latinica

Друштво младих лингвиста организује лингвистичка предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Ове године предавања се одржавају уторком од 18 часова у Научном клубу Центра за промоцију науке (Краља Петра 46). Циљ ових окупљања је да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Др Андреј Бјелаковић: Акустичка испитивања вокала британског енглеског и београдског српског (уз осврт на објављивање у научним часописима)

Предавање ће се бавити резултатима акустичких истраживања вокала, и то вокала стандардног британског енглеског (на примеру спикера Би-Би-Сија), односно вокала српског језика код млађих Београђана. Осим тога ћемо се позабавити процесом објављивања рада у научном часопису.
У литератури се срећу актуелни описи вокала стандардног британског изговора енглеског језика, међутим то су обично импресионистички описи, који се не темеље на емпиријским испитивањима. Таквих испитивања има, али су ретка, и обично су мањкава (не испитује се квалитет дифтонга, користи се мали број испитаника, испитаници су само једног пола итд.). У предавању ћемо представити резултате испитивања говора 7 спикера и 7 спикерки Би-Би-Сија, односно графички представити 11 монофтонга и 4 дифтонга у наглашеним слоговима (уз пар звучних илустрација разлике у односу на стање од пре једног века). Сличан поступак је примењен и на вокале српског језика, где су акустичка испитивања вокала такође спорадична. Приказују се резултати говора 26 млађих говорника и говорница из Београда (нажалост, и даље изостаје темељан, варијационистички поглед на београдски говор, који би испитао више говорних стилова, више генерација говорника и укључио и реализацију акцената).
На крају, посветићемо део времена нашем искуству у објављивања резултата истраживања у научним часописима, пошто нам делује да је то тема о којој се слабо експлицитно говори, те су млађи истраживачи махом препуштени сами себи.

Др Андреј Бјелаковић је доцент на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Милена Костић: Метафоричка концептуализација ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА у српском и енглеском језику

У првом делу предавања представићемо део резултата истраживања чији су предмет метафоричке концептуализације домена ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА у српском и енглеском језику, а које је утемељено у когнитивнолингвистичкој теорији појмовних метафора. Циљ истраживања био је идентификовање, класификовање и поређење појмовних метафора помоћу којих се концептуализује домен ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА у српском језику и у енглеском језику (британска варијанта). Циљни појмови, чије метафоричке концептуализације су анализиране у Британском националном корпусу и Корпусу савременог српског језика, јесу: HIGHER EDUCATION/ С ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ, STUDENT/ С СТУДЕНТ, PROFESSOR/ С ПРОФЕСОР, UNIVERSITY/ С УНИВЕРЗИТЕТ. У оба језика за концептуализацију циљног домена високог образовања искоришћени су изворни домени ПРЕДМЕТА, ПРОСТОРА, ЖИВОГ БИЋА, ЧОВЕКА И ОБЛАСТИ ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ, КРЕТАЊА, АКТИВНОСТИ И ПРОЦЕСА и МАТЕРИЈЕ.
Премда изворни домени одражавају и обликују образовне идеологије, у другом делу презентације осветлићемо културно-идеолошке аспекте метафоричке концептуализације домена ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА у српском одн. енглеском језику с обзиром на актуелне образовне идеологије – инструменталистичку, прогресивистичку, реконструкционистичку и хуманистичку. Један од циљева овог дела истраживања био је да издвоји параметре на основу којих се могу идентификовати изворни домени који указују на поменуте образовне идеологије, те ћемо описати и методу за утврђивање образовних идеологија на основу изворних домена. Резултати истраживања показују да је у британском енглеском најзаступљенија реконструкционистичка, а у српском класична хуманистичка образовна идеологија.

Др Милена Костић је стручни сарадник у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду.

Додај коментар (0)

Др Александра Јанић: Творбене и семантичке карактеристике изведених придева на -(љ)ив у савременом српском језику

Предмет предавања су морфолошко-семантичке карактеристике изведених придева на ‑(љ)ив, односно оних са суфиксом ‑ив, -јив, -љив. Циљ је да детаљно и систематски расветлимо семантику суфикса ‑ив/‑јив/‑љив, те понудимо прецизније одговоре на релевантна теоријска питања везана за опште принципе морфологије и семантике у домену творбе придева и реализације модалних значења у домену речи.
Придеве на ‑(љ)ив посматрамо с обзиром на поседовање компоненте модалности и/или скаларности. Наиме, придеви на -(љ)ив могу имати: 1) модално значење: савитљив „који се може савити, који може бити савијен”; 2) скаларно значење: брбљив „који брбља”; 3) значење у коме је скаларност над модалношћу: запаљив „који се лако запали”.
Посебну пажњу ћемо у предавању обратити и на однос ненегираних и негираних придева на ‑(љ)ив будући да не постоје увек у пару или бар нису подједнако уобичајени, фреквентни и/или информативни (уп. брбљив и ?небрбљив, смрдљив и ?несмрдљив; оборив и необорив; освојив и неосвојив). У ситуацијама где је негирани придев на ‑(љ)ив у употреби, а његова ненегирана варијанта није – разлог за то није непостојање ненегиране варијанте, већ прагматичко-семантички фактори који је чине примереном ретким или нереалним контекстима. Биће дати конкретни лексичко-синтаксички контексти у којима се употребљавају ненегирани придеви на ‑(љ)ив који се у литератури сматрају непостојећим или тривијалним.

Др Александра Јанић је доцент на Департману за српски језик Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Додај коментар (0)

Др Данило Алексић: "Возим хјундаи" или "Возим хјундаија"? О категорији аниматности у савременом српском језику

Предавач ће говорити о свом новом истраживању везе између категорије аниматности (категорије „живоˮ : „неживоˮ) и форме акузатива у српском језику.
Према В. Ломпар, облик акузатива једнине у промени именица мушког рода прве деклинационе врсте одређују вредности семантички утемељене дистинкције: ако именица из поменуте групе означава нешто живо, акузатив сингулара једнак је генитиву, а ако означава нешто неживо – номинативу сингулара. На предавању ће бити речи о неким језичким појавама које онемогућавају дословну примену базичног правила, односно о принципима којима се то правило мора допунити. На пример, познато је да називи за аутомобиле као форд или хјундаи могу имати акузатив сингулара једнак генитиву сингулара иако означавају неживе ентитете. Поставља се питање шта је узрок дотичној варијацији и која је форма акузатива код назива за аутомобиле чешћа. Занимљиво је и укрштање аниматности са полисемијом. Када именица може означавати и жив и нежив ентитет, да ли акузатив једнине у којем се она употребљава увек одговара њеној референцији?
Посебна пажња посветиће се изградњи корпуса који су коришћени при истраживању. Примарни корпуси прикупљени су са српских медијских портала помоћу програма написаних у програмском језику Python. Програми су прикупили велики број текстова и похранили их у XML документе, уз податке о аутору (ако је аутор наведен у извору), датуму и сату објављивања и др.

Др Данило Алексић је асистент на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Стефана Пауновић Родић: Стереотип жене у језичкој слици света - когнитивнолингвистички приступ

Први део предавања биће посвећен методологији истраживања језичке слике света и појмовима којима се у њима оперише, с посебним освртом на приступ појмовима стереотип и прототип. Описаће се и образложити методологија примењена и разрађена у истраживању стереотипа жене у језичкој слици света Словака и Срба, која се може применити и на грађу других словенских и несловенских језика. У овом истраживању стереотип се тумачи као скуп вредносних критеријума за процену чланова неке категорије. Ови критеријуми изграђују се са циљем да очувају оне функције чланова категорије које се у тој култури или друштву процењују као пожељни или потребни. Тако дефинисан, стереотип је променљив онолико колико су променљиви статус и функција категорије на коју се односи.
У другом делу предавања биће презентовани резултати истраживања, који представљају одговоре на питања: постоји ли језички концепт у којем се одсликава стереотипизација жене, зашто су жене слабији пол, каква је жена жена змај, каква је то права жена а каква је обична жена, има ли мужевне жене или женственог мушкарца, где је граница између категорија мушко и женско и шта је критеријум за њихово раздвајање, шта је то стереотипични сценарио живота жене, како се метафорички концептуализује жена у овим двема лингвокултурама и др.  

Др Стефана Пауновић Родић је виши лектор на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)