latinica

Презентације узорних мастер радова из (критичке) анализе дискурса

Драгана Василијевић: Дискурс политичке рекламе у српском, руском и украјинском језику

Предмет истраживања биле су кратке рекламне форме примарног политичког дискурса: предизборни слогани и телевизијски промотивни спотови.
Истраживање је спроведено на узорку од  укупно 75 предизборних рекламних слогана (31 српски, 12 руских и 32 украјинска)  и 333 телевизијска рекламна спота (124 српска, 89 руских и 120 украјинских) коришћених у току предизборних кампања у Србији, Русији и Украјини у току 2012. године. Грађа је ексцерпирана са званичних страница и канала учесника кампања.
Теоријски оквир истраживања чинили су теорија говорних чинова Џ. Остина и Џ. Серла, учење о принцима кооперативности и конверзацијској импликатури П. Х. Грајса и учења о комуникативним стратегијама и тактикама. Примењиване су опште научне методе као што су посматрање, дескрипција и дедукција и лингвистичке методе анализе дискурса и интерпретационе анализе у оквиру лингвистике текста. Прикупљена грађа је анализирана из лингвистичке и комуниколошке перспективе, што подразумева разматрање како лингвистичких, тако и паралингвистичких средстава са циљем утврђивања универзалних заједничких карактеристика дискурса политичке рекламе у српском, руском и украјинском језику, као и особености карактеристичних за сваки језик и културу.

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Марта Поповић: Критичка анализа дискурса о мигрантској кризи 2015-2016. у немачким и српским медијима

Овај рад се бави анализом новинског дискурса немачког недељника Spiegel и српског недељника НИН, који је непосредно или посредно повезан са мигрантском кризом, која је у протекле две године погодила Европу и делове Африке и Азије, у раздобљу од почетка децембра 2015. до  краја јануара 2016. године. За овај период определили смо се због тога што су се управо тада у оквиру мигрантске кризе збили веома значајни  догађаји.
За Србију, која је у ствари само транзитна земља, у овом је периоду највећи проблем било затварање хрватске границе, као и подизање бодљикавих жица на мађарској граници, које би требало да спрече улазак миграната у земље ЕУ. У Немачкој, коначном одредишту великог броја миграната, у новогодишњој су се ноћи догодили масовни напади на жене на железничкој станици у Келну.
Полазна ауторова претпоставка, која се показала само делимично тачном, била је да ће недељници због ових важних догађаја обратити посебну пажњу на мигрантску кризу и о њој много писати. Немачки недељник Spiegel мигрантској је кризи заиста посветио позамашан број написа, док се српски недељник НИН њоме бавио само површно, не дотичући се ни светских ни домаћих проблема који су са њом повезани.
Критичка анализа дискурса веома је погодна метода за анализу овог материјала. Осим што пружа могућност текстуалне анализе, она омогућава и представљање друштвених и културних околности у којима текстови настају, односно приказивање стања у којем се одређено друштво налази. Неопходно је дискурс анализирати на свим нивоима, објаснити његово основно значење, тумачити поруке које он носи. Неопходно је дакле разоткрити − често веома затамљене − односе моћи, приказати друштвена зла која су неприметно укорењена у дискурс, и што је можда најважније, понудити начин да се та зла исправе или ублаже.
Што се текстуалне анализе тиче, почетна хипотеза овог  рада − заснована на изобиљу стислких фигура које се свакодневно срећу у другим медијима − гласила је да ће новински текстови о мигрантској кризи обиловати таквим средствима, а пре свега метафорама. Когнитивна лингвистика, наиме, метафору посматра као начин организације непрегледног појмовног система. Метафора према оваквом схватању није само ствар језика, већ и ствар мишљења.
Рад се састоји из две целине. Прва целина представља теоријски оквир рада, тј. основне информације о критичкој анализи дискурса. Она читаоца упознаје са принципима и циљевима ове методе, тако што прво дефинише сам појам ’дискурс’, затим се бави општом анализом дискурса и коначно, позивајући се углавном на Нормана Ферклафа, објашњава појединости у вези са овом методом, њену заснованост и практичну примену. Аутор читаоца потом упознаје са принципом когнитивне метафоре и са њеном улогом у стварању друштвене и политичке стварности преко утицаја на организацију нашег мишљења.
Други део рада бави се анализом написа из Spiegela и НИН-а о мигрантској кризи у поменутом двомесечном периоду. Осим приказа општег стања у друштву, са освртима на конкретне теме о којима новинари ових недељника пишу, рад обухвата и лингвистичку анализу језичких средстава која су најкарактеристичнија за текстове објављење у овим недељницима, као и поређење резултата истраживања.

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Слободанка Дабић: Представљање "Другог": представе о оријенталним и балканским народима у америчком медијском дискурсу 

Односи моћи и неједнакости познати су одувек, о томе су писали и пишу многи теоретичари, напомињући да у друштву увек постоји доминантна група која се служи образовним и медијским институцијама како би преносила одређене ставове и одржавала свој статус. Подржавање ставова доминантне групе унутар једног друштва може значити да ће цело друштво попримити те ставове, а затим и на вишем нивоу постати доминантно друштво или народ који намеће свој поглед на свет.
Амерички медији су инструмент америчког друштва којим се одржава став да је Западна цивилизација јача и боља у односу на Источну цивилизацију. Глобализација и развој технологије су дозволили да сви медији буду доступни свима и да свако у сваком тренутку може прочитати вест са било ког дела света. Зато су амерички медији постали врло моћан алат, али и значајан извор информација и ставова.
Теорије о оријентализму, које је поставо Едвард Саид, објашњавају како се изградила слика о Истоку, тј. Оријенту, међу западним народима и како се она једним делом кроз медије одржава данас. Теорије о балканизму објашњавају како се слична слика градила о Балкану, а данас преноси. Анализа америчког медијског дискурса може објаснити како се стварају и преносе стереотипне представе о балканским и оријенталним народима као „Другом“, а то је управо тема и основа овог рада. Анализа се ослања на поменуте теорије о оријентализму и балканизму, водећи се хипотезом да је дискурс у употреби код америчких медија такав да формира однос неједнакости између америчког народа, са једне стране, и оријенталних и балканских народа, са друге стране. 

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Powered by Bullraider.com