latinica

Друштво младих лингвиста је у току 2016. године организовало 15 лингвистичких предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања су се одржавала четвртком у Канцеларији за младе "Гнездо" (Масарикова 5, VI спрат, Београд) са почетком у 18 часова. Циљ ових окупљања је био да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима.
Ове године је први пут организовано и предавање ван Београда. На основу сарадње Друштва младих лингвиста и Филозофског факултета Универзитета у Нишу, др Биљана Сикимић је на том факултету одржала предавање на тему Антрополошко-лингвистичка теренска истраживања: заштита угрожених говора. 
Друштво младих лингвиста је организовало лингвистичка предавања уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја. 


 

Др Весна Ломпар: Врсте речи у нашој граматичкој пракси

У предавању ће бити изнети основни закључци о заступљености и статусу врста речи у нашој граматичкој пракси. Закључци се износе након анализирања великог броја граматика, од Вука до данас. На тај начин може се стећи нека општа слика о извесним непроменљивим или променљивим граматичким факторима: разлике и сличности у вези са терминологијом, дефиницијама, класификацијама, али и у одабиру примера који се наводе као илустрација дефиниција појединих врста речи. Одабир адекватних примера у граматикама анализира се са становишта неколико издвојених критеријума: фреквентност, прецизност, економичност, естетски критеријум и бројна адекватност примера. На овај начин може се уочити знатан број примера који не задовољавају наведене критеријуме, а ипак се понављају у граматикама (чак и у онима из различитог периода).
Такође, након овакве врсте анализе, могуће је издвојити неколике интерпретације новијег датума које суштински представљају само преименовање неких заборављених увида. На пример, једна дефиниција градивних именица из 1854. у основи подразумева појам небројивости, који се дефинише много касније. Слично је и са питањем о потреби раздвајања датива и локатива, које се, на пример, поставља још Вуковој граматици.

Др Весна Ломпар је доцент на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Јелена Ракић: О културолошким чиниоцима концептуализације емоција на примеру енглеског језика

Домен емоција предмет је бројних проучавања која се баве односом између језика и културе. У овом излагању показаћемо на примеру енглеског језика да је концептуализација емоција заснована на анализи језичких података условљена и човековом физиологијом и културом, као и да је могуће издвојити културолошке факторе значајне за њу. Анализом речничких одредница, примера црпљених из различитих врста корпуса и концептуалних метафора које на основу ових примера израњају указаћемо на статус домена емоција у англо-култури. При томе обратићемо пажњу како на општије културолошке факторе карактеристичне за западну културу, пре свега на дуализам између разума и емоција, тако и на особености англо-културе, који се огледају у културним сценаријима о објективности и непретеривању, емоционалној уздржаности и личној аутономији. Значај овакве анализе превазилази искључиво лингвистичке оквире, нарочито када се у обзир узму актуелна истраживања субјективне добробити (енгл. subjective well-being) и експанзија популарне психолошке литературе, јер се неретко превиђа да, иако емоције као психо-физиолошки механизми вероватно јесу заједничке свим људима, лексичке ознаке за њих нису универзалне, јер са собом увек носе и део концептуалног садржаја који је културолошки условљен.

Др Јелена Ракић је професор енглеског језика и књижевности у Филолошкој гимназији у Београду.

Снимак предавања можете видети овде

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Јован Чудомировић: Од те до али: семантика саставних и супротних везника из когнитивнолингвистичке перспективе

Циљ овог истраживања јесте да опише семантику саставних одн. супротних напоредних везника и, па, те, а, али и него. Тај опис заснивамо на (1) когнитивном приступу И. Свитсер (1990), који претпоставља да се употреба везника проширује, пресликава из основног, домена садржаја (ДС), у епистемички домен (ЕД) и домен говорних чинова (ДГЧ); и на (2) структури појмовних простора саставности и супротности које је установила К. Маури (2008). Притом, ослањамо се на темељне претпоставке когнитивне лингвистике (Лабов 1973; Рош 1978; Лејкоф/Џонсон 1980; Ланакер 1987). Корпус за истраживање чини између око 270 примера ексцерпираних из Електронског корпуса српског језика (ЕКСЈ) (http://korpus.matf.bg.ac.rs).
Кад је реч о саставним везницима, наша анализа показала је да се различити типови односа могу објединити појмом континуитета у дискурсу (Гивон 1983; 1990). У ДС се употреба саставних везника концентрише око односâ неутралног додавања, сукцесивности и каузалности. ДС представља основни домен употребе за све саставне везнике, који своју употребу проширују не само од неспецифичних у семантички специфичне односе, него и из ДС у ЕД и ДГЧ. Наша анализа показала је, такође, да је оправдано претпоставити и постојање четвртог домена, домена дискурса (ДД), на шта је у литератури у вези са теоријом домена И. Свитсер већ указивано (Ланг 2000).
Употребу супротних везника обједињује појам дисконтинуитета у дискурсу (Гивон 1983; 1990), који може постојати само у ДД, или може бити реч о дисконтинуитету у ЕД, тј. о различитим типовима супротности.
Будући да се употребе двеју испитиваних група везника обједињују појмовима континуитета/дисконтинуитета у дискурсу, сматрамо да је управо дистинкција континуитет : дисконтинуитет она на којој почива систем напоредних везника у српском. Она се не може изједначити са дистинкцијом саставност : супротност, јер је дисконтинуитет шири појам од супротности и обухвата и оне односе са везником а у којима нема супротности, и који су по правилу представљали проблем у класификацијама и били разлог да се а сматра и саставним везником. 

Др Јован Чудомировић је доцент на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду.

Материјал са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је сав материјал на сајту заштићен Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Мр Мирјана Мирић: Скаларне импликатуре неки=неки, али не сви - развојни угао

Предавање се бави једним обликом прагматичког закључивања – скаларним импликатурама (СИ), које настају у интерпретацији исказа који садрже неку од скаларних речи (на пример, квантификатор неки или раставни везник или). Скаларне речи двосмислене су између логичке интерпретације (неки = неки, а можда и сви; А или Б = А или Б, а можда и оба)  и скаларне интерпретације (неки = неки, али не сви; А или Б = или А или Б, али не оба), а основно теоријско питање је која је од две интерпретације основна и прва доступна. Претходне студије усвајања СИ показале су да деца предшколског узраста не умеју да изведу СИ у подједнакој мери као одрасли, остајући на нивоу логичког значења. Добијена развојна асиметрија приписује се различитим факторима, које ћемо у излагању дискутовати: а) кашњење у прагматичком развоју (Noveck 2001), б) толерантност на одступања од прагматичких правила (Katsos & Bishop 2011), в) ограничени капацитети когнитивне обраде (Chierchia et al. 2001, Reinhart 2006), г) ограничења радне меморије (Barner, Brooks & Bale 2011), д) ограничења лексикона (Guasti et al. 2005). Осим основних теоријских полазишта феномену СИ, груписаних у прагматички и граматички оријентисане приступе, изложићу и резултате развојних експеримената рађених у оквиру докторске дисертације.

Мр Мирјана Мирић је докторанд на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

Додај коментар (0)

Др Бојана Милосављевић: Оговарање као говорни жанр

Оговарање је изразито препознатљиво и врло често говорно понашање у свакодневној комуникацији, усменој и писаној. О њему се као о језичком феномену врло мало говорило у литератури. Стога је наше истраживање имало за циљ да феномен оговарања представи из угла лингвистике, па се оговарање посматра као говорно понашање. Резултате тог истраживања, сада већ публиковане у монографији Оговарање као говорни жанр свакодневне комуникације, представићемо на следећи начин. Наиме, представићемо дискурс оговарања на семантичком и формалном плану. Појмовно ћемо одредити оговарање у српском језику, упоређујући га са сличним говорним понашањима – са клеветањем, куђењем, трачем и гласинама. Показаћемо типске исказе којима се оговарање у комуникацији започиње и остварује. Препознавање, издвајање и описивање тих типских исказа омогућило нам је да о оговарању говоримо као о говорном жанру. Стога ћемо најпре показати дискурсну структуру оговарања издвајањем његових обавезних елемената (фокусирање на особу, девијантно понашање и пејоративна евалуација), а потом ћемо представити и неколико његових жанровских форми будући да је природа комуникације динамичка, па се не може говорити о једној жанровској форми оговарања. Илустрације оговарања узећемо углавном из усмене комуникације.

Др Бојана Милосављевић је доцент на Учитељском факултету у Београду и спољни сарадник Института за српски језик САНУ.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)