latinica

Друштво младих лингвиста организује лингвистичка предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања се одржавају понедељком од 18 часова у Научном клубу Центра за промоцију науке (Краља Петра 46). Циљ ових окупљања је да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Др Данка Синадиновић: Лингвистички поглед на медицински сусрет - анализа интеракције лекара и пацијента на енглеском и српском језику

Тема овог предавања је интеракција лекара и пацијента која се одвија у оквиру медицинског сусрета у установама терцијарне здравствене заштите у две језички и културно различите средине. Анализираћемо комуникацију између лекара и пацијента на енглеском и српском језику, са акцентом на језичким средствима којима се говорници служе у овом типу комуникације, њиховим улогама и правима, као и расподели и симболима моћи у оквиру медицинског сусрета. Покушаћемо и да одговоримо на питање у којој мери се интеракција лекара и пацијента на овим просторима (која је до сада недовољно истражена) разликује од оне на енглеском говорном подручју (којој се већ дуго посвећује пажња како са језичког, тако и са медицинског становишта).
Након кратког увида у анализу (институционалне) комуникације, критичку аналилизу дискурса и институционалну комуникацију, навешћемо основне одлике медицинског сусрета. У наставку ћемо се усредсредити на анализу и поређење два корпуса који се састоје из разговора сниманих у лекарским ординацијама три установе терцијарне здравствене заштите у Србији и једне установе истог нивоа у САД. Готово искључиво ћемо се ослањати на квалитативну анализу, уз навођење мноштва примера из транскрибованих разговора. Наведене корпусе ћемо посматрати са девет одабраних аспеката, при чему ћемо покушати да утврдимо да ли се и у којој мери овај тип интеракције на српском језику разликује од оне на енглеском језику, у којој мери је изражена асиметрија међу говорницима, да ли постоје разлике међу појединим посматраним гранама медицине, те да ли се уочавају родне разлике. Осврнућемо се и на практични значај добијених резултата, као и на могућа будућа истраживања.

Др Данка Синадиновић је асистент на Катедри хуманистичких наука Медицинског факултета Универзитета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Јасмина Дражић: Колокације у теорији и пракси

Након кратког прегледа учења о колокацијама, од структурализма до савремених приступа проучавању синтагматских лексичких спојева, презентоваће се могућности примене теоријских истраживања овог сегмента лексичког слагања – превасходно у домену наставе страног језика и области (мета)лексикографије.  Тако ће се на питања о месту колокација на континууму лексичких спојева, тј. њиховој позицији између слободних спојева и идиома, те даље о хијерархизацији конституената – постојања примарног и секундарног колоката, потражити одговор(и) у лексикографској пракси, односно макроструктури речника колокација. Даље, предочиће се значај употребе оваквих специјализованих речника у настави страног језика, будући да се савремене методе у настави Ј2 ослањају на тзв. лексички приступ, који подразумева учење значења речи у (микро)контексту, при чему ће се посебна пажња посветити параметрима за идентификацију колокација, с обзиром на њихову врло деликатну природу у погледу, пре свега, фактора постојаности споја, што је у корелацији с прозирношћу значења његових конституената и могућношћу њихове замене другом лексемом. Осим тога, указаће се на основна полазишта колокацијске методе, којом се, с једне стране диференцирају значења полисемантичких лексема, и, с друге стране, успоставља се разлика између синонима, тј. блискозначница. У вези с тим, представиће се резултати новијих истраживања с фокусом на корелацији корпусних истраживања и савремене лексикографије, која укључују и питања колоцирања, односно фактора фреквенције као индикатора постојаног лексичког споја, као и реализованог значења дате лексеме и одговарајућем контексту. 

Др Јасмина Дражић је доцент на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Слободан Новокмет: Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику

На овом предавању бавићемо се семантичком анализом лексике са значењем назива животиња у савременом српском језику, могућностима њене  класификације и предлозима за унапређење методолошких поступака у лексикографској обради зоолошке лексике у дескриптивним речницима српског језика. У контексту науке о језику, место овог истраживања је у оквирима лексикологије, лексикографије и лингвокултурологије.
Зоолошки називи су  једна од тематских лексичких група чији чланови имају најбогатију полисемију, јер су животиње у непосредној конкретној и симболичкој вези са човековим животом. Материјал за истраживање чини 700 лексичких јединица са значењем назива животиња и њихових деривата и око 2000 секундарних значења, сакупљених из лексикографских извора чију основну базу чини Речник САНУ.
Као основне циљеве истраживања одредили смо успостављање што репрезентативније језичке грађе, која би указала на све релевантне аспекте лексичких механизама преноса номинације назива животиња на појмове који се односе на материјалне реалије; појмове који су у вези са културом, природом, човековим (животињским, биљним) организмом, ономастиком и на човека као носиоца одређених (позитивно или негативно конотираних) особина или својстава, односно да покажемо како активирањем појединих сема из семске структуре анализираних лексема долази до дисперзије њиховог примарног значења. Као један од важних циљева поставили смо и утврђивање културолошких образаца који одражавају односе српске лингвокултуролошке заједнице према одређеним представницима животињских врста. Имајући у виду резултате досадашњих истраживања у овој области (као што је теорија о великом ланцу постојања), покушали смо да на обухватнијој језичкој грађи размотримо питања о функционисању зоосема у језику, а с тим у вези и питање зашто је суживот човека и животиње у српској језичкој заједници резултирао махом негативним афективним односом према одређеним животињама или групама животиња.

Др Слободан Новокмет је истраживач-сарадник у Институту за српски језик САНУ.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Ивана Вучина Симовић: Језички идентитет(и) и језичке праксе Сефарда на Балкану

У овом предавању се приступа трансдисциплинарно и критички одржавању/замени јеврејско-шпанског језика на Балкану. У фокусу се налазе промене услова живота и идеологија које су довеле до специфичних ставова према овом језику, његовом одржавању и замени, али и промене које су утицале на настанак новог етничког и језичког идентитета Сефарда у модерном добу. Замена јеврејско-шпанског језика након више од 350 година његове несметане употребе широм Балкана разматра се кроз језичке и друштвено-политичке идеологије, као и у њиховој спрези са специфичним друштвено-историјским факторима. Ауторка настоји да у разговору са публиком пружи одговор на неколико питања: зашто је јеврејско-шпански престао да буде матерњи језик Сефарда? Зашто је потребно да се уведу посебне мере да би се овај језик одржао у будућности? У којој фази губљења се он налази данас и шта бисмо могли да урадимо како бисмо га одржали и документовали?

Др Ивана Вучина Симовић је ванредна професорка на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Додај коментар (0)

Др Ана Јовановић: Учење и настава српског као наследног језика

Уз устаљену поделу на први, други и страни језик, у проследње две деценије се велика пажња посвећује специфичним карактеристикама процеса усвајања наследног језика. Наследни или завичајни језик се обично дефинише као језик који је по редоследу усвајања за појединца био први, али никад није у потпуности усвојен због преласка на доминантни, већински језик. Самим тим, корисници наследног језика поседују профил који се значајно разликује од корисника првог (матерњег), другог или страног језика, што се, природно, одражава и на специфичне одлике процеса усвајања наследног језика, али и на потребе наставе која је намењена различитим корисницима/ученицима наследног језика. Наиме, за успех наставе наследног језика неопходно је прецизно профилисати ову циљну групу како би се омогућио оптималан когнитивни, афективни и језички развој ученика. У том смислу, предлаже се примена тзв. макро приступа коју нуди КЛИЛ (енгл. Content Language Integrated Learning) и пројектна настава, јер инсистирају на интегралном развоју компетенција и вештина ученика кроз проактиван приступ учењу. Овде ћемо се посебно осврнути на карактеристике процеса усвајања код деце узраста од 4 до 12 година којима је српски наследни језик. У том циљу, анализирамо наративе добијене на основу приче у сликама  Frog, where are you?, аутора Мерсера Мајера, која је успешно коришћена у низу лингвистичких истраживања широм света. Резултати анализе имају директне импликације за наставу српског као наследног језика.

Др Ана Јовановић је доцент на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)