latinica

Овде објављујемо приказе монографија и чланака, које су написали чланови Друштва младих лингвиста. Напомињемо да су текстови заштићени Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.


 

Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу

Пише: Биљана Николић (Катедра за српски језик са јужнословенским језицима, Филолошки факултет Универзитета у Београду)

 

У науци је познато да језик, култура и друштво не егзистирају као међусобно аутохтоне појаве, већ се у великој мери узајамно прожимају. У том смислу, честа тема лингвистичких испитивања јесте утицај друштва, односно културе на језик. Захваљујући интересовањима за поменуте појаве, деведесетих година 20. века развила се нова научна дисциплина – лингвокултурологија. Пратећи савремена интересовања у науци, можемо рећи да је књига Рајне Драгићевић Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу корак напред у српској лингвистици, односно, прецизније речено, у српској лингвокултурологији. Ауторка се у овој књизи бави променама које се у језику дешавају под утицајем културе и друштва, указујући на могућности примене методе вербалних асоцијација управо у испитивању утицаја националне културе на лексичко значење и, шире, на српски језик.
Будући да се лингвокултурологијом као науком у последње време највише баве руски лингвисти, културолози, етнолингвисти, социолози итд., Р. Драгићевић се у теоријским и методолошким разматрањима у овој књизи ослања управо на њихова истраживања, полазећи од универзитетских лингвокултуролошких уџбеника (Лингвокултурологија В. А. Маслове и Лингвокултурологија Ј. И. Зиновјеве и Ј. Ј. Јуркове). При томе, запажамо да дела која ауторка користи и на која се позива у свом раду нису временски ограничена на одређени период, већ се у списку литературе на крају књиге налазе издања од 1964. до 2009. године. Како је лингвокултурологија млада научна дисциплина, већина библиографских јединица новијег је датума. То нам може бити један од показатеља да се ауторка озбиљно бави лингвокултурологијом, да прати њен развој у светским размерама и да нам њено дело Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу може служити као поуздан извор лингвокултуролошких информација.
Књига Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу, како и сам наслов говори, посвећена је испитивањима односа између српског језика и културе употребом вербалних асоцијација. Ауторка се бави питањима као што су: израда асоцијативног речника српског језика (зашто је важно постојање оваквог речника и чему он служи), приказивање културолошких елемената у једнојезичним речницима српског језика, представљање досадашњих лингвокултуролошких истраживања у српском језику и њихова улога у предавању српског језика као страног (стереотипи говорника српског језика о животињама и биљкама, етницима и сродницима, о људским особинама итд. и њихов утицај на стварање нових (секундарних) значења лексема којима се именују наведене појаве), лингвокултуролошка истраживања у свету – недостаци и добре стране до сада спроведених истраживања и могућности примене методологија које су користили страни аутори на испитивања утицаја националне културе на српски језик. Једна од тема која у више наврата заокупља ауторкину пажњу јесте како се у речницима српског језика (Речнику САНУ, Речнику МС, Речнику српскога језика и др.) обрађују полисемичне лексеме које међу секундарним значењима имају и она изазвана колективном експресијом. (Мисли се на лексеме код којих култура утиче на настанак нових значења: нпр. лексема ћурка се, осим у свом основном значењу, употребљава и да означи глупу женску особу.) Осврћући се управо на таква питања, Р. Драгићевић налази аргументе за став да је Асоцијативни речник српског језика заправо лингвокултуролошки по типу. 

Додај коментар (0)

Опширније: Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу