latinica

Презентације узорних мастер радова из наставе страних језика

 

Сандра Миладиновић: Развој вишеструких интелигенција кроз наставу шпанског језика

С обзиром на то да истраживања потврђују да се може интензивно деловати на интелигенцију, што иде у прилог целокупном развоју личности ученика, неопходно је осмислити активности које би покретале различите интелигенције код ученика, као и прилагодити наставно градиво у складу са њиховим способностима, али и подстицати развој оних интелигенција које су у мањој мери присутне код појединца. С тим у вези, битан је Гарднеров модел вишеструке интелигенције према коме постоји композит осам различитих врста интелигенција, које су у снажној међусобној вези и интеракцији и од којих свака има сопствени развојни пут. Реч је о следећим врстама интелигенције: лингвистичка (језичка, вербална), логичко-математичка, телесно-кинестетичка, визуелно-просторна, музичка, интерперсонална, интраперсонална и натуралистичка интелигенција. Према Гарднеру, интелигенција није јединствена, већ представља комбинацију способности и других карактеристика које поседује сваки појединац, у мањој или већој мери. Такође, мишљења је да наведене интелигенције ретко делују самостално. Уместо тога, долази до њиховог међусобног дупуњавања и интегрисања.
Овај рад бави се развојем вишеструких интелигенција у контексту учења страног језика, у овом случају шпанског. Истраживањем су обухваћена два одељења четвртог разреда Друге крагујевачке гимназије, а добијени подаци прикупљени су методом анкете, интервјуа, посматрања и анализе уџбеника. Циљ је да се анализира и истражи у којој мери је подстакнут развој споменутих интелигенција кроз наставу шпанског језика, као и да се укаже на значај који исте имају када је реч о развоју ученичких способности и подизању квалитета наставе шпанског језика. Добијени резултати показују да је кроз наставу шпанског језика подстакнут развој свих девет интелигенција, али не у подједнакој мери.

Презентацију можете видети овде(N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Милена Жикић: Мотивација у учењу немачког језика – социолингвистички фактори

Познавање барем једног страног језика не само да се подразумева, већ постаје императив.Поред знања енглеског, које је данас посталонезаобилазно у свим сферама људског живота, намеће се и потреба за учењем немачког језика, како због све већег броја немачких фирми у Србији, тако и због могућности рада у Немачкој. Број полазника свакодневно расте. Поред школа страних језика, учење се организује и у немачким фирмама које послују у Србији. Међутим, поставља се питање шта је то што већину полазника мотивише да уче тај језик и да ли постоји разлика у мотивацији међу полазницима курса у школи страних језика и оних у фирми. Такође, поставља се и питање приступа и метода у настави, који би додатно подстакли ученике да са већом жељом приступе учењу немачког језика.
Рад се састоји из два дела. Први је део теоријски и даје одговор на питање шта је то мотивација, које све врсте мотивације постоје, од чега оне зависе и шта утиче на њихову промену. У другом делу је представљено истраживање, тачније анализа анкете која је спроведена међу ученицима школе страних језика и запослених у једној немачкој фирми. Циљ је био установити ниво мотивације и код једних и код других и међусобно их упоредити. Анализа је показала чији је ниво мотивације виши и шта је утицало на то, као и да ли се мотивација увећава или смањује с временом и који су разлози такве промене.

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Сања Милосављевић: Грешке у писаним радовима студената шпанског језика

С обзиром на чињеницу да анализа грешака у писаним радовима пружа значајне податке о напредовању студената у писаном изражавању, у овом раду бавили смо се анализом писане продукције код студената шпанског језика на нивоу Б2. Анализирали смо радове студената треће године Катедре за хиспанистику на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Тачније, у раду се износи попис најчешћих грешака које се јављају у писаним дневницима код шест студенткиња током једносеместралног курса Стратегије у учењу страних језика. Анализирани узорак чинили су шездесет дневника, као и анкета која нам је помогла у откривању неких од узрока за настанак грешака из перспективе студенткиња. Циљ истраживања био је да се утврде проблематична поља у писаној продукцији, тј. да се испита које језичке структуре представљају потешкоће приликом писања и због чега се оне јављају. Посебна пажња усмерена је на граматичке, правописне и стилистичке грешке. Резултати истраживања показали су да одређене категорије још увек нису у потпуности савладане иако су обрађене и увежбане на претходним нивоима, што указује да захтевају додатну пажњу како се одређени тип грешака не би надаље понављао, али и како би се дате грешке смањиле или потпуно нестале на наредном језичком нивоу. Такође, истраживање указује на значај примене стратегија и техника писања, али и на корекцију написаног, што доприноси бољем развоју писане вештине.

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Драгана Можек: Дислексија и начини њеног превазилажења у настави страних језика

Данас постоји свест о проблему дислексије, који погађа не тако мали проценат школске деце (око 10%). Од изузетног значаја за правилан развој и школски успех је свакако рано откривање и примена одговарајуће терапије. Осим тога, важан је и добар, подстицајан однос околине. Ако се њихова различитост, тј. посебност или чак дар, на прави начин прихвати, применом научно потврђених и признатих метода, могу се постићи јако добри резултати. Када су деца са дислексијом у питању, учење страног језика би требало почети што раније и користити методе рада које су прилагођене потребама детета. То су, пре свега, тзв. мултисензорне методе. Дислексичарима прија интензивно коришћење аудитивних медија јер им је на тај начин олакшано понављање. Млађа деца показују велики напредак коришћењем визуелних стимуланса. У раду су нужна честа понавЉања док се градиво не аутоматизује, као и презентовање мање количине градива у чешћим временским интервалима. Примена до сада слабо заступљеног екстензивног читања у настави страних језика такође даје јако добре резултате. При томе, треба бити свестан чињенице да су случајеви дислексије увек индивидуални, тј. да се неће све особе са овим проблемом суочавати са истим потешкоћама и да им сходно томе неће увек свима одговарати исти приступ.

Ипак, конципирање наставе ослањајући се на нове и, како се у пракси показало, делотворне методе подразумева прилагођавање наставника индивидуалним потребама ученика. Нажалост, у нашем образовном систему и даље су заступљена одељења са великим бројем деце. У таквим условима готово је немогуће прилагодити наставу свим ученицима. Дислексичари захтевају пуно времена и разумевања. Може се лако десити да такво дете у великом одељењу остане непримећено или погрешно схваћено. Друга слабост система образовања је недовољно развијена комуникација између наставника, као и између родитеља и наставног особља. Стога треба инсистирати на унапређењу сарадње, информисаности, комуникације и благовременом и савесном ангажовању педагошко-психолошких служби у школама. Стрљење и истрајност на обе стране су, дакле, кључни фактори успеха који ће даље деловати мотивишуће на наставак учења. Тако се улази у круг позитивне условљености, где задовољство које пружа настава утиче на учење које доводи до добрих резултата. 

Powered by Bullraider.com