latinica

Друштво младих лингвиста је током 2013. године организовало два семинара за своје чланове. Оба семинара била су методолошког карактера; један семинар је био посвећен писању стручних и научно-популарних текстова, а на другом семинару чланови Друштва младих лингвиста упознали су се са КОБСОН-ом и Српским цитатним индексом и научили су како могу да их користе. 


 

Претраживање научних информација

 

У сарадњи са Народном библиотеком Србије организовали смо за чланове Друштва младих лингвиста једнодневни семинар о КОБСОН-у и Српском цитатном индексу. Циљ семинара био је да се чланови упуте у то како могу приступити научним информацијама и како их претраживати. Претраживање научних информација је најважније у првој фази научног истраживања, када се бира тема и одређује методологија истраживања, јер је неопходно прво видети која су истраживања на ту тему урађена, у оквиру којих теорија и са каквим методолошким апаратом. Наравно, и у каснијим фазама научног истраживања коришћење научних информација је врло пожељно (нпр. приликом интерпретације резултата упутно је правити паралеле са резултатима претходних истраживања).   

Семинар је одржан 29. новембра 2013. године од 11 до 15 часова у Народној библиотеци Србије.

Семинар је текао овако:

11.00 – 12.30 Научне информације на КОБСОН-у – доступност и начини приступа (Татјана Тимотијевић, КОБСОН, Народна библиотека Србије)

КОБСОН (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку) успостављен је са циљем да се истраживачима у Србији омогући да имају несметан приступ електронским научним публикацијама и сервисима. Помоћу КОБСОН-а могуће је претраживати часописе и књиге, али и увидети вредност одређеног научног рада на основу библиометријских показатеља (импакт фактор, Хиршов индекс). Могуће је претраживање часописа светских издавача по наслову, научној дисциплини, кључним речима. Такође, преко КОБСОН-а је могуће приступити индексним базама (Web of Science, SCOPUS) и великим сервисима, тзв. агрегаторима (EBSCO, JSTOR, Science Direct), на којима се налази мноштво научних часописа и радова. На сервисима је могуће направити свој налог како би се управљало резултатима претраге (нпр. да би се сачували резултати претраге за одређену тему). Преко КОБСОН-а корисници могу приступити и електронској библиотеци (Е-brary), у којој се налази преко 30 000 књига. Електронска библиотека нуди алате (подвлачење, додавање коментара, превођење) помоћу којих је читање и учење у виртуелном свету идентично као у реалном. 

12.30 – 13.00 Пауза

13.00 – 14.15 Српски цитатни индекс (Никола Станић, Центар за евалуацију у образовању и науци)

Српски цитатни индекс користи се за претрагу домаћих научних часописа и чланака. У овој индексној бази реферише се преко 400 часописа из различитих научних дисциплина. Радови у неким часописима дати су у пуном формату, а у неким до нивоа сажетка. За следеће часописе из лингвистике доступни су цели радови: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Јужнословенски филолог. У Српском цитатном индексу могуће је претраживати по наслову чланка или кључним речима. Сваки чланак повезан је са чланцима са којима дели исте референце и са чланцима који га цитирају, што је врло корисно да би се увидело који су све радови писани на одређену тему, као и који аутори се баве том темом. Такође, Српски цитатни индекс препознаје да ли се одређена референца налази у оквиру КОБСОН-а или ВБС. 

14.15 – 14.45 Плагијаризам (Никола Станић, Центар за евалуацију у образовању и науци)

Плагијаризам представља присвајање туђих речи, мисли, идеја и приказивање као сопствених у свом раду. Плагијатор не подлеже кривичној одговорности, али крши научну етику тиме што фалсификује туђе резултате рада. Најчешћи су плагијаризам текста (када се копира текст из извора а не наведе се оригинални аутор) и плагијаризам идеја (када се преузимају туђе идеје, методологије, објашњења без навођења аутора). У последње време је чест и аутоплагијаризам (када се исти научни рад публикује више пута). Бесплатан софтер преко којег је могуће проверити да ли је неки рад плагијат или не налази се овде.

Додај коментар (0)

Како написати стручни/научно-популарни чланак?


Друштво младих лингвиста је за своје чланове организовало једнодневни семинар на тему "Како написати стручни/научно-популарни чланак?". Циљ семинара био је да се чланови обуче за писање текстова за сајт.

Семинар је одржан 17. марта 2013. године од 12 до 16 часова у Канцеларији за младе.

Семинар је текао овако:

12.00 - 12.15  Окупљање чланова Друштва

12.15 - 12.30  Уводна реч (Ана Барбатесковић, Друштво младих лингвиста)
Координаторка образовних активности предочила је два основна правца у којем Друштво младих лингвиста треба да делује - подстицање младих на научно-истраживачки рад и популаризација лингвистике као науке.
Лингвистика се може популаризовати изнутра и споља - изнутра тако што ће лингвисти различитих интересовања међусобно размењивати своја сазнања, а споља тако што ће се широј популацији приказати значај језика као феномена и свих његових манифестација, али и унапредити језичка култура. Како би се остварили овакви циљеви, потребно је ширити идеју међу студентима свих нивоа о научно-истраживачком и стручном раду и подстицати их да се баве лингвистиком. 

12.30 - 13.30 Како написати научно-популарни чланак? (Слободан Бубњевић, НП "Време", Центар за промоцију науке)
Слободан Бубњевић је члановима Друштва младих лингвиста испричао своје дугогодишње искуство у писању научно-популарних чланака, пре свега у "Времену", али и на сајту Елементаријум. Научно-популарни текстови пишу се са циљем да се научна достигнућа представе широј јавности. Аутор таквог текста тежи да интерпретира научна сазнања једноставно, концизно и занимљиво. Такође, предавач је поставио и питање у вези са овим жанром. Постоји врло много варијација међу текстовима који се одређују као научно-популарни - крећу се од научне фантастике (уп. књиге Артура Кларка) до књига које се дефинишу као научне по садржају али су писане врло занимљиво.

13.30 - 14.30 Како написати стручни чланак? (Јелена Гледић, Филолошки факултет Универзитета у Београду)
Јелена Гледић је посебно истакла да приликом писања научног и стручног рада треба бити критичан.  У научном и стручном раду треба се ослободити емотивног закључивања и предрасуда, проучити релевантне доказе, размотрити све могуће интерпретације и бити свестан да можда не постоји само једно решење. Укратко, тежи се објективности и логичности. Такође, чланови Друштва младих лингвиста добили су конкретна упутства како треба да изгледају стручни радови попут есеја и приказа.

14.30 - 15.00 Пауза

15.00 - 16.00 Дискусија
Током дискусије чланови Друштва су изразили своје незадовољство тренутном ситуацијом - јавност прихвата мишљења разних "стручњака" који се појављују у медијима. Стога је потребно пронаћи начине како нелингвисте ослободити бројних заблуда које имају о језику (нпр. шпански језик се може научити из шпанских серија, жаргон уништава књижевни/стандардни језик). Такође, забрињава све већа функционална неписменост и језичка некултура међу млађом популацијом и на том пољу треба што пре деловати. Што се науке тиче, чланови су истакли да је потребно више пажње обратити са савремене и актуелне лингвистичке теорије, нарочито у србистици.

Додај коментар (0)