latinica

Друштво младих лингвиста је у току 2015. године организовало 17 лингвистичких предавања за све заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања су се одржавала у Канцеларији за младе "Гнездо", Установи културе "Пароброд" и Културном центру Београд. Циљ ових окупљања је био да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

 

Др Лука Меденица: Незаменички прилози са просторним значењем

Тема предавања биће анализа просторних значења на примеру незаменичких прилога у руском и српском језику. Размотрићемо најзначајније радове когнитивне лингвистике, али и домаћих и страних аутора који званично (не) припадају овом правцу, док их ми сврставамо у исти, а који се баве просторним значењем. На тај начин смо поред анализе просторних значења незаменичких прилога покушали да дамо и поређење најзначајних теорија и пружимо најпрецизнији начин анализе просторних значења с тачке гледишта кинетичког и оријентационог аспекта, како прилога, тако и других врста речи.  

Др Лука Меденица je запослен на Катедри за славистику на Филолошком факултету Универзитета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде(N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


 

Додај коментар (0)

Др Доријан Хајду: О емпиријском истраживању шведског и српског нестандардног говора - пример анкете

На предавању ће бити представљено емпиријско истраживање обављено на Стокхолмском, односно Београдском универзитету током 2012. године, у циљу прикупљања података у вези с употребом нестандардног говора (тачније, израза са конотативним значењем, попут увредљивих израза, псовки...) у шведском и српском језику. У питању је анкета, спроведена на матерњим говорницима ова два језика, помоћу које је требало доћи до релевантних информација везаних за практичну употребу ових израза у поменута два језика, укључујући ту и социолингвистичку перспективу маркираности кодова. Укратко ћемо се подсетити теорије о прагматичном еквиваленту и врста нестандардног говора. Овом приликом ћемо, уз то, детаљно објаснити приступ коришћен у анкети, на основу ког смо изразе који првенствено припадају усменој култури ипак успели емпиријски да проверимо, као и потешкоће с којима смо се током процеса суочавали. Представићемо правила којих је стога било неопходно придржавати се, појаснићемо изабране примере на оба језика, начин на који смо израчунали фреквенцију употребе и социолингвистичку маркираност израза у свакодневим говорним ситуацијама. Поред тога, осврнућемо се и на испитанике који су анкете радили, њихову структуру и број, разлог за њихов избор, а објаснићемо и зашто одређену врсту израза практично није било могуће испитати на овај начин. Поменућемо, на крају, и који су могући и пожељни даљи кораци у ширењу истраживања.

Др Доријан Хајду је доцент на Групи за скандинавске језике и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)