latinica

Друштво младих лингвиста организује лингвистичка предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања се одржавају понедељком од 18 часова у Научном клубу Центра за промоцију науке (Краља Петра 46). Циљ ових окупљања је да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Др Ивана Вучина Симовић: Језички идентитет(и) и језичке праксе Сефарда на Балкану

У овом предавању се приступа трансдисциплинарно и критички одржавању/замени јеврејско-шпанског језика на Балкану. У фокусу се налазе промене услова живота и идеологија које су довеле до специфичних ставова према овом језику, његовом одржавању и замени, али и промене које су утицале на настанак новог етничког и језичког идентитета Сефарда у модерном добу. Замена јеврејско-шпанског језика након више од 350 година његове несметане употребе широм Балкана разматра се кроз језичке и друштвено-политичке идеологије, као и у њиховој спрези са специфичним друштвено-историјским факторима. Ауторка настоји да у разговору са публиком пружи одговор на неколико питања: зашто је јеврејско-шпански престао да буде матерњи језик Сефарда? Зашто је потребно да се уведу посебне мере да би се овај језик одржао у будућности? У којој фази губљења се он налази данас и шта бисмо могли да урадимо како бисмо га одржали и документовали?

Др Ивана Вучина Симовић је ванредна професорка на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

 

Додај коментар (0)

Др Ана Јовановић: Учење и настава српског као наследног језика

Уз устаљену поделу на први, други и страни језик, у проследње две деценије се велика пажња посвећује специфичним карактеристикама процеса усвајања наследног језика. Наследни или завичајни језик се обично дефинише као језик који је по редоследу усвајања за појединца био први, али никад није у потпуности усвојен због преласка на доминантни, већински језик. Самим тим, корисници наследног језика поседују профил који се значајно разликује од корисника првог (матерњег), другог или страног језика, што се, природно, одражава и на специфичне одлике процеса усвајања наследног језика, али и на потребе наставе која је намењена различитим корисницима/ученицима наследног језика. Наиме, за успех наставе наследног језика неопходно је прецизно профилисати ову циљну групу како би се омогућио оптималан когнитивни, афективни и језички развој ученика. У том смислу, предлаже се примена тзв. макро приступа коју нуди КЛИЛ (енгл. Content Language Integrated Learning) и пројектна настава, јер инсистирају на интегралном развоју компетенција и вештина ученика кроз проактиван приступ учењу. Овде ћемо се посебно осврнути на карактеристике процеса усвајања код деце узраста од 4 до 12 година којима је српски наследни језик. У том циљу, анализирамо наративе добијене на основу приче у сликама  Frog, where are you?, аутора Мерсера Мајера, која је успешно коришћена у низу лингвистичких истраживања широм света. Резултати анализе имају директне импликације за наставу српског као наследног језика.

Др Ана Јовановић је доцент на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Мср Данијела Ђорђевић: Ограде у научним радовима

Ограде представљају свеприсутну појаву како у свакодневном говору, тако и у научним радовима. Предмет овог предавања је употреба ограда у научним радовима. Покушаћемо да приближимо појам ограде, указујући на семантичка и прагматичка обележја језичких јединица које су носиоци значења и функције ограђивања. С обзиром на то да се појам ограде преклапа са другим доменима у лингвистици, осврнућемо се и на појмове модалности, пре свега епистемичке модалности, евиденцијалности, учтивости и нејасности. Навешћемо и радну дефиницију појма ограде узимајући у обзир формалне и функционалне критеријуме. Такође, даћемо и кратак осврт на академски дискурс, као и на појмове дискурсне заједнице и жанра, указујући на важност употребе ограда у научним радовима. Затим ћемо описати истраживање о оградама у енглеским и српским  научним радовима из четири научне дисциплине, односно корпус, поступак који смо применили, и хипотезе од којих смо пошли. Потом ћемо представити резултате истраживања, наводећи примере ограда, поделе, као и међујезичке и међудисциплинарне сличности и разлике које смо уочили у научним радовима писаним на енглеском и српском језику из четири дисциплине. На крају ћемо сумирати закључке до којих смо дошли, указати на ограничења самог истраживања, као и на могуће правце даљег истраживања и евентуалне примене добијених резултата у настави страног језика струке.

Мср Данијела Ђорђевић је наставник енглеског језика на Пољопривредном факултету у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Милена Ивановић: Акционалност: од семантике ка форми (функционални приступ)

Акционалност је семантичка категорија у чијој је основи обележавање начина на који се радња одвија у времену. Релативно добро истражена у осталим словенским језицима, ова категорија донедавно није била предмет дубљих проучавања у српском језику. У првом делу предавања кратко ћемо представити претходна истраживања, како она спроведена на другим словенским језицима, тако и она која су се дотицала појединих аспеката акционалности у српском језику.
Наше истраживање базирало се на ономасиолошком приступу. Стога у другом делу предавања најпре одређујемо семантичке комплексе који улазе у сферу тзв. модификационе акционалности (фазност, детерминативност, плуралност, градуелност), а затим, комплекс по комплекс, анализирамо детаљно њихов садржај и средства изражавања тог садржаја. У анализи формалних средстава на првом месту представљамо префиксалне и суфиксалне творенице, будући да се у словенским језицима категорија акционалности изражава се пре свега на творбеном нивоу, али укључујемо и синтаксички ниво, односно акционалне конструкције којима се такође изражавају готово сва акционална значења.

Др Милена Ивановић је доцент на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Вера Ошмјански: ЕЛФ у Србији: ставови академске заједнице

Предавање се бави концептом енглеског језика као lingua franca (ЕЛФ), варијетета који одступа од стандардне варијанте британског или америчког енглеског језика. Приписује му се функција помоћног, неутралног језика, којим се у међусобној комуникацији служе говорници различитог порекла. Осим тога, посматра се и као независни варијетет енглеског језика који има своје особености на нивоу лексике, граматике и прагматике у односу на стандардне варијанте енглеског језика.
У првом делу предавања биће размотрен теоријски оквир концепта и појам енглеског језика као lingua franca из лингвистичке, педагошко-дидактичке и социоекономске перспективе. Критички се анализира концепт постојања варијетета енглеског језика као lingua franca са становишта његовог лингвистичког описа, могуће кодификације, сврхе коју има у интернационалној комуникацији, као и могућности превазилажења укорењених, традиционалистичких идеја о енглеском језику.
У другом делу предавања биће представљено истраживање којим су испитани ставови студената и наставника из академске заједнице у Србији према одступањима од језичких правила стандардног британског или северноамеричког енглеског у домену граматике, фонетике и лексике. Резултати дају одговоре на питања у вези са постизањем интеркултуралне компетенције, опонашањем културе изворних говорника и усвајањем њихових културних модела. Размотрене су потребе за развој педагогија прилагођених средини, као и ставови према променама у српском језику под утицајем широке употребе енглеског језика.
На самом крају, дискутоваћемо о потенцијалним импликацијама концепта ЕЛФ на језичку образовну политику у Србији, као и иновацијама у области наставе енглеског језика и креирању језичких материјала.

Др Вера Ошмјански је доцент на Универзитету Сингидунум.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)