latinica

Друштво младих лингвиста организује лингвистичка предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. У пролећном циклусу предавања су се одржавала уторком од 18 часова у Канцеларији за младе "Гнездо" (Палата "Београд", Масарикова бр. 5, VI спрат). У јесењем циклусу ће се одржавати четвртком од 18 часова у Научном клубу Центра за промоцију науке (Краља Петра 46). Циљ ових окупљања је да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Др Ана Халас Поповић: Полисемија у светлу теорије прототипа

Полисемија као предмет семантичких истраживања добија посебан значај у оквиру когнитивне лингвистике под чијим окриљем се развило неколико комплементарних теорија, међу којима се издваја теорија прототипа целовитошћу и подробношћу свог дефинисања и објашњења дате језичке појаве. Сагледавање полисемије према теорији прототипа подразумева њено дефинисање помоћу појма категоризације и четири кључне одлике протототипичности укључујући градијентност типичности, флексибилност граница категорије, непостојање јединственог скупа неопходних и довољних својстава који дефинише категорију и њену заснованост на принципу породичне сличности. При томе, значењска структура полисемичне речи визуализује се као зракаста категорија, коју чине радијално распоређена и међусобно повезана значења окупљена око централног члана као когнитивног модела од кога су мотивисано изведена путем различитих механизама семантичке деривације, као што су: генерализација, специјализација, метафора, метонимија, трансформације сликовних схема итд. Стога, модел приказа полисемичне структуре речи заснован на принципима теорије прототипа омогућава детаљан увид у њену унутрашњу организацију мултидимензионалне природе укључујући одређивање прототипског значења као центра из кога се развија, реконструисање путање деривације сваког појединачног значења, чиме се постиже транспарентност међусобне повезаности значења, као кључне, специфичне одлике полисемије, по којој се она разликује од друге врсте лексичке вишезначности – хомонимије, те се поставке поменутог модела могу применити и приликом анализе односа ова два лексичка феномена.

Др Ана Халас Поповић је доцент на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Невена Буђевац: Читалачка писменост - појам, мерење и развој

Читалачка писменост једна је од базичних компетенција од значаја за учење и развој сваког од нас. Налази се у фокусу великих међународних студија које се баве вредновањем образовних система (PISA, PIRLS) као једна од кључних компетенција преко које се процењује успешност образовних система. Раније дефиниције разумевања прочитаног, које су ову вештину изједначавале са вештином декодирања текста, замењене су одређењима читалачке писмености као сложене компетенције која обухвата низ функционално применљивих знања, вештина, стратегија и ставова које особа стиче и користи кроз формално образовање и свакодневне активности.
Развој читалачке писмености започиње са најранијим искуствима са писаним материјалима (нпр. сликовницама) и наставља се кроз систематску обуку у школи. Кључном прекретницом у развоју читалачке писмености сматра се прелазак из фазе учења читања у фазу читања ради учења, што би требало да се догоди до 4. разреда основне школе.
На предавању ћемо приказати резултате истраживања развоја читалачке писмености на узрастима од 1. до 4. разреда, на основу ког је направљена скала развоја читалачке писмености. Други део предавања биће посвећен резултатима истраживања читалачке писмености на крају основне школе и бавиће се проблемима са којима се суочавају ученици у Србији у сусрету са најсложенијим задацима из домена читалачке писмености – задацима који од њих захтевају да разумеју аргументацију употребљену у тексту, као и да аргументују различите ставове у вези са прочитаним текстом.

Др Невена Буђевац је доцент на Учитељском факултету Универзитета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Снежана Петровић: Дигитализација речничког наслеђа у Институту за српски језик САНУ

У Институту за српски језик САНУ систематски се ради на дигитализацији речничког, лексикографског и лексичког наслеђа. У предавању ће бити представљено шта је и како до сада на том пољу урађено, као и разлози због којих је важно за један језик да има дигитализоване ресурсе. Биће приказане и могућности које две институтске платформе, Препис и Расковник, пружају лингвистима као вишефункционални алат за проучавање српске лексике. 

Др Снежана Петровић је научни саветник у Институту за српски језик САНУ. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)

Др Тома Тасовац: Изазови дигитализације речничког наслеђа

Дигитализација речничког наслеђа није само техничко питање, већ важан предуслов за колективну културу сећања. Пренос речника из штампаног у дигитални облик зато представља посебан изазов за дигиталну хуманистику, научну област која се бави развојем рачунарских метода за изучавање језика, књижевности, историје и других хуманистичких дисциплина: од моделовања сложених речничких структура и међусобног повезивања лексикографских података па све до имплементације стандардизованих веб-сервиса и стварања функционалних корисничких окружења.

Др Тома Тасовац је директор Центра за дигиталне хуманистичке науке.

 

Додај коментар (0)

Др Наташа Ристивојевић Рајковић: Глаголи са основним значењем 'ударити' у српском и норвешком језику

Предавање је посвећено глаголима са основним значењем ’ударити’ у српском и норвешком језику. Полази се од одређења самог појма глагола ударања и разграничавања групе глагола ударања у односу на суседне, одн. сродне групе глагола. Посебна пажња посвећена је рубним зонама категорије и њиховом односу са централним глаголима, глаголима ударити, бити и тући у српском језику и норвешким глаголом slå. Као полазиште за омеђавање ове групе глагола узети су основни елементи догађаја ударања (контакт, сила, кретање, наглост, последица ударца) и начини његовог кодирања у српском и норвешком језику. Кроз анализу синтаксичко-семантичког интерфејса догађаја ударања и расветљавање односа између два основна учесника, извора ударца и примаоца ударца, говори се о агентивности и пацијентивности уопште са нарочитим фокусом на њихова мање типична остварења.

Др Наташа Ристивојевић Рајковић је лектор на Групи за скандинавске језике на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)