latinica

Речничка микроструктура

Пише: Биљана Николић (Катедра за српски језик са јужнословенским језицима, Филолошки факултет Универзитета у Београду)

 

Речничку микроструктуру чине: речнички чланак, одредница, показатељ граматичке категорије, етимологија, квалификатори употребне и стилске вредности, информација о синтаксичкој позицији речи, систем дефиниција, примери, идентификација контекстне употребљивости и испоређенице.

РЕЧНИЧКИ ЧЛАНАК је нпр. лексема мајка у Речнику српскохрватскога књижевног језика.

ОДРЕДНИЦА је реч која се дефинише (у наведеном примеру одредница је мајка). Термин за одредницу је и лема. У свим нашим значајнијим речницима лема је увек акцентована.
Први податак који долази након наведене одреднице јесте ПОКАЗАТЕЉ ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ – то је најважнија информација која се даје о речи: нпр. мајка ж – то значи да је именица мајка женског рода. Код глагола се употребљава свр. или несвр. за глаголски вид (свршени и несвршени); придеви се наводе у облику нпр. леп, -а, -о; уз прилоге стоји прил; уз везнике вез, а уз узвике узв. Показатељ граматичке категорије је углавном показатељ врсте речи.
Понекад, али не обавезно, даје се ЕТИМОЛОГИЈА. У датом примеру етимологија није наведена.
КВАЛИФИКАТОРИ УПОТРЕБНЕ И СТИЛСКЕ ВРЕДНОСТИ су скраћенице нпр. необ.= необично, аугм.= аугментатив, дем. = деминутив, арх. = архаично, фиг. = фигуративно... Понекад се квалификатор даје само испред неког значења, а то значи да се тај квалификатор односи само на то значење испред којег стоји. Квалификатор употребне и стилске вредности фиг. наведен је уз прво, теће и четврто значење лексеме мајка.
ИНФОРМАЦИЈА О СИНТАКСИЧКОЈ ПОЗИЦИЈИ РЕЧИ (може се наћи у речнику, а и не мора бити наведена): нпр. глагол држати само уконструкцији држати до некога/нечега има значење придавати значај.
Све од одреднице до система дефиниција назива се заглавље.

СИСТЕМ ДЕФИНИЦИЈА састоји се из значења и подзначења. У свим нашим речницима оно што се бележи бројевима (нпр. за одредницу мајка: 1. она што је родила онима које је родила; 2. назив одмила за бабу (унучићима) и за свекрву или старију жену уопште) јесу значења, а оно што се обележава као 1а, 1б, 2а, 2б, 2в... јесу подзначења. Сва значења и подзначења имају дефиниције. Дефиниција 1а зове се дефиниција примарног/основног значења, а све остале дефиниције (1б, 2а...) јесу дефиниције секундарног значења.
Иза сваке дефиниције наводе се ПРИМЕРИ. У Речнику САНУ максималан број примера који се наводи  је 6, у Речнику МС наводи се највише 3 примера (нпр. уз треће значење лексеме мајка дат је пример: Мајка је он, а не старешина.), а у Једнотомнику се наводи само један пример. Обавеза у свим речницима је навођење примера од најстаријег ка новијим. Примери треба да обухвате све говоре датог језика и морају бити репрезентативни.
ИДЕНТИФИКАЦИЈА КОНТЕКСТНЕ УПОТРЕБЉИВОСТИ је податак који се даје у загради испред или иза дефиниције (то је семантичка информација). У примеру мајка, у четвртом значењу иза квалификатора употребне и стилске вредности дата је идентификација контекстне употебљивости: 4. фиг. (често уз речи: земља, домотна, отаџбина и сл.) хранитељка, родитељка.

ИСПОРЕЂЕНИЦЕ су неке врсте дублета, нпр. злословије в. злословље (в. = упореди злословље).

Литература:
Драгићевић, Р. (2007). О Једнотомнику и поводом њега, Речник српског језика, Нови Сад: Матица српска, 2007. Књижевност и језик, ЛИВ 3-4, стр. 407-412.
Драгићевић, Р. (2009). Предавања у оквиру предмета Увод у лексикографију. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду.
Драгићевић, Р. (2010). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

 

Powered by Bullraider.com