latinica

Друштво младих лингвиста организује лингвистичка предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. У пролећном циклусу предавања су се одржавала уторком од 18 часова у Канцеларији за младе "Гнездо" (Палата "Београд", Масарикова бр. 5, VI спрат). У јесењем циклусу ће се одржавати четвртком од 18 часова у Научном клубу Центра за промоцију науке (Краља Петра 46). Циљ ових окупљања је да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Др Јована Јовановић: Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику

Предавање је посвећено лексемама погрдног значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек. Пејоративним именицама чији је денотат човек посветићемо пажњу са лексичко-семантичког, лингвокултуролошког, дериватолошког и прагматичког аспекта. Указаћемо на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме продуктивне у формирању пејоративних јединица овог типа. Циљ нам је да лексичком анализом утврдимо на основу којих се све параметара појединци и друштвене групе у српској културно-језичкој заједници оцењују негативно, те каква колективна уверења, предрасуде и генерализације мотивишу презрив емотивни однос субјекта именовања и његову намеру да избором пејоративног имена у номинацији човека изрази став неодобравања. Настојаћемо да покажемо да погрдно име које се додељује некој особи најчешће није производ говорникове индивидуалне оцене, већ формиране, лексикализоване оцене, која је уграђена у семантичку структуру пејоративне лексеме. Таква колективна негативна оцена заснована је на различитим асоцијацијама, стереотипима и еталонима који постоје у српској друштвено-језичкој заједници и представљају културалне слојеве значења лексичких јединица овог типа. Избором номинативне јединице којом експлицира нечију етничку или верску припадност, старосно доба, сексуалну оријентацију, друштвени или материјални статус, физички или интелектуални недостатак, поремећај у менталном развоју, духовну особину и сл. – говорник заправо указује на негативан став и презрив емотивни однос припадника језичке заједнице према носиоцима наведених обележја. Пејоративи у именовању људи довешће нас до релевантних и занимљивих лингвокултуролошких запажања о систему вредности и језичкој слици света говорника српског језика и сугерисаће нам да у савременом српском друштву постоји нетрпељивост према многим видовима различитости појединих чланова заједнице.

Др Јована Јовановић је истраживач сарадник у Институту за српски језик САНУ (пројекат "Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ"). 

Додај коментар (0)

Др Наташа Јанићијевић: Глаголски облици и конструкције за изражавање футуралности у италијанском и српском језику

Предавање је посвећено глаголским облицима и конструкцијама за изражавање футуралности у италијанском и српском језику.
У првом делу предавања најпре ће бити представљена семантичка категорија футуралности, указаће се на њена значења и везу с категоријом модалности, а потом ће бити идентификовани глаголски облици и конструкције којима се она изражава у италијанском и српском језику. Након уводног дела, из типолошке перспективе ће бити размотрени развој и граматикализација футурских маркера, с посебним освртом на развој и граматикализацију италијанског простог футура и српског футура I, као основних експонената ове семантичке категорије у двама језицима.
У другом делу предавања пажња ће бити посвећена анализи и поређењу појединачних глаголских облика и конструкција за изражавање футуралности у италијанском и српском језику, с циљем да се опишу њихове синтаксичко-семантичке вредности, укаже на сличности и разлике између њих и установи у којој мери италијански и српски језик испољавају подударности и разлике у начину изражавања ове универзалне појмовне и семантичке категорије.

Др Наташа Јанићијевић је доцент на Катедри за италијанистику Филолошког факултета у Београду.

Додај коментар (0)

Др Ивана Георгијев: Когнитивни културни модели о љубави у српским и шпанским паремијама

Излагање је посвећено културним моделима у српским и шпанским пословицама и изрекама са фокусом на тему љубави. Културно знање, за које се сматра да га сви чланови одређене заједнице деле, организовано је кроз културне моделе. Ово знање је људима потребно да би се понашали на културно прихватљив начин па је стога људско понашање под утицајем тих културних модела. Когнитивни културни модели представљају организован и структуриран друштвени систем знања који чланови неке заједнице морају да усвоје на плану свакодневног живота (свесно или несвесно), и то знање се налази у основи њиховог друштвеног, културног и језичког понашања. Пословице, као лингвистичке форме које представљају народну мудрост и опште истине, и осликавају оно што заједница најчешће сматра здраворазумским у свакодневном животу, погодне су за илустрацију културних модела и друштвене организације која се налази у њиховој основи. Оне садрже културна знања српског и шпанског друштва формирајући одређене културне моделе и одређујући њихово поимање света, па самим тим и поимање љубави. Шпанија и Србија су одабране као две заједнице које припадају европском контексту, хришћанској религијској традицији као и патријархалном културном моделу, иако не требе изгубити из вида бројне друштвено-историјске и културне разлике. Циљ ауторке је да осветли друштвено-историјске и културне факторе који су условили концептуализацију појма љубави у српском и шпанском друштву, и да кроз анализу поменутог корпуса да допринос бољем разумевању две културе и два језика.

Др Ивана Георгијев је асистенткиња на Одсеку за романистику Филозофског факултета у Новом Саду. 

Додај коментар (0)

Др Тања Милосављевић: Човек на дијалекатској језичкој слици света

Ово предавање је посвећено интерпретацији концепта човек у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Реконструкцији дијалекатске слике човека приступа се са аспекта когнитивне лингвистике и лингвокултурологије. Специфичности поимања стварности у сазнању носилаца дијалекта најадекватније се вербализују у лексичком систему и значењској структури дијалекатске лексике. Дијалекатска слика света репрезентована је лексиком српског призренског говора, преузетом из Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Метод реконструкције призренског човека с краја XIX и почетка XX века преко лексичко-семантичких поља и њихових подсистема репрезентује хијерархијско начело устројства дијалекатског лексичко-семантичког система и уплив екстралингвистичког фактора у класификациони модел лексике са архисемом ’човек’. Биће представљен модел структурне организације концепта и његових вербалних конституената, као језичког одраза наивне категоризације стварности. Концепт човека најиздиференциранији је у односу на остале културне константе и најкомплекснији фрагмент језичке слике света, са сложеном идеографском и лексичко-семантичком парадигмом, која рефлектује специфичне лингвокултурне црте конкретне говорне заједнице. Речи којима се човек карактерише преносе етнокултурне информације преко којих се могу дешифровати кодови традиционалне културе колектива.

Др Тања Милосављевић је научни сарадник на Институту за српски језик САНУ (пројекат "Дијалектолошка истраживања српског језичког простора"). 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Ана Халас Поповић: Полисемија у светлу теорије прототипа

Полисемија као предмет семантичких истраживања добија посебан значај у оквиру когнитивне лингвистике под чијим окриљем се развило неколико комплементарних теорија, међу којима се издваја теорија прототипа целовитошћу и подробношћу свог дефинисања и објашњења дате језичке појаве. Сагледавање полисемије према теорији прототипа подразумева њено дефинисање помоћу појма категоризације и четири кључне одлике протототипичности укључујући градијентност типичности, флексибилност граница категорије, непостојање јединственог скупа неопходних и довољних својстава који дефинише категорију и њену заснованост на принципу породичне сличности. При томе, значењска структура полисемичне речи визуализује се као зракаста категорија, коју чине радијално распоређена и међусобно повезана значења окупљена око централног члана као когнитивног модела од кога су мотивисано изведена путем различитих механизама семантичке деривације, као што су: генерализација, специјализација, метафора, метонимија, трансформације сликовних схема итд. Стога, модел приказа полисемичне структуре речи заснован на принципима теорије прототипа омогућава детаљан увид у њену унутрашњу организацију мултидимензионалне природе укључујући одређивање прототипског значења као центра из кога се развија, реконструисање путање деривације сваког појединачног значења, чиме се постиже транспарентност међусобне повезаности значења, као кључне, специфичне одлике полисемије, по којој се она разликује од друге врсте лексичке вишезначности – хомонимије, те се поставке поменутог модела могу применити и приликом анализе односа ова два лексичка феномена.

Др Ана Халас Поповић је доцент на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)