latinica

Друштво младих лингвиста организује лингвистичка предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Ове године предавања се одржавају уторком од 18 часова у Научном клубу Центра за промоцију науке (Краља Петра 46). Циљ ових окупљања је да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Др Бојана Дрљан: Специјални језички поремећај

Специфични језички поремећај (СЈП) карактерише кашњење или абнормалност у  развоју експресивних и/или рецептивних језичких способности уз одсуство општег когнитивног дефицита, аутизма, слушних оштећења, социјалних и емоционалних поремећаја и тешке срединске депривације.
Истраживања су показала да, иако се код деце са СЈП могу јавити патолошки обрасци у развоју језика, они нису типични за ову децу. Наиме, у литератури постоји сагласност да СЈП представља поремећај који предоминантно карактерише кашњење у развоју језичких способности уз могуће испољавање грешака који нису типични за децу млађег узраста.
У сврху бољег разумевања одложеног језичког развоја код деце са СЈП, у првом делу предавања биће обрађен развој формалне језичке структуре и прагматских способности код деце типичног језичког развоја. Други део предавања биће посвећен дефиницији самог поремећаја, могућим узроцима, преваленци и детаљној обради клиничке слике СЈП. Детаљна обрада клиничке слике поремећаја обухвата дефиците који се могу јавити на плану развоја фонолошких, морфосинтаксичких, лексичко-семантичких и прагматских способности код деце са СЈП. На крају ће укратко бити обрађена процена која је неопходна у дијагностици специфичног језичког поремећаја.

Др Бојана Дрљан је асистент са докторатом на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Мирјана Мирић: Балканске црте у тимочком и лужничком говору

Тимочки и лужнички говори спадају у говоре призренско-тимочке дијалекатске области. Одликују их бројне морфо-синтаксичке карактеристике које ове говоре чине балканизованим (између осталих, поједностављен падежни систем, употреба заменице у дативу са присвојним значењем, аналитички компаратив, постпозитивни одређени члан, губљење инфинитива и замена финитном комплементацијом, балкански velle-футур, употреба имперфекта и аориста). Наведене црте представићемо на узорку грађе из тимочких и лужничких говора која је похрањена у Дигиталном архиву Балканолошког института САНУ. Посебно ћемо се осврнути на процес граматикализације маркера будућег времена и изостављања комплементизатора, као истакнуте одлике језика и дијалеката Балканског језичког савеза.

Др Мирјана Мирић је научни сарадник Балканолошког института САНУ.

Додај коментар (0)

Др Биљана Бабић: Унутарјезичке грешке на почетним нивоима учења српског језика као страног

Предавање је посвећено анализи грешака забележених у писменим саставима студената полазника почетних курсева српског језика као страног (на нивоима А1 и А2). Састоји се из четири целине. У првој се образлаже изабрани приступ и методе анализе, њени задаци и циљеви. У другој целини анализира се грађа на морфолошком нивоу, тачније – грешке у грађењу глаголских облика (оних који се уче на почетним нивоима). Трећу целину чине грешке на морфолошко-синтаксичком нивоу: неправилна конгруенција између субјекта и предиката (глаголског и именског). У четвртој целини излаже се грађа на морфолошко-синтаксичко-семантичком нивоу: грешке у употреби облика номинатива именица уз глаголе. Од почетка до краја утврђује се које су то грешке заједничке већем броју студената, без обзира на њихов први језик, и које од њих настају под утицајем самог српског језика, одн. његове структуре – дакле, које су од њих грешке унутарјезичког карактера.
Писана продукција страних студената пореди се са стандардним српским језиком у два наврата: прво са циљем да се утврде неправилни облици, а потом се утврђене грешке пореде са одговарајућим, сличним морфолошким и реченичним структурама српског језика како би се открили узроци њиховог настанка у самом том језику. Будући да унутарјезичке грешке у српском као страном раније нису истраживане, провера добијених резултата није могућа. Стога се резултати пореде са грешкама изворних говорника: деце која су у процесу усвајања српског језика као првог (анегдотски случајеви), и одраслих особа. Понегде се уочавају и сличности са српским дијалектима. Да би се остварили поузданији резултати, грешке страних студената сравњују се и са грешкама које настају под утицајем првог језика, тј. са грешкама интерференције – код ученика основношколског и средњошколског узраста мађарске националности.

Др Биљана Бабић је доцент на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду. 

 

Додај коментар (0)