latinica

Др Душица Филиповић Ђурђевић: Мултидисциплинарно истраживање открива везу између говора уназад и радне меморије кроз генетску мутацију

Способност говора уназад представља способност брзог обртања редоследа гласова у речи. Први случајеви особа које поседују ову способност описани су осамдесетих година двадесетог века. Том приликом изнета је хипотеза да се овај процес одвија у радној меморији. У овом предавању биће приказани резултати мултидисциплинарног истраживања у којем је описан случај породице српских говорника у којој отац и кћи испољавају способност брзог говора уназад. Поред тога што први пут описује породични случај способности говора уназад, ова студија први пут експлицитно тестира хипотезу о улози радне меморије и износи нову хипотезу о генетској основи. Примењен је низ бихејвиоралних тестова, ЕЕГ, фМРИ и секвенцирање генома. Резултати су недвосмилено показали да је радна меморија неопходна за процес обртања речи, али да и дуготрајна меморија може да учествује у процесу. Коначно, предложен је ген који би могао да стоји у основи ове изузетне способности, а потенцијално и буде умешан у наследне основе радне меморије и језика.

Др Душица Филиповић Ђурђевић је ванредни професор на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Новом Саду и сарадник Лабораторије за експерименталну психологију у Београду и Новом Саду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Powered by Bullraider.com