latinica

Друштво младих лингвиста је у току 2016. године организовало 15 лингвистичких предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања су се одржавала четвртком у Канцеларији за младе "Гнездо" (Масарикова 5, VI спрат, Београд) са почетком у 18 часова. Циљ ових окупљања је био да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима.
Ове године је први пут организовано и предавање ван Београда. На основу сарадње Друштва младих лингвиста и Филозофског факултета Универзитета у Нишу, др Биљана Сикимић је на том факултету одржала предавање на тему Антрополошко-лингвистичка теренска истраживања: заштита угрожених говора. 
Друштво младих лингвиста је организовало лингвистичка предавања уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја. 


 

Др Биљана Бранић Латиновић: Општи и академски вокабулар на средњошколском узрасту

У овом предавању биће размотрено неколико питања: 1. колико речи просечно знају српски средњошколци;  2. какав је међуоднос школског успеха, оцене из матерњег језика, смера, узраста, пола и изабране школе средњошколаца и њиховог рецептивног вокабулара; 3. може ли се описати развојни ток рецептивног вокабулара на средњошколском узрасту?
Резултати истраживања, добијени на основу великог узорка (990 испитаника из трију гимназија), показали су да се ширина/обим рецептивног општег и академског вокабулара наших средњошколаца може квантитативно описати, као и да просечан број породица речи које наши средњошколци знају кореспондира са просечним резултатима истраживања у другим језицима. Указано је на корелацију општег и академског вокабулара, као и статистички значајне разлике у познавању опште лексике средњошколаца различитог узраста, смера, пола, школског успеха и оцене.
Анализа усвојености лексичких јединица показала је  да се ток усвајања већине посматраних лексема може пратити од почетка до краја средње школе и да се на основу тога може стећи увид у начин развитка вокабулара на овом узрасту. Њега одликује интензивни развој између другог и трећег разреда (ово посебно важи за академску лексику) и „мирнија“  фаза у четвртом разреду.

Др Биљана Бранић Латиновић је професор српског језика и опште лингвистике у Филолошкој гимназији у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.) 

Додај коментар (0)

Др Валентина Бошковић: Дискурзивна средства за изражавање родних идеологија

На овом предавању се првенствено бавимо анализом употребе различитих дискурзивних средстава под утицајем традиционалне и/или егалитарне родне идеологије као битног аспекта родног идентитета.
Пре приказа истраживања, осврнућемо се на теоријске приказе пола, рода, родне идеологије, родних стереотипа, дискурса, феминистичке лингвистике, претходних лингвистичких истраживања, и одређених примера дискурзивне праксе (родно осетљив језик, родно дискриминаторни говор, родно обележена лексика), уз кратак преглед феминизма са концизним описом сва три феминистичка таласа и њиховог утицаја на феминистичка лингвистичка истраживања. Поред теоријског осврта, имаћемо и кратак осврт на питање родне равноправности у високом образовању, као и кратак увид у законску регулативу о родној равноправности у Републици Србији.
Истраживање које ћу представити је засновано на студентској популацији у Србији, као хомогеној структури која је у процесу креирања личних ставова по свим друштвеним питањима. Општи циљ истраживања је да се укаже на постојање родне идеологије, а потом анализира утицај традиционалне и/или егалитарне родне идеологије на дискурзивну праксу студената и студенткиња у Србији, као и њихова међусобна повезаност. Дискурзивна средства која су анализирана су, пре свега, родно осетљив језик и родно дискриминаторни говор, а потом и језички обрасци које користе жене и мушкарци.
На крају, дискутоваћемо о употреби родно осетљивог језика и родно дискриминаторног говора у Србији, као и начинима за њихову (не)употребу.

Др Валентина Бошковић је професорка енглеског језика на Универзитету Сингидунум.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.) 

Додај коментар (0)

Др Биљана Радић-Бојанић: Многа лица Фејсбука

Међуљудске контакте и комуникацију у XXI веку обележила је експлозија виртуелних друштвених мрежа, од којих је данас вероватно најпопуларнија Фејсбук. Тенденција оваквог умрежавања и успостављања контаката само је природан наставак популарних ћаскаоница с краја XX и почетка XXI века, које су добиле савременије рухо, динамичније окружење и више могућности због наглог развоја технологије и многих достигнућа веба 2.0. Садржај је постао интерактиван и омогућено је интегрисање синхроних и асинхроних видова комуникације, с тим да се у великом броју случајева граница између њих и губи. У погледу језичких карактеристика можемо рећи да нема новина у односу на период пре десет и више година, али се зато друштвени контекст у коме се комуникација одвија може посматрати много детаљније и прецизније. Стога ћемо говорити о макро-контексту у коме се одвија међуљудска комуникација на друштвеним мрежама, тачније на Фејсбуку. Биће речи о врстама понашања које корисници испољавају приликом свакодневне употребе Фејсбука, као и спољашњим факторима који на њих утичу, а потом ћемо се фокусирати на друштвени капитал на Фејсбуку и начине на које га корисници граде и одржавају. На крају ћемо се посветити вербалној агресивности, једном од најпрепознатљивијих типова понашања на овој виртуелној друштвеној мрежи, те ћемо покушати да опишемо које све врсте вербалног агресивног понашања корисници Фејсбука испољавају и које су правилности откривене. На крају ћемо покушати да дамо заокружену слику овог језичког друштвеног и културног феномена, као и нека предвиђања везана за будућност Фејсбука.

Др Биљана Радић-Бојанић је доцент на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Душица Филиповић Ђурђевић: Мултидисциплинарно истраживање открива везу између говора уназад и радне меморије кроз генетску мутацију

Способност говора уназад представља способност брзог обртања редоследа гласова у речи. Први случајеви особа које поседују ову способност описани су осамдесетих година двадесетог века. Том приликом изнета је хипотеза да се овај процес одвија у радној меморији. У овом предавању биће приказани резултати мултидисциплинарног истраживања у којем је описан случај породице српских говорника у којој отац и кћи испољавају способност брзог говора уназад. Поред тога што први пут описује породични случај способности говора уназад, ова студија први пут експлицитно тестира хипотезу о улози радне меморије и износи нову хипотезу о генетској основи. Примењен је низ бихејвиоралних тестова, ЕЕГ, фМРИ и секвенцирање генома. Резултати су недвосмилено показали да је радна меморија неопходна за процес обртања речи, али да и дуготрајна меморија може да учествује у процесу. Коначно, предложен је ген који би могао да стоји у основи ове изузетне способности, а потенцијално и буде умешан у наследне основе радне меморије и језика.

Др Душица Филиповић Ђурђевић је ванредни професор на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду и сарадник Лабораторије за експерименталну психологију у Београду и Новом Саду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)

Др Биљана Сикимић: Антрополошко-лингвистичка теренска истраживања: заштита угрожених говора

Заштита и документовање угрожених говора у оквиру рада групе лингвиста Балканолошког института САНУ на интернету започети су онлајн аудио речником буњевачког говора, насталом на теренској грађи из 2009. године (Теодора Вуковић), а настављени радом на интернет речнику шокачких говора аутора Марка Ивошева (Теодора Вуковић, Светлана Ћирковић, Љубица Ђурић и Биљана Сикимић), као и сарадњом на интернет речнику влашких говора Пауна Дурлића (Анемарие Сореску Маринковић). Сви ови речници представљају покушаје да се на интернету представе већ постојећи резултати класичних теренских лингвистичких истраживања.
У случају када су циљеви теренских истраживања унапред одређени као различите врсте језичке документације које треба учинити доступним широком кругу корисника, неопходно је усклађивање и модификовање примењене методологије теренског рада.  Искуства у таквом теренском раду биће показане на примеру истраживања тимочких говора југоисточне Србије обављених 2015. године, чији је основни циљ било очување угрожених говора. Илустративни пример представиће начине обликовања представа о вуку у истраживаној локалној заједници. Наиме, концепт вука у локалној традицијској култури обликује се постављањем широког опсега питања и комбиновањем различитих метода вођења теренског интервјуа, почев од класичног етнолингвистичког упитника А. А. Плотникове: календарски празници (дани који се чувају ради заштите од вукова), оказионални ритуали (вучарски опход), затим стратегијама елицитирања наратива на теме из материјалне културе (лов, сточарство) и свакодневног савременог живота на селу.  У техничком смислу документовања рада на терену примењује се видео снимање, а класично институционално арихивирање се проширује постављањем одабране теренске грађе на интернет. Избором усмене теренске грађе за представљање на интернету (сада у циљу заштите угрожених језика и говора) примењена методологија се поново враћа својим почецима, односно класичној етнолингвистици и фолклористици из ванлингвистичких разлога:  антрополошко-лингвистички видео материјали, због често веома осетљивог садржаја који може да наруши приватност саговорника,  непогодни су за отворене интернет видео базе.

Др Биљана Сикимић је научни саветник на Балканолошком институту САНУ. Њену биографију и библиографију можете видети овде

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)