latinica

Друштво младих лингвиста организује лингвистичка предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Ове године предавања се одржавају уторком од 18 часова у Научном клубу Центра за промоцију науке (Краља Петра 46). Циљ ових окупљања је да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Др Ана Петровић Дакић: Вербалне асоцијације и апстрактне именице код ученика основне школе

За вербалне асоцијације се сматра да одсликавају заједничко искуство припадника једне друштвено-језичке заједнице, дајући нам њену језичку слику света. Скоро ослобођене прагматичких стега, оне нам пружају увид у ментални лексикон, наше знање о речима и појмовима. Иако већим делом независне од контекста, оне су ипак осетљиве на спољашње утицаје, те се временом мењају. Њихова динамична структура одсликава где се неки говорник или, посматрано групно, читава једна заједница налази у свом развоју.
Асоцијације су коришћене за проучавање (психо)лингвистичког развој деце, али та су истраживања била углавном усмерена на децу предшколског узраста из англофоних и русофоних средина. Такође, била су усмерена на конкретне речи, док се у когнитивним наукама све већи акценат ставља на апстрактне речи и појмове, с обзиром на њихову важност за когнитивно, емоционално и друштвено сазревање.
На овом предавању биће представљене асоцијативне норме за 20 апстрактних именица (будућност, доброта, душа, живот, лепота, љубав, љубомора, љутња, мир, мржња, нада, неправда, помоћ, радост, самоћа, срећа, стид, страх, туга, успех) код ученика основне школе са српског говорног подручја, тј. асоцијације на речи и код испитаника који су ретко били у центру испитивања. Исто тако, биће представљена и нова истраживања менталног лексикона и апстрактног појмовног система заснована на нормама овог типа.
Сакупљене норме су доступне путем сајта: https://sites.google.com/view/anapd/pocetna/asocijacije.

Др Ана Петровић Дакић је асистент на Катедри за српски језик, књижевност и методику српског језика и књижевности Учитељског факултета у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Маја Миличевић Петровић: Колико је (не)стандардан језик друштвених мрежа?

Комуникација посредована рачунаром, у коју спада и језик друштвених мрежа, често се оптужује за негативан утицај на стандарднојезичку норму, па чак и за „кварење“ језика. Циљ овог предавања је да на примеру друштвене мреже Твитер (https://twitter.com) илуструје одступања од стандарда која су уобичајена за српски језик, али и да истражи степен њихове раширености и опише околности у којима се јављају. Наиме, иако су нестандардни елементи присутни у комуникацији на Твитеру, темељнија анализа показује да они чине њен мањи део и нису насумични, већ систематични и условљени специфичним комуникативним околностима и посебним функционалним стилом који комбинује одлике говорног и писаног језика.
Анализа је заснована на електронском корпусу Serbian Twitter training corpus ReLDI-NormTagNER-sr 2.1 (http://hdl.handle.net/11356/1240), који садржи 3.750 твитова објављених у периоду од 2013. до 2015. године. Поред изворних текстова, корпус садржи и информације о основном облику и морфосинтаксичким карактеристикама свих речи, а посебно значајно за анализу нестандардних облика је присуство нормализованих текстова, где је за сваку нестандардно записану реч ручно унет одговарајући стандардни облик (на пример, свецки > светски). Будући да је нормализација вршена на нивоу појединачних речи, анализа је већим делом ограничена на ортографска и морфолошка одступања. Међутим, иако нису вршене синтаксичка и лексичка нормализација, за сваки појединачни твит постоји податак о нивоу језичке и техничке стандардности, који се може искористити за општију процену.

Др Маја Миличевић Петровић је ванредни професор на Катедри за општу лингвистику Филолошког факултета у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Бојана Дрљан: Специјални језички поремећај

Специфични језички поремећај (СЈП) карактерише кашњење или абнормалност у  развоју експресивних и/или рецептивних језичких способности уз одсуство општег когнитивног дефицита, аутизма, слушних оштећења, социјалних и емоционалних поремећаја и тешке срединске депривације.
Истраживања су показала да, иако се код деце са СЈП могу јавити патолошки обрасци у развоју језика, они нису типични за ову децу. Наиме, у литератури постоји сагласност да СЈП представља поремећај који предоминантно карактерише кашњење у развоју језичких способности уз могуће испољавање грешака који нису типични за децу млађег узраста.
У сврху бољег разумевања одложеног језичког развоја код деце са СЈП, у првом делу предавања биће обрађен развој формалне језичке структуре и прагматских способности код деце типичног језичког развоја. Други део предавања биће посвећен дефиницији самог поремећаја, могућим узроцима, преваленци и детаљној обради клиничке слике СЈП. Детаљна обрада клиничке слике поремећаја обухвата дефиците који се могу јавити на плану развоја фонолошких, морфосинтаксичких, лексичко-семантичких и прагматских способности код деце са СЈП. На крају ће укратко бити обрађена процена која је неопходна у дијагностици специфичног језичког поремећаја.

Др Бојана Дрљан је асистент са докторатом на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Мирјана Мирић: Балканске црте у тимочком и лужничком говору

Тимочки и лужнички говори спадају у говоре призренско-тимочке дијалекатске области. Одликују их бројне морфо-синтаксичке карактеристике које ове говоре чине балканизованим (између осталих, поједностављен падежни систем, употреба заменице у дативу са присвојним значењем, аналитички компаратив, постпозитивни одређени члан, губљење инфинитива и замена финитном комплементацијом, балкански velle-футур, употреба имперфекта и аориста). Наведене црте представићемо на узорку грађе из тимочких и лужничких говора која је похрањена у Дигиталном архиву Балканолошког института САНУ. Посебно ћемо се осврнути на процес граматикализације маркера будућег времена и изостављања комплементизатора, као истакнуте одлике језика и дијалеката Балканског језичког савеза.

Др Мирјана Мирић је научни сарадник Балканолошког института САНУ.

Додај коментар (0)

Др Биљана Бабић: Унутарјезичке грешке на почетним нивоима учења српског језика као страног

Предавање је посвећено анализи грешака забележених у писменим саставима студената полазника почетних курсева српског језика као страног (на нивоима А1 и А2). Састоји се из четири целине. У првој се образлаже изабрани приступ и методе анализе, њени задаци и циљеви. У другој целини анализира се грађа на морфолошком нивоу, тачније – грешке у грађењу глаголских облика (оних који се уче на почетним нивоима). Трећу целину чине грешке на морфолошко-синтаксичком нивоу: неправилна конгруенција између субјекта и предиката (глаголског и именског). У четвртој целини излаже се грађа на морфолошко-синтаксичко-семантичком нивоу: грешке у употреби облика номинатива именица уз глаголе. Од почетка до краја утврђује се које су то грешке заједничке већем броју студената, без обзира на њихов први језик, и које од њих настају под утицајем самог српског језика, одн. његове структуре – дакле, које су од њих грешке унутарјезичког карактера.
Писана продукција страних студената пореди се са стандардним српским језиком у два наврата: прво са циљем да се утврде неправилни облици, а потом се утврђене грешке пореде са одговарајућим, сличним морфолошким и реченичним структурама српског језика како би се открили узроци њиховог настанка у самом том језику. Будући да унутарјезичке грешке у српском као страном раније нису истраживане, провера добијених резултата није могућа. Стога се резултати пореде са грешкама изворних говорника: деце која су у процесу усвајања српског језика као првог (анегдотски случајеви), и одраслих особа. Понегде се уочавају и сличности са српским дијалектима. Да би се остварили поузданији резултати, грешке страних студената сравњују се и са грешкама које настају под утицајем првог језика, тј. са грешкама интерференције – код ученика основношколског и средњошколског узраста мађарске националности.

Др Биљана Бабић је доцент на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду. 

 

Додај коментар (0)