latinica

Друштво младих лингвиста организује лингвистичка предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања се одржавају понедељком од 18 часова у Научном клубу Центра за промоцију науке (Краља Петра 46). Циљ ових окупљања је да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Мср Данијела Ђорђевић: Ограде у научним радовима

Ограде представљају свеприсутну појаву како у свакодневном говору, тако и у научним радовима. Предмет овог предавања је употреба ограда у научним радовима. Покушаћемо да приближимо појам ограде, указујући на семантичка и прагматичка обележја језичких јединица које су носиоци значења и функције ограђивања. С обзиром на то да се појам ограде преклапа са другим доменима у лингвистици, осврнућемо се и на појмове модалности, пре свега епистемичке модалности, евиденцијалности, учтивости и нејасности. Навешћемо и радну дефиницију појма ограде узимајући у обзир формалне и функционалне критеријуме. Такође, даћемо и кратак осврт на академски дискурс, као и на појмове дискурсне заједнице и жанра, указујући на важност употребе ограда у научним радовима. Затим ћемо описати истраживање о оградама у енглеским и српским  научним радовима из четири научне дисциплине, односно корпус, поступак који смо применили, и хипотезе од којих смо пошли. Потом ћемо представити резултате истраживања, наводећи примере ограда, поделе, као и међујезичке и међудисциплинарне сличности и разлике које смо уочили у научним радовима писаним на енглеском и српском језику из четири дисциплине. На крају ћемо сумирати закључке до којих смо дошли, указати на ограничења самог истраживања, као и на могуће правце даљег истраживања и евентуалне примене добијених резултата у настави страног језика струке.

Мср Данијела Ђорђевић је наставник енглеског језика на Пољопривредном факултету у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Милена Ивановић: Акционалност: од семантике ка форми (функционални приступ)

Акционалност је семантичка категорија у чијој је основи обележавање начина на који се радња одвија у времену. Релативно добро истражена у осталим словенским језицима, ова категорија донедавно није била предмет дубљих проучавања у српском језику. У првом делу предавања кратко ћемо представити претходна истраживања, како она спроведена на другим словенским језицима, тако и она која су се дотицала појединих аспеката акционалности у српском језику.
Наше истраживање базирало се на ономасиолошком приступу. Стога у другом делу предавања најпре одређујемо семантичке комплексе који улазе у сферу тзв. модификационе акционалности (фазност, детерминативност, плуралност, градуелност), а затим, комплекс по комплекс, анализирамо детаљно њихов садржај и средства изражавања тог садржаја. У анализи формалних средстава на првом месту представљамо префиксалне и суфиксалне творенице, будући да се у словенским језицима категорија акционалности изражава се пре свега на творбеном нивоу, али укључујемо и синтаксички ниво, односно акционалне конструкције којима се такође изражавају готово сва акционална значења.

Др Милена Ивановић је доцент на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Вера Ошмјански: ЕЛФ у Србији: ставови академске заједнице

Предавање се бави концептом енглеског језика као lingua franca (ЕЛФ), варијетета који одступа од стандардне варијанте британског или америчког енглеског језика. Приписује му се функција помоћног, неутралног језика, којим се у међусобној комуникацији служе говорници различитог порекла. Осим тога, посматра се и као независни варијетет енглеског језика који има своје особености на нивоу лексике, граматике и прагматике у односу на стандардне варијанте енглеског језика.
У првом делу предавања биће размотрен теоријски оквир концепта и појам енглеског језика као lingua franca из лингвистичке, педагошко-дидактичке и социоекономске перспективе. Критички се анализира концепт постојања варијетета енглеског језика као lingua franca са становишта његовог лингвистичког описа, могуће кодификације, сврхе коју има у интернационалној комуникацији, као и могућности превазилажења укорењених, традиционалистичких идеја о енглеском језику.
У другом делу предавања биће представљено истраживање којим су испитани ставови студената и наставника из академске заједнице у Србији према одступањима од језичких правила стандардног британског или северноамеричког енглеског у домену граматике, фонетике и лексике. Резултати дају одговоре на питања у вези са постизањем интеркултуралне компетенције, опонашањем културе изворних говорника и усвајањем њихових културних модела. Размотрене су потребе за развој педагогија прилагођених средини, као и ставови према променама у српском језику под утицајем широке употребе енглеског језика.
На самом крају, дискутоваћемо о потенцијалним импликацијама концепта ЕЛФ на језичку образовну политику у Србији, као и иновацијама у области наставе енглеског језика и креирању језичких материјала.

Др Вера Ошмјански је доцент на Универзитету Сингидунум.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Катарина Завишин: Настава страног језика у функцији КЛИЛ-a

Настава заснована на методи КЛИЛ (енгл. Content and Language Integrated Learning) подразумева интегрисано подучавање наставног предмета из школског курикулума и страног језика при чему се нејезички садржаји изучавају на страном језику (Coyle et al. 2010:1).
КЛИЛ настава све је више заступљена у системима образовања у свету и интегрални је део школског курикулума. Разлог за имплементацију КЛИЛ наставе у школске системе препознаје се у резултатима бројних истраживања која указују на несумњиву добит за ученика, како из угла усвајања страног језика, тако и развијања академских компетенција које се не могу развити у оквиру традиционалне наставе страног језика (Danesi, 1999; Cummins & Swain  1986 u Letts, 1999: 211; Titone, 1999).
У првом делу предавања приказаћемо основне одлике и моделе КЛИЛ наставе у којима је, поред матерњег, заступљен и страни језик ученика као посреднички језик у настави.
У КЛИЛ настави одређени садржај се учи преко страног језика, али се истовремено усваја и страни језик преко садржаја. Стога, страни језик у оквиру КЛИЛ наставе захтева посебну пажњу како аутора школских програма за КЛИЛ, тако и наставника страног језика. (Coonan, 2008: 14).
У другом делу предавања издвојићемо методе и наставне технике које су погодне за развијање академске компетенције и које би се могле применити и у оквиру традиционалне наставе страног језика, као и у настави нејезичких предмета на страном језику, а које су неопходне за учениково праћење наставе на вишим нивоима образовања.

Др Катарина Завишин је доцент на Катедри за италијанистику Филолошког факултета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)