latinica

Друштво младих лингвиста је у току 2015. године организовало 17 лингвистичких предавања за све заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања су се одржавала у Канцеларији за младе "Гнездо", Установи културе "Пароброд" и Културном центру Београд. Циљ ових окупљања је био да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

 

Др Тијана Тропин: Теоријски аспекти превођења књижевности за децу са становишта студија културе

Предмет излагања биће преводна дечја књижевност објављивана у Југославији на српском језику током друге половине двадесетог века (1945-1990). Метод анализе јесте метод компаративног проучавања књижевности, уз ослањање на савремене теорије превођења и теоретске радове о превођењу посвећене књижевности за децу, док је теоретски оквир рада заснован пре свега на достигнућима савремених студија културе. Анализа корпуса сведена је на неколико дела одабраних према критеријумима вишеструких превода, постојања рецепције превода, али и (а)типичности проучаваних појава: Никита (Платонов), Il cuore (Де Амичис), Alice in Wonderland (Керол), Heidi (Шпири), Just so Stories, The Jungle Book (Киплинг), Der RäuberHotzenplotz (Пројслер).
И преводи и прераде намењени деци показују низ одлика које се не могу наћи у преводима за одрасле: локализацију, језичко поједностављивање, садржинско поједностављивање, немогућност преношења смисла оригинала. Свакако да су најуочљивије измене из прве и треће групе, док четврта често резултира нултим преводом, тј. одсуством превода.
Систематизоване, идеолошке промене уношене у превод изгледају овако:
1) језичко поједностављивање текста
2) опсежнија краћења ради једноставног и приступачног циљног текста
3) осавремењивање језика, у складу са перцепцијом дечјег читаоца
4) виши степен локализације у односу на савремене преводе за одрасле
5) изостављање вулгарних израза, дијалекта и жаргона уз приближавање стандардном језику
6) брисање педагошки неадекватног садржаја
7) елизије мотивисане политичко-идеолошким разлозима (цензура)
8) уношење новог садржаја (укључујући паратекст).
Приметно је да се не може систематизовати нека заједничка поетика, иако постоје одређене колективно присутне одлике. Преводу печат често даје уредник едиције, чија уредничка политика програмски одређује решења специфичних преводилачких тешкоћа. Ипак, може се закључити да су у новије време приметни конвергенција поетика превођења за децу и за одрасле, осавремењивање и поједностављивање језика дела и слабљење идеолошки мотивисаних елизија.

Др Тијана Тропин је истраживач сарадник у Инстититу за књижевност и уметност. 

Снимак предавања можете видети овде.

Презентацију са предавања можете видети овде(N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)

Др Мирјана Мишковић-Луковић: Семантичко-прагматички интерфејс у комуникацији

Где престаје кодирање и почиње инференција – семантичко-прагматички интерфејс – једно је од контроверзних питања у модерној прагматици. Наиме, јасна је граница између логичке форме, као кодног феномена, и партикуларизоване импликатуре, као инференцијалног феномена, али је нејасан удео семантике и прагматике у тзв. „посредном феномену“. Другим речима, и даље се поставља питање шта се заправо каже говорниковим исказом.
Питање посредног феномена дошло је у центар прагматичких истраживања услед проблема проистеклих из Грајсовог конструкта оно што се каже, као минималне пропозиције са истиносно-вредносним семантичким садржајем. Полазећи од Грајсовог конструкта, као мањкавог посредног феномена, у модерној прагматици се постулирају конструкти експликатуре и конверзационе имплицитуре, као различитих верзија посредног феномена. Ови приступи су слични у разграничењу партикуларизованих импликатура од посредног феномена, који није ни потпуно семантички одређен нити је имплициран на конверзациони начин. Разлике се, међутим, испољавају у одговорима на питања шта чини семантички садржај реченице и на који се начин логичка форма обогаћује.
У предавању се разматрају решења која се дају за посредни феномен у савременој прагматици инференцијалне провенијенције, с посебним освртом на приступ теорије релеванције (Спербер и Вилсон 1986/95, Карстон 2002). Као студија случаја, истиче се значај лексичко-прагматичког процеса формирања концепата adhoc за тумачење исказа.   

Др Мирјана Мишковић-Луковић је ванредни професор на Катедри за англистику Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу.

Материјал са предавања можете видети овде(N.B. Напомињемо да је сав материјал на сајту заштићен Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)

Др Франсис Корблен и др Тијана Ашић: Просторни деиктички изрази "овде", "тамо", "ту" – нови приступ

Након сарадње на теличким конструкцијама (на тзв. слабој детерминацији), професор Корблен и професорка Ашић настављају истраживања детерминације на материјалу српског, енглеског и француског језика, овог пута проучавајући феномен српског овдетамо и ту. Наиме, ови деиктички прилози се јављају и у значењима која до сада нису била описана: у анафоричким значењима (strict and non-strict anaphoric usage), у идиоматским (specific usages), затим праћени финалним реченицама, коришћени за означавање близине. Биће прецизиране разлике између овде и ту, као и разлике између ту и тамо. Ова значења биће интерпретирана у оквиру шире теорије детерминације, на тромеђи семантике, прагматике и дискурса.

Др Франсис Корблен (Francis Corblin) је редовни професор Универзитета Сорбона Париз 4 и стални научни сарадник на Институту Жан Никод у Паризу (Institut Jean Nicod (CNRS)).

Др Тијана Ашић је редовни професор, шеф Катедре за романистику Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. 

Материјал са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је сав материјал на сајту заштићен Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

    

Додај коментар (0)

Др Оливера Дурбаба: Хибридизација функционалних стилова: могући узрок катаклизмичних сценарија о пропасти српског језика?

Како у стручној јавности, тако и међу лаицима последњих година неретко се могу чути и читати запажања, па и озбиљна истраживања која наговештавају постепено, али неумитно замирање српског језика, односно његово распадање под утицајем других језика, било оног светски доминантног (енглеског), или оних, временом све бројнијих, насталих из заједничке онтолошке и нормативне основе. Овакви ставови се у лингвистичком дискурсу углавном поткрепљују фактичким или наводним аргументима заснованим на проблематици, резултатима и ефектима наставе српског језика у институцијама образовног система, с једне стране, као и на анализи лингвистичких специфичности у различитим доменима језичке употребе, с друге стране. Велики број и једних и других анализа своди се на констатацију да су говорници српског језика, лаички речено, све мање писмени и да се према сопственом језику не односе довољно брижљиво. Идући трагом оваквих запажања, у последњих десетак година обавила сам већи број истраживања која су имала за циљ да открију лингвистичке и функционалностилистичке особености језика нових медија, који се најчешће и оптужују за „кварење“ језика и његову прогнозирану пропаст. Предмет ових истраживања били су прилози на различитим интернет форумима (пре свега, дневне штампе, као и веб страница стручних и научно-популарних часописа), друштвених мрежа и других платформи за социјално општење (попут Фејсбука и интернет странице Вукајлија). Ова истраживања наговестила су неопходност редефинисања модерног концепта писмености, као и одређивања граница између домена употребе језика (тј. такозваних функционалних стилова) и довела у питање оправданост страха од потпуног растакања и нестанка српског језика. 

Др Оливера Дурбаба је ванредни професор на Катедри за германистику Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Снимак предавања можете видети овде.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Даринка Анђелковић: Именовање делова тела: развојно-психолошка перспектива

Истраживање је део већег међународног пројекта усмереног на проучавање еволуције семантичког система, у којем је основно питање како значење речи варира кроз простор и време и како се семантичке категорије разликују међу језицима (Majid, Jordan, & Dunn, 2011). Један од проучаваних семантичких домена је људско тело и употреба речи које се односе на поједине његове делове. Посматрано из угла психолошког развоја, људско тело је објекат и медијум најранијег физичког, перцептивног и социјалног искуства једног новорођенчета. Стога се може поставити питање како се у том семантичком домену одвија диференцијација међу речима током усвајања матерњег језика, односно, шта су сличности и разлике између деце и одраслих у категоризацији људског тела и употреби речи за поједине његове делове.  
Изведен је експеримент  на српском језику у којем су испитаницима један за другим приказивани цртежи људског тела на којима је уочљивом црвеном тачком обележен поједини део (нпр. раме, колено, нос) (према материјалу Jordan et al., 2009). Задатак испитаника је био да обележени део тела именују, а експеримент је изведен са одраслим испитаницима, као и са децом различитог узраста (5, 7 и 9 година). Резултати откривају правилности у развоју датог семантичког домена који се одвија кроз два процеса: диференцијација и конвенционализација лексичког значења.

Др Даринка Анђелковић је научни сарадник у Институту за психологију, а сарађује и са Лабораторијом за експерименталну психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. 

Додај коментар (0)