latinica

Друштво младих лингвиста је у току 2016. године организовало 15 лингвистичких предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања су се одржавала четвртком у Канцеларији за младе "Гнездо" (Масарикова 5, VI спрат, Београд) са почетком у 18 часова. Циљ ових окупљања је био да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима.
Ове године је први пут организовано и предавање ван Београда. На основу сарадње Друштва младих лингвиста и Филозофског факултета Универзитета у Нишу, др Биљана Сикимић је на том факултету одржала предавање на тему Антрополошко-лингвистичка теренска истраживања: заштита угрожених говора. 
Друштво младих лингвиста је организовало лингвистичка предавања уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја. 


 

Др Ана Голубовић: Библиографије из области лингвистике

Библиографије везане за област лингвистике се могу поделити на текуће и ретроспективне, као и на предметне (тематске) и персоналне библиографије. У српској културној средини објављиване су као засебне монографске публикације, у оквиру зборника радова и у научним и стручним часописима.
Библиографије из области лингвистике појавиле су се у српским периодичним публикацијама у првој половини XIX века. Настанком уже спецификованих стручних гласила и профилисаних научних, филолошких и лингвистичких часописа на међи XIX и XX века омогућен је развој и континуирана израда библиографија из области науке о језику. У часописима попут Гласника Српске академије наука и уметности, Јужнословенског филолога и Прилога за књижевност, језик, историју и фолклор библиографије из области лингвистике се објављују редовно током више од сто година.
Значајно место заузимају монографије из едиције Библиографије у издању Матице српске, које прате научне радове из области русистике у периоду од 1945. до 2000. године на територији Југославије, односно Србије. Многе персоналне библиографије научника из домена науке о језику објављиване су у зборницима радова издатих њима у част. Персоналне библиографије Александра Белића, Вука Стефановића Караџића и Ранка Бугарског објављене су у оквиру њихових сабраних дела.
Иностране лингвистичке библиографије које су утицале на рад у оквирима српске лингвистике су библиографије у часописима Rocznik Slawistyczny, Sborník Filologický, Български език, Jezik in slovstvo и други. Савремене иностране лингвистичке базе библиографских података које пружају смернице за даљи развој су: Linguistic Bibliography, Bibliografia Językoznawstwa Slawistycznego, ИНИОН.

Др Ана Голубовић је библиотекар-саветник на Катедри за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.) 

Додај коментар (0)

Др Ана Ранђеловић: Лингвистичка терминологија код Срба у 19. веку

На овом предавању бавићемо се анализом предстандардног и стандардног лексикона, тематски ограниченог на лингвистичку терминологију регистровану током 19. века у граматикама, уџбеницима, уопште делима научног, публицистичког и есејистичког карактера са филолошким контекстом.
Примарни циљ нашег истраживања био је да се системски прикупи, хронолошки прикаже и опише лингвистичка терминолошка грађа, што представља неопходну базу на основу које би се могао саставити речник језикословних термина у 19. веку.
Ексцерпирали смо укупно 127 дела (граматике, специјализоване лингвистичке уџбенике и монографије о језику, буквари, правописи и дела научног, публицистичког и есејистичког карактера – чланци, полемичке расправе, писма и предговори појединих издања у којима се расправља о лингвистичким питањима) 42 аутора, која су објављивана од 1801. до 1894. године. Из наведеног материјала ексцерпирано је око 3.500 терминолошких јединица, од којих смо анализу издвојили 1.092 термина из лингвистичких области којима су аутори ексцерпираних дела посвећивали највећу пажњу (графија, фонетика и фонологија, прозодија, морфологија, синтакса и ортографија).  
Лексичко-семантичка и дериватолошка анализа добијене терминолошке грађе, као и међусобно поређење термина на основу стања затеченог у представљеном корпусу, водиће ка утврђивању основних праваца развоја српског лингвистичког терминолошког система, смене појединих терминолошких решења, евентуалних узора, као и процеса стабилизације терминолошког регистра из ове области. Поређењу лингвистичких термина добијених из ексцерпираног корпуса приступићемо дијахронијски, полазећи од најстаријих језикословних дела према новијим. Забележену грађу анализираћемо и према врсти речи, структури  и пореклу. Коначно, грађу ћемо упоредити и са стањем у савременој лингвистичкој терминологији, с циљем да утврдимо у којој мери лингвистичка терминологија из 19. века одговара савременој и постоји ли континуитет у формирању метајезика анализиране научне дисциплине.

Др Ана Ранђеловић је истраживач-сарадник на Институту за српски језик САНУ.  

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.) 

Додај коментар (0)

Др Зоран Ристовић: Примена вишејезичних корпуса у настави страних језика: могућности и перспективе

Биће представљен рачунарски подржан модел наставе и учења страног језика, заснован на експлоатацији вишејезичних корпуса. Приказаћемо карактеристике корпусног материјала, фазе формирања корпуса, параметризацију корпусних сегмената и примену корпуса у непосредном наставном процесу.
Двојезични електронски корпус коришћен у истраживању заснован је на књижевним текстовима Пола Остера и Ернеста Хемингвеја. Након процеса етикетирања и паралелизације добијен је педагошки електронски корпус који је систематски укључиван у процес наставе и учења страног језика. На узорку од 240 ученика основне школе, током четири школске године, у периоду 2012-2016, примењиван је специјализовани педагошки корпус од 500.000 речи. Кроз неколико циклуса педагошке обраде сходно поставци корпусне експлоатације коју предлажу О’Кифи, Макарти и Картер (O’Keefee, McCarthy and Carter 2010), а ближе профилишу Макенри и Харди (McEnery, Hardie 2012), настао је иновативни корпусно засновани модел наставе и учења циљног страног језика.
Приказаћемо комплетан експлоатациони сценарио, који се заснива на нелинеарности опажања различитих домена структуре, лексике и граматике енглеског језика као страног, предностима манипулисања корпусним пакетима у фазама обраде наставног садржаја, тестирања и формирања електронског портфолија ученика-корисника корпуса, као и на динамичком извлачењу појединачних, сложених и хибридних конкорданци. Навешћемо развојне могућности и перспективе приказаног наставног модела, у светлу све запаженијег присуства вишејезичних корпуса у настави страних језика, али и модерној лингвистици уопште. 

Др Зоран Ристовић је наставних енглеског језика у Основној школи "Мито Игумановић" у Косјерићу. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.) 

Такође, препоручујемо да погледате и филм у којем ученици објашњавају како се корпуси користе у настави страних језика и зашто. 

Додај коментар (0)

Др Ана Савић-Грујић: Антропографска лексика у говорима сврљишког краја

Термин антропографска лексика употребљавамо у значењу – лексика којом се означава човек по свим својим својствима: физичким, карактерним, социјалним, тј. по изгледу, понашању, пореклу, друштвеном статусу – професионалном и социјалном.
Утврђивање семантичког опсега лексичких јединица које се односе на номинацију и квалификацију лица доприноси изоштравању лексичке слике једног говорног подручја. Означавање човека у оквиру дијалекатског микросистема у великој мери одражава поглед на свет чланова те говорне заједнице, говори о историји њихове културе, социјалним односима, указује на лексичко-семантичку структуру говора и омогућава да се успоставе ареалне везе унутар дијалекта, али и с другим дијалектима у окружењу.
Иако је за науку корисно и неопходно да се што прецизније опише лексички фонд којим се човек означава, да се сачини његова систематизација, испитају структурне одлике, као и да се испита како ова лексика функционише у међуљудској комуникацији – на породичном, службеном, друштвеном и генерацијском нивоу, определили смо се да њеној обради приступимо преко онога што је очигледно, а то су, најпре, телесне особине човека, тј. карактеристике које саговорник може видети (и/или чути) у контакту с носиоцем тих особина. Ради спровођења детаљније анализе и добијања прецизнијих резултата и јасније језичке слике, истраживање смо спровели на ужем географском подручју – у говорима сврљишког краја.
Предмет наше анализе чини више од 1600 именичких и придевских лексема сврљишког краја које се могу дефинисати као речи које карактеришу човека по некој физичкој особини.
Циљ овог истраживања био је да на основу детаљне анализе, фундиране на релевантној и обимној грађи, сагледамо како се конкретна језичка заједница односи према једном делу друштвене стварности – човеку и његовим телесним карактеристикама.

Др Ана Савић-Грујић је истраживач-сарадник на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора Института за српски језик САНУ.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.) 


Додај коментар (0)

Др Наташа Вуловић: Српска фразеологија и религија (лингвокултуролошки поглед)

Фразеолошке јединице (фразеологизми, фраземе), као језичке јединице и квалитативна средства сликовитог представљања света, садрже митолошке, религијске и етичке представе једног народа различитих поколења и епоха и предмет су проучавања фразеологије. С друге стране, фразеолошки и паремиолошки фонд као садржитељ културних информација спада међу најважније корпусе истраживања лингвистичке дисциплине под називом лингвокултурологија.
У конотативним компонентама значења фразеолошких јединица одражава се систем национално-културних вредности и стереотипова говорника једног језика, где се могу издвојити они који су интернационални или су везани само за одређене националне елементе из живота и веровања посматране језичке заједнице.
Српски народ припада кругу европских народа јудеохришћанске провенијенције, међутим, пракса народног живота и традицијски комплекс обичаја, ритуала, веровања и сл. указују на особености народне религије Срба као сложеног споја хришћанског и претхришћанског (паганског), старог словенског наслеђа. Та два слоја није увек лако уочити и раздвојити. У највећем броју случајева они су испреплетани и означени појмовима који су познати и једном и другом слоју, а када се могу маркирати као изворно хришћански, они су у свести говорника, конкретно припадника српског етноса, прилагођени, модификовани и усаглашени са наслеђеним колективним представама или изобличени у обредно-ритуалним наслеђеним формама.
Употреба фразеолошких јединица у савременом дискурсу, публицистичком, књижевно-језичком стилу или разговорном језику оживљава и обогаћује, како усмену реч, тако и књижевно-уметничке творевине, те њиховом правилном коришћењу треба посветити више пажње.

Др Наташа Вуловић је научни сарадник у Институту за српски језик. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.) 

Додај коментар (0)