latinica

Др Ана Халас Поповић: Полисемија у светлу теорије прототипа

Полисемија као предмет семантичких истраживања добија посебан значај у оквиру когнитивне лингвистике под чијим окриљем се развило неколико комплементарних теорија, међу којима се издваја теорија прототипа целовитошћу и подробношћу свог дефинисања и објашњења дате језичке појаве. Сагледавање полисемије према теорији прототипа подразумева њено дефинисање помоћу појма категоризације и четири кључне одлике протототипичности укључујући градијентност типичности, флексибилност граница категорије, непостојање јединственог скупа неопходних и довољних својстава који дефинише категорију и њену заснованост на принципу породичне сличности. При томе, значењска структура полисемичне речи визуализује се као зракаста категорија, коју чине радијално распоређена и међусобно повезана значења окупљена око централног члана као когнитивног модела од кога су мотивисано изведена путем различитих механизама семантичке деривације, као што су: генерализација, специјализација, метафора, метонимија, трансформације сликовних схема итд. Стога, модел приказа полисемичне структуре речи заснован на принципима теорије прототипа омогућава детаљан увид у њену унутрашњу организацију мултидимензионалне природе укључујући одређивање прототипског значења као центра из кога се развија, реконструисање путање деривације сваког појединачног значења, чиме се постиже транспарентност међусобне повезаности значења, као кључне, специфичне одлике полисемије, по којој се она разликује од друге врсте лексичке вишезначности – хомонимије, те се поставке поменутог модела могу применити и приликом анализе односа ова два лексичка феномена.

Др Ана Халас Поповић је доцент на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. 

Powered by Bullraider.com