много неоснованих заблуда о  овој језичкој појави. Неке од њих су да квари матерњи језик, да представља помодарство, да представља нечисту верзију језика, итд. Што се тиче аргумента да кодно прекључивање представља помодарство, због отворене језичке политике у српском језику, говорницима је увек на располагању био велики број мање или више прилагођених страних израза. Можемо закључити да ретко који помодни страни изрази издрже тест времена. Такође, нема бојазни да прекључивање кодова квари језик, прво зато што покварени језик не постоји, а онда и зато што наш језик, примајући нови лексички материјал кроз прекључивање кодова, али и позајмљивање, исти преобликује према сопственим обрасцима и правилима. Тако су током историје у наш језик ушле и одомаћиле се многе речи из страних језика које више не осећамо страним, као што су соба, јастук, јорган, чак, баш, итд. Уместо да осиромаше српски језик, оне су га лексички обогатиле, без икаквог утицаја на синтаксичка, фонолошка или морфолошка правила српског језика. На крају, треба препознати да прекључивање кодова ни у ком случају не представља претњу, већ један од сасвим уобичајених феномена код језичког контакта у самом поједницу, као и целокупном друштву.

Литература:

Appel, R. and Muysken P. (1987). Language contact and bilinguism. London: Edward Arnold.
Ariffin, K., & Rafik-Galea, S. (2009). Code-switching as a communication device in conversation, Language & Society Newsletter, 5. Preuzeto sa: www.crisaps.org/newsletter/summer2009/Ariffin.doc
Auer, P. (1998a). From Code-switching via Language Mixing to Fused Lects: Toward a Dynamic Typology of Bilingual Speech. Interaction and Linguistic Structures (InLiSt), 6, pg. 1-28.
Auer, P. (ed.) (1998b). Code-Switching in Conversation: Language, interaction and identity. London and New York: Routledge.
Blom, J.P. and Gumperz, J. (1972). Social meaning in linguistic structures: Code-switching in Norway. U J. Gumperz and D. Hymes (eds.), Directions in Sociolinguistics (pg. 407-434). New York: Holt, Rinehart & Winston.
Budzhak–Jones, S. (1998). Developing Diagnostics: Word-Internal Code-Switching Versus Borrowing. Cahiers linguistiques d'Ottawa, 26, pg. 1-14.
Gal, S. (1978). Peasant men can’t get wives: Language change and sex roles in a bilingual community. Language in Society, 7, pg. 1-16.
Gumperz, J. J. (1982). Discourse strategies. Cambridge: Cambridge University Press.
Клајн, И. (2008). Пуризам и антипуризам у данашњем српском језику. Јужнословенски филолог, LXIV, стр. 153-176.
Poplack, S. (2000). Sometimes I’ll start a sentence in Spanish y termino en espanol: Toward a typology of code-switching. U Li Wei (ed.), The Bilingual Reader (pg. 221-256). London and New York: Routledge.
Tomić, A. (2012). The Use of English in the Sociolect of the English-major Students: Code-switching?. Prezentovano na konferenciji English Language and Literature Studies: Embracing Edges, Filološki fakultet u Beogradu.
Treffers, J. (1994). Mixing two languages: French-Dutch contact in a comparative perspective. Berlin, New York: Mouton de Gruyter.

 

Powered by Bullraider.com