latinica

Др Александра Јанић: Творбене и семантичке карактеристике изведених придева на -(љ)ив у савременом српском језику

Предмет предавања су морфолошко-семантичке карактеристике изведених придева на ‑(љ)ив, односно оних са суфиксом ‑ив, -јив, -љив. Циљ је да детаљно и систематски расветлимо семантику суфикса ‑ив/‑јив/‑љив, те понудимо прецизније одговоре на релевантна теоријска питања везана за опште принципе морфологије и семантике у домену творбе придева и реализације модалних значења у домену речи.
Придеве на ‑(љ)ив посматрамо с обзиром на поседовање компоненте модалности и/или скаларности. Наиме, придеви на -(љ)ив могу имати: 1) модално значење: савитљив „који се може савити, који може бити савијен”; 2) скаларно значење: брбљив „који брбља”; 3) значење у коме је скаларност над модалношћу: запаљив „који се лако запали”.
Посебну пажњу ћемо у предавању обратити и на однос ненегираних и негираних придева на ‑(љ)ив будући да не постоје увек у пару или бар нису подједнако уобичајени, фреквентни и/или информативни (уп. брбљив и ?небрбљив, смрдљив и ?несмрдљив; оборив и необорив; освојив и неосвојив). У ситуацијама где је негирани придев на ‑(љ)ив у употреби, а његова ненегирана варијанта није – разлог за то није непостојање ненегиране варијанте, већ прагматичко-семантички фактори који је чине примереном ретким или нереалним контекстима. Биће дати конкретни лексичко-синтаксички контексти у којима се употребљавају ненегирани придеви на ‑(љ)ив који се у литератури сматрају непостојећим или тривијалним.

Др Александра Јанић је доцент на Департману за српски језик Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

 

Powered by Bullraider.com