latinica

Како написати и презентовати научни рад?

С обзиром на то да се на студијама не развијају вештине писања и презентовања научног рада, а неопходно је да млади истраживачи добију смернице како то урадити да би одговорили на захтеве које им поставља академска заједница, Друштво младих лингвиста је за своје чланове организовало радионицу Како написати и презентовати научни рад?. Радионица је одржана 17. маја 2014. године у периоду од 11 до 14.30 часова у Канцеларији за младе и текла је овако:

11.00 – 12.20 Увод у писање научног рада (мр Сњежана Ћирковић, Филолошки факултет Универзитета у Београду)

Научни рад представља производ научног истраживања у којем су изложени оригинални резултати и објашњења до којих је истраживач дошао служећи се методолошким апаратом одређене научне дисциплине. Почетак научног истраживања, када треба дефинисати проблем, нарочито тешко пада почетницима у науци, јер треба усагласити неколико критеријума: значај, актуелност, применљивост проблема, интересовање истраживача за проблем, стручност истраживача, могућност спровођења истраживања (укључујући доступност грађе и метода). Проблем научног истраживања треба да буде тако постављен да се очекује да ће се након истраживања доћи до нових података или објашњења. Дакле, циљ сваког научног истраживања јесте да се (додатно) расветли постављени проблем. У зависности од природе проблема и/или афинитета истраживача, циљеви, грубо речено, могу бити епистемолошки (тичу се нивоа сазнања које истраживач жели да досегне) или апликативни (тичу се примене или имплементације сазнања до којих је истраживач дошао). Како би достигао циљ истраживања, истраживач поставља хипотезе (претпоставке) у вези са проблемом, које током истраживања доказује или оповргава. Да би проверио сопствене хипотезе, истраживач се служи научним методама. Треба разликовати методе за прикупљање података (анкета, интервју, посматрање, експеримент, анализа садржаја) и методе за анализу прикупљених података (аналитичке, синтетичке, статистичке, упоредне). Проверавајући своје хипотезе научним методама, истраживач долази до парцијалних закључака, које затим обједињује како би сазнао да ли је постављени циљ истраживања достигнут и да ли је постављени проблем решен. Да би резултати до којих је истраживач дошао добили на значају, истраживач те резултате мора да представи научној јавности, најчешће тако што ће написати и објавити научни рад. Научни рад треба да има следећу структуру: насловна страна, сажетак и кључне речи, садржај, списак цртежа, табела, илустрација (ако постоји), списак скраћеница (ако постоји), главни део рада, библиографија, прилози/додаци (ако постоје). У главном делу рада треба дати хронологију истраживања онако како је оно заиста реализовано, кроз уобичајене фазе (постављање проблема, информисање о досадашњим истраживањима, постављање хипотеза, одабир методологије, спровођење истраживања, анализа резултата, тумачење резултата, навођење закључака). При том, приликом писања треба обратити пажњу на принципе логичности, прецизности, кохерентности, кохезивности, концизности, тј. реченице треба писати јасно и прецизно, хронолошким или узрочно-последичним редоследом, тако да представљају јединствену и складну целину. Приликом уређивања форме научног рада могу се искористити алати доступни у оквиру Microsoft Word програма (Styles, Table of Contents, Footnotes, Citations&Bibliography, Index…).

12.20 – 12.30 Пауза

12.30 – 13.00 Технике напредног претраживања (мр Сњежана Ћирковић, Филолошки факултет Универзитета у Београду)

Једна од битних вештина којима истраживач треба да овлада како би дошао до ваљаних информација за своје истраживање је претраживање електронских извора. За проналажење информација могу се користити следећи извори: Узајамни онлајн каталог COBISS OPAC, KVK – Karlsruher Virtueller Katalog, КоБСОН, СЦИндекс.
Узајамни онлајн каталог Србије је успостављен спајањем библиографско-каталошких база Библиотеке Матице српске, Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и некадашњег Југословенског библиографско-информацијског института, тзв. ЈУБИН-а, на платформи COBISS. У оквиру ове платформе могуће је претраживање на три нивоа: основном, изборном, командном. Након укуцаних одређених података о  траженој публикацији/чланку, као резултат добијају се не само информације о тој публикацији/чланку, већ и у којим библиотекама се она може наћи. Високошколске библиотеке (укључујући катедарске библиотеке Филолошког факултета Универзитета у Београду) такође се налазе у систему COBISS, па их је могуће претражити.
KVK (Karlsruher Virtueller Katalog) је метакаталог који садржи податке о преко 500 милиона књига и часописа који се чувају у библиотекама широм света. KVK нуди избор великог броја каталога у оквиру којих је могуће претраживати. Само претраживање може бити на основу различитих критеријума: аутор, наслов, година издања, издавач, кључна реч, ISBN/ISSN. KVK, након укуцаних података по критеријумима претраге, сортира резултате по каталозима и нуди везу ка месту где се одређена публикација налази.
КоБСОН (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку) је основан са циљем да се оптимизује набавка стране научне литературе у електронском облику, али и да се промовише домаће научно издаваштво, које преко ове платформе постаје видљиво светској научној заједници. У оквиру КоБСОН-а могуће је приступити електронским издањима бројних научних часописа и књига. Посебно су значајнe индексне базе и сервиси (Web of Science, JSTOR, Science Direct) и репозиторијуми докторских дисертација у електронском облику (Open Access Theses and Dissertations, EThOS - Electronic Theses online service, Digitalni akademski repozitorij).
Српски цитатни индекс (СЦИндекс) настао је као допуна међународним цитатним индексима. У СЦИндексу је могуће претраживати преко 400 домаћих научних часописа из различитих научних дисциплина. Посебна погодност је што су чланци у појединим часописима доступни у пуном тексту, а не само до нивоа сажетка. Такође, у оквиру СЦИндекса прате се сциентометријски подаци попут импакт фактора часописа или броја цитата одређеног рада.

13.00 – 13.30 Библиографско цитирање (мр Сњежана Ћирковић, Филолошки факултет Универзитета у Београду)

Саставни део сваког научног рада представљају цитати. Цитирањем се успоставља комуникација са другим истраживачима који се баве истом или сличном темом, представља се еволуција научне мисли о одређеној теми, повезују се научни радови о одређеној теми у укупно научно знање, реагује се на раније тврдње са циљем да се своји нови и оригинални резултати прикажу као валидни. Постоје три начина цитирања: дословно навођење (преписивање туђих речи), парафразирање (сопственим речима објаснити туђе мисли), резимирање (сопственим речима сажети рад у виду кључне идеје). Без обзира на начин, приликом цитирања треба коректно наводити извор (тј. аутора, наслов и број стране) јер се тако поштују научни ауторитет и ауторска права других истраживача. Подаци о изворима наводе се у оквиру самог текста рада и у библиографији. У оквиру самог текста рада извори се могу навести према два система: система нотација (навођење извора у фусноти) или система аутор-датум (навођење аутора и године издања рада у заградама након цитата/парафразе). У библиографији извори се наводе у складу са изабраним стилом библиографског цитирања (АПА, МЛА, Чикаго, Харвард). Избор стила зависи од ментора, политике научног часописа, досадашњег коришћења тог стила у одређеној научној дисциплини. Како би се помогло истраживачима, осмишљени су програми који одређену публикацију преводе у библиографски запис према изабраном стилу (доступни преко LibGuides на сајту Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду). Такође, у оквиру СЦИндекса постоји опција „Како цитирати овај чланак?“.
Преузимање туђих речи и ставова, без навођења тачних и проверљивих библиографских података, сматра се плагијатом. Зато је важно овладати техникама библиографског цитирања.

13.30 – 13.45 Пауза

13.45 – 14.30 Презентација научног рада (мр Сњежана Ћирковић, Филолошки факултет Универзитета у Београду)

Задатак истраживача није само да спроведе истраживање, већ и да резултате тог истраживања представи научној јавности, најчешће путем презентација на конференцијама. Излагање на конференцијама потпомогнуто Power Point презентацијама оставља снажнији утисак на публику, па се мултимедијални начин излагања препоручује. Power Point презентација треба да буде организована логично, дајући преглед информација, које својом укупношћу чине складну целину. Први слајд треба да садржи наслов презентације, име аутора и његову афилијацију. На другом слајду даје се садржај презентације у кратким цртама. На слајдовима треба исписати тезе (а не целе реченице!), а битне појмове или кључне речи истицати, како би се скренула пажња публици. Што се боја тиче, треба бити умерен (оптимално је да су на презентацији три боје) и изабрати оне боје којима се остварује јак контраст између позадине и текста. Слично треба поступати са визуелним и аудитивним средствима (слике, музика) и анимацијама. Са анимацијама треба бити опрезан јер могу одвући пажњу публике. Зато анимације треба користити онда када се жели постићи одређени ефекат. На крају презентације увек треба дати резиме и извести закључке. Број слајдова по презентацији зависи од теме, али се за 15-минутну презентацију препоручује 5-7 слајдова, с тим што број редова по слајду не би требало да буде већи од седам.
Вештине презентовања се данас све чешће захтевају од научног радника управо зато што је важно своја сазнања предочити другима и заинтересовати их за даљи рад у оквиру одређене теме/пројекта.

Радионица је била врло интерактивна: чланови Друштва су отворено говорили о проблемима са којима су се сусретали у досадашњем раду, а мр Сњежана Ћирковић давала је савете како се одређени проблеми могу превазићи. Закључак радионице је да су вештине претраживања, писања, цитирања, презентовања данас неопходне вештине у науци и да је потребно све више пажње усмерити на развијање ових вештина.  

Powered by Bullraider.com