latinica

Др Марија Мандић: Псовке у савременом српском језику: од речника до електронског дискурса

Употреба сексуалне, физиолошке лексике и псовки махом се везује за мање образоване слојеве становништва, више за мушкарце него за жене и за недостатак културе и лепог васпитања. Познато је да је Вук Караџић унео сексуалну, физиолошку лексику и псовке у прво издање Рјечника (1818), али их је, након друштвених притисака, избацио из другог издања Рјечника (1852). Велики речници и нормативни језички приручници имплицитно или експлицитно одређују псовке као изразе вулгарног, непримереног језичког понашања, које се цензурише и потискује. Речници ЈАЗУ и САНУ покривају ареал српскохрватског језика. РЈАЗУ има либералнији однос према поменутој лексици у односу на РСАНУ, док се Речнику САНУ замера, пре свега, изразити пуризам, али и недостатак јасних критеријума. Ипак, савремена социолингвстичка истраживања показала су да се псовке веома често користе у свакодневном говору, чак неколико пута чешће од поздрава. Такође, истраживања су показала са псују сви, и жене и и мушкарци, и одрасли и деца, а псује се подједнако у селу и граду. Псовка је, при том, експресивно средство које може имати различте улоге у говору; наиме, може бити у функцији изненађења, одбране, увреде, напада, одушевљења, израза солидарности, бола, страха, и др. Поред тога, псовке спадају у неке од најархаичнијих језичких склопова и жанрова које је српски језик сачувао, а који потичу још из претхришћанског доба и чувају сећања на врло старе култове плодности. Истраживања електронског дискурса који је доступан преко Интернета – а који обухвата друштвене мреже, форуме, интернет издања новина и друго – потврдила су да су псовке врло продуктивне у савременом говору. У овом предавању желим да покажем на примеру двеју псовки и њихових варијантних модела – јебем ти сунце и крв ти јебем – како се користе псовке данас и које разговорне улоге врше.

Др Марија Мандић је научни сарадник на Балканолошком институту САНУ.

Powered by Bullraider.com