latinica

Друштво младих лингвиста једанпут месечно организује презентације узорних мастер радова. Циљ ових презентација је да се студентима предоче добри примери мастер радова, на основу којих би они сами осмислили сопствена истраживања.


 

Презентације узорних мастер радова из (критичке) анализе дискурса

Драгана Василијевић: Дискурс политичке рекламе у српском, руском и украјинском језику

Предмет истраживања биле су кратке рекламне форме примарног политичког дискурса: предизборни слогани и телевизијски промотивни спотови.
Истраживање је спроведено на узорку од  укупно 75 предизборних рекламних слогана (31 српски, 12 руских и 32 украјинска)  и 333 телевизијска рекламна спота (124 српска, 89 руских и 120 украјинских) коришћених у току предизборних кампања у Србији, Русији и Украјини у току 2012. године. Грађа је ексцерпирана са званичних страница и канала учесника кампања.
Теоријски оквир истраживања чинили су теорија говорних чинова Џ. Остина и Џ. Серла, учење о принцима кооперативности и конверзацијској импликатури П. Х. Грајса и учења о комуникативним стратегијама и тактикама. Примењиване су опште научне методе као што су посматрање, дескрипција и дедукција и лингвистичке методе анализе дискурса и интерпретационе анализе у оквиру лингвистике текста. Прикупљена грађа је анализирана из лингвистичке и комуниколошке перспективе, што подразумева разматрање како лингвистичких, тако и паралингвистичких средстава са циљем утврђивања универзалних заједничких карактеристика дискурса политичке рекламе у српском, руском и украјинском језику, као и особености карактеристичних за сваки језик и културу.

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Марта Поповић: Критичка анализа дискурса о мигрантској кризи 2015-2016. у немачким и српским медијима

Овај рад се бави анализом новинског дискурса немачког недељника Spiegel и српског недељника НИН, који је непосредно или посредно повезан са мигрантском кризом, која је у протекле две године погодила Европу и делове Африке и Азије, у раздобљу од почетка децембра 2015. до  краја јануара 2016. године. За овај период определили смо се због тога што су се управо тада у оквиру мигрантске кризе збили веома значајни  догађаји.
За Србију, која је у ствари само транзитна земља, у овом је периоду највећи проблем било затварање хрватске границе, као и подизање бодљикавих жица на мађарској граници, које би требало да спрече улазак миграната у земље ЕУ. У Немачкој, коначном одредишту великог броја миграната, у новогодишњој су се ноћи догодили масовни напади на жене на железничкој станици у Келну.
Полазна ауторова претпоставка, која се показала само делимично тачном, била је да ће недељници због ових важних догађаја обратити посебну пажњу на мигрантску кризу и о њој много писати. Немачки недељник Spiegel мигрантској је кризи заиста посветио позамашан број написа, док се српски недељник НИН њоме бавио само површно, не дотичући се ни светских ни домаћих проблема који су са њом повезани.
Критичка анализа дискурса веома је погодна метода за анализу овог материјала. Осим што пружа могућност текстуалне анализе, она омогућава и представљање друштвених и културних околности у којима текстови настају, односно приказивање стања у којем се одређено друштво налази. Неопходно је дискурс анализирати на свим нивоима, објаснити његово основно значење, тумачити поруке које он носи. Неопходно је дакле разоткрити − често веома затамљене − односе моћи, приказати друштвена зла која су неприметно укорењена у дискурс, и што је можда најважније, понудити начин да се та зла исправе или ублаже.
Што се текстуалне анализе тиче, почетна хипотеза овог  рада − заснована на изобиљу стислких фигура које се свакодневно срећу у другим медијима − гласила је да ће новински текстови о мигрантској кризи обиловати таквим средствима, а пре свега метафорама. Когнитивна лингвистика, наиме, метафору посматра као начин организације непрегледног појмовног система. Метафора према оваквом схватању није само ствар језика, већ и ствар мишљења.
Рад се састоји из две целине. Прва целина представља теоријски оквир рада, тј. основне информације о критичкој анализи дискурса. Она читаоца упознаје са принципима и циљевима ове методе, тако што прво дефинише сам појам ’дискурс’, затим се бави општом анализом дискурса и коначно, позивајући се углавном на Нормана Ферклафа, објашњава појединости у вези са овом методом, њену заснованост и практичну примену. Аутор читаоца потом упознаје са принципом когнитивне метафоре и са њеном улогом у стварању друштвене и политичке стварности преко утицаја на организацију нашег мишљења.
Други део рада бави се анализом написа из Spiegela и НИН-а о мигрантској кризи у поменутом двомесечном периоду. Осим приказа општег стања у друштву, са освртима на конкретне теме о којима новинари ових недељника пишу, рад обухвата и лингвистичку анализу језичких средстава која су најкарактеристичнија за текстове објављење у овим недељницима, као и поређење резултата истраживања.

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Слободанка Дабић: Представљање "Другог": представе о оријенталним и балканским народима у америчком медијском дискурсу 

Односи моћи и неједнакости познати су одувек, о томе су писали и пишу многи теоретичари, напомињући да у друштву увек постоји доминантна група која се служи образовним и медијским институцијама како би преносила одређене ставове и одржавала свој статус. Подржавање ставова доминантне групе унутар једног друштва може значити да ће цело друштво попримити те ставове, а затим и на вишем нивоу постати доминантно друштво или народ који намеће свој поглед на свет.
Амерички медији су инструмент америчког друштва којим се одржава став да је Западна цивилизација јача и боља у односу на Источну цивилизацију. Глобализација и развој технологије су дозволили да сви медији буду доступни свима и да свако у сваком тренутку може прочитати вест са било ког дела света. Зато су амерички медији постали врло моћан алат, али и значајан извор информација и ставова.
Теорије о оријентализму, које је поставо Едвард Саид, објашњавају како се изградила слика о Истоку, тј. Оријенту, међу западним народима и како се она једним делом кроз медије одржава данас. Теорије о балканизму објашњавају како се слична слика градила о Балкану, а данас преноси. Анализа америчког медијског дискурса може објаснити како се стварају и преносе стереотипне представе о балканским и оријенталним народима као „Другом“, а то је управо тема и основа овог рада. Анализа се ослања на поменуте теорије о оријентализму и балканизму, водећи се хипотезом да је дискурс у употреби код америчких медија такав да формира однос неједнакости између америчког народа, са једне стране, и оријенталних и балканских народа, са друге стране. 

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Презентације узорних мастер радова из лексикологије

 

Валентина Илић: Концептуализација апстрактних појмова истина и лаж у српском језику

Рад представља анализу апстрактних именица истина и лаж из угла когнитивнолингвистичког приступа на корпусу савременог српског језика – методом концептуалне анализе. На самом почетку представља се природа апстрактних именица, а затим се образлажу приступ, корпус, као и основне етапе у истраживању. Укратко се даје постанак и развој когнитивне лингвистике, њени основни постулати, те главна обележја појмовних метафора и њихових врста. С обзиром на то да је реч о појмовима који обележавају важну сферу човековог духовног живота, у општим напоменама даје се њихово разумевање кроз историју филозофије, будући да је истина један од њених кључних појмова, па било какво писање о њој подразумева и познавање главних филозофских импликација. Пре саме анализе, и у сврху што потпунијег разумевања истине и лажи, дата је њихова етимологија, а потом и савремена семантика. Главни део рада састоји се од две велике целине: концепта истине и концепта лажи. Структуру обеју целина чине појмовне метафоре и сценарији до којих се дошло анализом грађе. Појмовне метафоре се групишу по различитим нивоима општости, који су у суштини подударни овим концептима, док су разлике и супротности засноване само на нивоима са високим степеном конкретности. Поједине групе метафора синтетички се представљају у виду дијаграма. Након анализа, излажу се резултати асоцијативног теста спроведеног са ученицима Четрнаесте београдске гимназије, који потврђују и донекле употпуњују слику представљених концепата. На самом крају дају се кључне  појмовне метафоре које илуструју концептуализацију истине и лажи, оне се конфронтирају и износе се основни закључци спроведеног истраживања.

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Весна Николић: Лексема кућа као лингвокултуролошки концепт у српском језику

У раду се са лингвокултуролошког и когнитивног становишта анализира системски, анкетни и текстуални материјал лексеме кућа у савременом српском језику. Циљ рада био је да се покаже да je КУЋА врло важан културолошки концепт у српској лингвокултури и да се применом методологије Јежија Бартмињског дође до когнитивне дефиниције овог појма. Истраживање је показало да се кућа у српском језику врло често концептуализује као ПОРОДИЦА, УТОЧИШТЕ и СКЛОНИШТЕ, због чега изразито конотира топлину, сигурност, слободу, љубав и мир. 

Материјал можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је сав материјал на сајту заштићен Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Бојана Тодић: Придевска антонимија у Асоцијативном речнику српског језика

Рад је замишљен као синхронијска семантичка анализа придевâ који се налазе у антонимском односу, а јављају се као пар стимулус – реакција у Асоцијативном речнику српскога језика. Иако је наш приступ анализи придевâ првенствено семантички усмерен, у раду је дотакнут и формални аспект, који се тиче било форме самих антонима, било форме њихових дефиниција као показатеља односа антонимије. Пошли смо од хипотезе да је веза заснована на супротности значења лексема једна од најчвршћих (ако не и најчвршћа) веза међу речима у језичком систему. Будући да сви досадашњи подаци указују на чињеницу да у нашој меморији лексеме нису сложене без реда, анализа вербалних асоцијација се, пружајући разноврсне могућности сазнавања суштине нашег језичког система и устројства нашег менталног лексикона као његове позадине, показала адекватном за овакав тип истраживања. Циљ рада је да се, кроз анализу семантике антонимâ и релација које успостављају, како између себе тако и према друговрсним лексемама, провери (потврди или оповргне) хипотеза о антонимији као систематској појави у лексичкој, али и у менталној структури, где би антоними, у складу са наведеним, били ускладиштени у непосредној близини.

Презентацију можете видети овде, а материјал овде. (N.B. Напомињемо да су презентација и материјал заштићени Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Ненад Крцић: Глаголска хипонимија у речницима синонима српског језика

Мада се хипонимија у лингвистици сматра превасходно семантичким односом код именица, у одређеним приступима, попут приступа принстонских аутора у WordNet-у (који говоре о тропонимији) или неких руских лингвиста, на различите начине издваја се и глаголска хипонимија. У овом раду анализирамо глаголске лексеме ексцерпиране из двају речника синонима српског језика, Миодрага Лаловића (1974) и Павла Ћосића (2008). Користимо компоненцијалну анализу, ослањајући се на приступ руске ауторке Елене Котцове, која у својој докторској дисертацији о глаголским хипонимима у руском језику издваја хипосеме на основу којих класификује грађу. Слично, и ми у анализи уочавамо хипосеме које упућују на различите врсте хипонимијског односа међу глаголима, као што су начински, инструментални, агентивни, пацијетивни, временски, просторни, узрочни, циљни и скаларни. На основу компоненцијалне анализе значења глаголских лексема покушали смо и да разграничимо хипонимијске односе од односа релативне синонимије. Између осталог, закључујемо да су неки од основних разлога преклапања хипонимије и релативне синонимије код глагола укрштање детерминационих модела, полисемија односно платисемија глагола, као и нејасна граница денотације, тј. преклапање денотација глаголских лексема. Такође, потврђује се да овај тип хипонимије има мање хијерархијских нивоа од именичког, да исти хипоним може имати два или више хиперонима, да је могуће укрштање различитих хипосема у семској структури једног хипонима, а уочава се и појава аутохипонимије. 

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Презентације узорних мастер радова из наставе страних језика

 

Сандра Миладиновић: Развој вишеструких интелигенција кроз наставу шпанског језика

С обзиром на то да истраживања потврђују да се може интензивно деловати на интелигенцију, што иде у прилог целокупном развоју личности ученика, неопходно је осмислити активности које би покретале различите интелигенције код ученика, као и прилагодити наставно градиво у складу са њиховим способностима, али и подстицати развој оних интелигенција које су у мањој мери присутне код појединца. С тим у вези, битан је Гарднеров модел вишеструке интелигенције према коме постоји композит осам различитих врста интелигенција, које су у снажној међусобној вези и интеракцији и од којих свака има сопствени развојни пут. Реч је о следећим врстама интелигенције: лингвистичка (језичка, вербална), логичко-математичка, телесно-кинестетичка, визуелно-просторна, музичка, интерперсонална, интраперсонална и натуралистичка интелигенција. Према Гарднеру, интелигенција није јединствена, већ представља комбинацију способности и других карактеристика које поседује сваки појединац, у мањој или већој мери. Такође, мишљења је да наведене интелигенције ретко делују самостално. Уместо тога, долази до њиховог међусобног дупуњавања и интегрисања.
Овај рад бави се развојем вишеструких интелигенција у контексту учења страног језика, у овом случају шпанског. Истраживањем су обухваћена два одељења четвртог разреда Друге крагујевачке гимназије, а добијени подаци прикупљени су методом анкете, интервјуа, посматрања и анализе уџбеника. Циљ је да се анализира и истражи у којој мери је подстакнут развој споменутих интелигенција кроз наставу шпанског језика, као и да се укаже на значај који исте имају када је реч о развоју ученичких способности и подизању квалитета наставе шпанског језика. Добијени резултати показују да је кроз наставу шпанског језика подстакнут развој свих девет интелигенција, али не у подједнакој мери.

Презентацију можете видети овде(N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Милена Жикић: Мотивација у учењу немачког језика – социолингвистички фактори

Познавање барем једног страног језика не само да се подразумева, већ постаје императив.Поред знања енглеског, које је данас посталонезаобилазно у свим сферама људског живота, намеће се и потреба за учењем немачког језика, како због све већег броја немачких фирми у Србији, тако и због могућности рада у Немачкој. Број полазника свакодневно расте. Поред школа страних језика, учење се организује и у немачким фирмама које послују у Србији. Међутим, поставља се питање шта је то што већину полазника мотивише да уче тај језик и да ли постоји разлика у мотивацији међу полазницима курса у школи страних језика и оних у фирми. Такође, поставља се и питање приступа и метода у настави, који би додатно подстакли ученике да са већом жељом приступе учењу немачког језика.
Рад се састоји из два дела. Први је део теоријски и даје одговор на питање шта је то мотивација, које све врсте мотивације постоје, од чега оне зависе и шта утиче на њихову промену. У другом делу је представљено истраживање, тачније анализа анкете која је спроведена међу ученицима школе страних језика и запослених у једној немачкој фирми. Циљ је био установити ниво мотивације и код једних и код других и међусобно их упоредити. Анализа је показала чији је ниво мотивације виши и шта је утицало на то, као и да ли се мотивација увећава или смањује с временом и који су разлози такве промене.

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Сања Милосављевић: Грешке у писаним радовима студената шпанског језика

С обзиром на чињеницу да анализа грешака у писаним радовима пружа значајне податке о напредовању студената у писаном изражавању, у овом раду бавили смо се анализом писане продукције код студената шпанског језика на нивоу Б2. Анализирали смо радове студената треће године Катедре за хиспанистику на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Тачније, у раду се износи попис најчешћих грешака које се јављају у писаним дневницима код шест студенткиња током једносеместралног курса Стратегије у учењу страних језика. Анализирани узорак чинили су шездесет дневника, као и анкета која нам је помогла у откривању неких од узрока за настанак грешака из перспективе студенткиња. Циљ истраживања био је да се утврде проблематична поља у писаној продукцији, тј. да се испита које језичке структуре представљају потешкоће приликом писања и због чега се оне јављају. Посебна пажња усмерена је на граматичке, правописне и стилистичке грешке. Резултати истраживања показали су да одређене категорије још увек нису у потпуности савладане иако су обрађене и увежбане на претходним нивоима, што указује да захтевају додатну пажњу како се одређени тип грешака не би надаље понављао, али и како би се дате грешке смањиле или потпуно нестале на наредном језичком нивоу. Такође, истраживање указује на значај примене стратегија и техника писања, али и на корекцију написаног, што доприноси бољем развоју писане вештине.

Презентацију можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Драгана Можек: Дислексија и начини њеног превазилажења у настави страних језика

Данас постоји свест о проблему дислексије, који погађа не тако мали проценат школске деце (око 10%). Од изузетног значаја за правилан развој и школски успех је свакако рано откривање и примена одговарајуће терапије. Осим тога, важан је и добар, подстицајан однос околине. Ако се њихова различитост, тј. посебност или чак дар, на прави начин прихвати, применом научно потврђених и признатих метода, могу се постићи јако добри резултати. Када су деца са дислексијом у питању, учење страног језика би требало почети што раније и користити методе рада које су прилагођене потребама детета. То су, пре свега, тзв. мултисензорне методе. Дислексичарима прија интензивно коришћење аудитивних медија јер им је на тај начин олакшано понављање. Млађа деца показују велики напредак коришћењем визуелних стимуланса. У раду су нужна честа понавЉања док се градиво не аутоматизује, као и презентовање мање количине градива у чешћим временским интервалима. Примена до сада слабо заступљеног екстензивног читања у настави страних језика такође даје јако добре резултате. При томе, треба бити свестан чињенице да су случајеви дислексије увек индивидуални, тј. да се неће све особе са овим проблемом суочавати са истим потешкоћама и да им сходно томе неће увек свима одговарати исти приступ.

Ипак, конципирање наставе ослањајући се на нове и, како се у пракси показало, делотворне методе подразумева прилагођавање наставника индивидуалним потребама ученика. Нажалост, у нашем образовном систему и даље су заступљена одељења са великим бројем деце. У таквим условима готово је немогуће прилагодити наставу свим ученицима. Дислексичари захтевају пуно времена и разумевања. Може се лако десити да такво дете у великом одељењу остане непримећено или погрешно схваћено. Друга слабост система образовања је недовољно развијена комуникација између наставника, као и између родитеља и наставног особља. Стога треба инсистирати на унапређењу сарадње, информисаности, комуникације и благовременом и савесном ангажовању педагошко-психолошких служби у школама. Стрљење и истрајност на обе стране су, дакле, кључни фактори успеха који ће даље деловати мотивишуће на наставак учења. Тако се улази у круг позитивне условљености, где задовољство које пружа настава утиче на учење које доводи до добрих резултата. 

Додај коментар (0)