latinica

Презентације узорних мастер радова из лексикологије

 

Валентина Илић: Концептуализација апстрактних појмова истина и лаж у српском језику

Рад представља анализу апстрактних именица истина и лаж из угла когнитивнолингвистичког приступа на корпусу савременог српског језика – методом концептуалне анализе. На самом почетку представља се природа апстрактних именица, а затим се образлажу приступ, корпус, као и основне етапе у истраживању. Укратко се даје постанак и развој когнитивне лингвистике, њени основни постулати, те главна обележја појмовних метафора и њихових врста. С обзиром на то да је реч о појмовима који обележавају важну сферу човековог духовног живота, у општим напоменама даје се њихово разумевање кроз историју филозофије, будући да је истина један од њених кључних појмова, па било какво писање о њој подразумева и познавање главних филозофских импликација. Пре саме анализе, и у сврху што потпунијег разумевања истине и лажи, дата је њихова етимологија, а потом и савремена семантика. Главни део рада састоји се од две велике целине: концепта истине и концепта лажи. Структуру обеју целина чине појмовне метафоре и сценарији до којих се дошло анализом грађе. Појмовне метафоре се групишу по различитим нивоима општости, који су у суштини подударни овим концептима, док су разлике и супротности засноване само на нивоима са високим степеном конкретности. Поједине групе метафора синтетички се представљају у виду дијаграма. Након анализа, излажу се резултати асоцијативног теста спроведеног са ученицима Четрнаесте београдске гимназије, који потврђују и донекле употпуњују слику представљених концепата. На самом крају дају се кључне  појмовне метафоре које илуструју концептуализацију истине и лажи, оне се конфронтирају и износе се основни закључци спроведеног истраживања.

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Весна Николић: Лексема кућа као лингвокултуролошки концепт у српском језику

У раду се са лингвокултуролошког и когнитивног становишта анализира системски, анкетни и текстуални материјал лексеме кућа у савременом српском језику. Циљ рада био је да се покаже да je КУЋА врло важан културолошки концепт у српској лингвокултури и да се применом методологије Јежија Бартмињског дође до когнитивне дефиниције овог појма. Истраживање је показало да се кућа у српском језику врло често концептуализује као ПОРОДИЦА, УТОЧИШТЕ и СКЛОНИШТЕ, због чега изразито конотира топлину, сигурност, слободу, љубав и мир. 

Материјал можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је сав материјал на сајту заштићен Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Бојана Тодић: Придевска антонимија у Асоцијативном речнику српског језика

Рад је замишљен као синхронијска семантичка анализа придевâ који се налазе у антонимском односу, а јављају се као пар стимулус – реакција у Асоцијативном речнику српскога језика. Иако је наш приступ анализи придевâ првенствено семантички усмерен, у раду је дотакнут и формални аспект, који се тиче било форме самих антонима, било форме њихових дефиниција као показатеља односа антонимије. Пошли смо од хипотезе да је веза заснована на супротности значења лексема једна од најчвршћих (ако не и најчвршћа) веза међу речима у језичком систему. Будући да сви досадашњи подаци указују на чињеницу да у нашој меморији лексеме нису сложене без реда, анализа вербалних асоцијација се, пружајући разноврсне могућности сазнавања суштине нашег језичког система и устројства нашег менталног лексикона као његове позадине, показала адекватном за овакав тип истраживања. Циљ рада је да се, кроз анализу семантике антонимâ и релација које успостављају, како између себе тако и према друговрсним лексемама, провери (потврди или оповргне) хипотеза о антонимији као систематској појави у лексичкој, али и у менталној структури, где би антоними, у складу са наведеним, били ускладиштени у непосредној близини.

Презентацију можете видети овде, а материјал овде. (N.B. Напомињемо да су презентација и материјал заштићени Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Ненад Крцић: Глаголска хипонимија у речницима синонима српског језика

Мада се хипонимија у лингвистици сматра превасходно семантичким односом код именица, у одређеним приступима, попут приступа принстонских аутора у WordNet-у (који говоре о тропонимији) или неких руских лингвиста, на различите начине издваја се и глаголска хипонимија. У овом раду анализирамо глаголске лексеме ексцерпиране из двају речника синонима српског језика, Миодрага Лаловића (1974) и Павла Ћосића (2008). Користимо компоненцијалну анализу, ослањајући се на приступ руске ауторке Елене Котцове, која у својој докторској дисертацији о глаголским хипонимима у руском језику издваја хипосеме на основу којих класификује грађу. Слично, и ми у анализи уочавамо хипосеме које упућују на различите врсте хипонимијског односа међу глаголима, као што су начински, инструментални, агентивни, пацијетивни, временски, просторни, узрочни, циљни и скаларни. На основу компоненцијалне анализе значења глаголских лексема покушали смо и да разграничимо хипонимијске односе од односа релативне синонимије. Између осталог, закључујемо да су неки од основних разлога преклапања хипонимије и релативне синонимије код глагола укрштање детерминационих модела, полисемија односно платисемија глагола, као и нејасна граница денотације, тј. преклапање денотација глаголских лексема. Такође, потврђује се да овај тип хипонимије има мање хијерархијских нивоа од именичког, да исти хипоним може имати два или више хиперонима, да је могуће укрштање различитих хипосема у семској структури једног хипонима, а уочава се и појава аутохипонимије. 

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Powered by Bullraider.com