latinica

Др Анамарија Сореску Маринковић и др Моника Хуцану: Румунски варијетети у језичком пејзажу Србије

Где год да се налазимо данас, окружени смо натписима: имена улица, продавница или зграда, натписи на споменицима, путокази, билборди, графити, итд. Сви ови видљиви натписи изложени на јавним местима чине језички пејзаж (ЈП) одређене области или територије. ЈП представља сцену на којој се јавни живот друштва одвија и, као такав, игра кључну социо-симболичку улогу. Истраживање језичког пејзажа је релативно нова област коју чини неколико академских дисциплина, као што су примењена лингвистика, социолингвистика, антропологија, социологија, психологија и културна географија.
Полазећи од теорије плурицентричних језика, фокусираћемо се на присуство румунског језика и његових недоминантних варијетета у језичком пејзажу Србије. У Војводини, румунски је један од шест званичних језика Аутономне покрајине, предаје се у школама, користи се у штампаним и електронским медијима, а натписи на стандардном румунском, као и на локалном варијетету, честа су појава: на државним институцијама, на путоказима, на гробљима, итд. Друга област где наилазимо на натписе на румунском и на локалном варијетету је североисточна Србија. Ако из лингвистичке перспективе посматрамо искључиво структуру језика, говори Влаха североисточне Србије су варијетет румунског језика. Међутим, влашки језик је стандардизован 2015. године, а данас се предаје у неколико основних школа и постоје разне публикације на влашком – једном речју, овај варијетет је знатно проширио своје домене употребе. Натписи овог типа су јако рецентни у ЈП североисточне Србије, незванични су и карактерише их висок степен варијабилности услед одсуства језичке норме.
На основу обимне визуелне грађе прикупљене последњих неколико година у току наших теренских истраживања, дискутоваћемо о функцији ових знакова и натписа: неки имају велику симболичку вредност и користе се као маркери идентитета, други могу бити повезани са комодификацијом језика, док трећи имају јасну информативну функцију. Такође, скренућемо пажњу на то да се појава влашких и румунских натписа у традиционално монолингвалном пејзажу источне Србије мора посматрати у контексту рецентних мера ревитализације језика, јер је добро познат утицај видљивости језика на његову виталност, статус и престиж.

Др Анамарија Сореску Маринковић је виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, а др Моника Хуцану је страни лектор на Катедри за румунски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Powered by Bullraider.com