latinica

Друштво младих лингвиста организује лингвистичка предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања се одржавају уторком од 18 часова у Канцеларији за младе "Гнездо" (Палата "Београд", Масарикова бр. 5, VI спрат). Циљ ових окупљања је да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Др Невена Буђевац: Читалачка писменост - појам, мерење и развој

Читалачка писменост једна је од базичних компетенција од значаја за учење и развој сваког од нас. Налази се у фокусу великих међународних студија које се баве вредновањем образовних система (PISA, PIRLS) као једна од кључних компетенција преко које се процењује успешност образовних система. Раније дефиниције разумевања прочитаног, које су ову вештину изједначавале са вештином декодирања текста, замењене су одређењима читалачке писмености као сложене компетенције која обухвата низ функционално применљивих знања, вештина, стратегија и ставова које особа стиче и користи кроз формално образовање и свакодневне активности.
Развој читалачке писмености започиње са најранијим искуствима са писаним материјалима (нпр. сликовницама) и наставља се кроз систематску обуку у школи. Кључном прекретницом у развоју читалачке писмености сматра се прелазак из фазе учења читања у фазу читања ради учења, што би требало да се догоди до 4. разреда основне школе.
На предавању ћемо приказати резултате истраживања развоја читалачке писмености на узрастима од 1. до 4. разреда, на основу ког је направљена скала развоја читалачке писмености. Други део предавања биће посвећен резултатима истраживања читалачке писмености на крају основне школе и бавиће се проблемима са којима се суочавају ученици у Србији у сусрету са најсложенијим задацима из домена читалачке писмености – задацима који од њих захтевају да разумеју аргументацију употребљену у тексту, као и да аргументују различите ставове у вези са прочитаним текстом.

Др Невена Буђевац је доцент на Учитељском факултету Универзитета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)

Др Снежана Петровић: Дигитализација речничког наслеђа у Институту за српски језик САНУ

У Институту за српски језик САНУ систематски се ради на дигитализацији речничког, лексикографског и лексичког наслеђа. У предавању ће бити представљено шта је и како до сада на том пољу урађено, као и разлози због којих је важно за један језик да има дигитализоване ресурсе. Биће приказане и могућности које две институтске платформе, Препис и Расковник, пружају лингвистима као вишефункционални алат за проучавање српске лексике. 

Др Снежана Петровић је научни саветник у Институту за српски језик САНУ. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)

Др Тома Тасовац: Изазови дигитализације речничког наслеђа

Дигитализација речничког наслеђа није само техничко питање, већ важан предуслов за колективну културу сећања. Пренос речника из штампаног у дигитални облик зато представља посебан изазов за дигиталну хуманистику, научну област која се бави развојем рачунарских метода за изучавање језика, књижевности, историје и других хуманистичких дисциплина: од моделовања сложених речничких структура и међусобног повезивања лексикографских података па све до имплементације стандардизованих веб-сервиса и стварања функционалних корисничких окружења.

Др Тома Тасовац је директор Центра за дигиталне хуманистичке науке.

 

Додај коментар (0)

Др Наташа Ристивојевић Рајковић: Глаголи са основним значењем 'ударити' у српском и норвешком језику

Предавање је посвећено глаголима са основним значењем ’ударити’ у српском и норвешком језику. Полази се од одређења самог појма глагола ударања и разграничавања групе глагола ударања у односу на суседне, одн. сродне групе глагола. Посебна пажња посвећена је рубним зонама категорије и њиховом односу са централним глаголима, глаголима ударити, бити и тући у српском језику и норвешким глаголом slå. Као полазиште за омеђавање ове групе глагола узети су основни елементи догађаја ударања (контакт, сила, кретање, наглост, последица ударца) и начини његовог кодирања у српском и норвешком језику. Кроз анализу синтаксичко-семантичког интерфејса догађаја ударања и расветљавање односа између два основна учесника, извора ударца и примаоца ударца, говори се о агентивности и пацијентивности уопште са нарочитим фокусом на њихова мање типична остварења.

Др Наташа Ристивојевић Рајковић је лектор на Групи за скандинавске језике на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)

Др Бојана Ђорђевић: SrpTAG - граматика стабала као формална граматика српског језика

На овом предавању ће бити представљена формална граматика српског језика, названа SrpTAG. Ова граматика, у својој основи FBLTAG или лексикализована граматика адјунгованих стабала заснована на обележјима (Feature-BasedLexicalizedTree-AdjoiningGrammar, Vijay-Shanker & Joshi 1988; Vijay-Shanker & Joshi 1991), представља спој формалне генеративне граматике стабала и модела синтаксе описаног у широко распрострањеној граматици српског језика (Станојчић, Ж., & Поповић, Л. (1997). Граматика српскога језика: уџбеник за И, ИИ, ИИИ и ИВ разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства), и намењена је аутоматској обради текста на српском језику. Захваљујући својим принципима, FBLTAG пружа користан оквир за обраду природних језика, у коме се заобилази концепт трага, карактеристичан за генеративну граматику Чомског, и где дубинска структура престаје да постоји. У овом типу граматике, све реченичне структуре, представљене као стабла, повезане су преко лексикона. Значај лексикона истиче се још од Мориса Гроса (Gross, 1979) и његове идеје да формална граматика уместо универзалним структурама треба да се бави разликама у структурама у које улазе појединачне лексеме, без обзира на то што се оне традиционално убрајају у исту класу (нпр. непрелазни глагол). Лексикон у FBLTAG тако постаје магично место које за сваку лексему везује све њене алтернативне структуре. Уколико говоримо о глаголима, то су минималне реченичне структуре, односно активна, пасивна или обезличена структура, као и оне са изостављеним аргументима или оне са измештеним редом речи, чиме се потенцијално значајно олакшава обрада језика са слободним редом речи.
Овом приликом ће бити представљене основе FBLTAG граматике и њени принципи, затим начин израде овог типа граматике за српски језик и резултати овог процеса, као и неке од перспектива за даљи рад на датој граматици.

Др Бојана Ђорђевић је самостални истраживач при Друштву за језичке ресурсе и технологије. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)