latinica

Мср Светлана Слијепчевић: Рекламно-пропагандни жанр у политичком дискурсу

Како би се даo што комплетнији опис, рекламно-пропагандном жанру у оквиру политичког дискурса мора се приступити интердисциплинарно. Дакле, поред области лингвистике, какве су критичка анализа дискурса, прагматика и когнитивна лингвистика, неопходно је применити и достигнућа из других наука: политикологије, психологије, комуникологије, теорије политичког маркетинга, визуелних уметности итд.
Корпус за истраживање о рекламно-пропагандном жанру чини материјал коришћен у предизборним кампањама у Србији у периоду од 1990. године до 2014. године. Почетну годину узимамо као референтну временску тачку која означава не само распад СФРЈ већ и почетак вишестраначја и демократије, слободне изборе и сл.
У оквиру рекламно-пропагандног жанра доминантна су три поджанра: најпре плакати, а затим леци и видео-спотови.
Плакати представљају репрезентативни део рекламно-пропагандног жанра политичког дискурса из више разлога: с једне стране, овај поджанр је вишеструко ограничен (контекстуално, временски и просторно, па и језички, јер је везан углавном за предизборне кампање и сведен на слогане појачане невербалним средствима, што захтева редукцију форме и облика текста, а и посебну употребу различитих симбола који имају функцију појачивача), а с друге стране, захтева испуњење више ванјезичких и језичких критеријума од осталих поджанрова (подразумева да се њиме преноси што ефектнија порука и вербалним и невербалним средствима – боје, сугестивне слике, фотографије са сублимираним порукама, величине и облици фонтова и сл.).
Најважније, а истовремено и најзахтевније комуникативне функције рекламно-пропагандног жанра су агитациона, манипулативна и убеђивачка. Језичке стратегије убеђивања и манипулације развијају се у свим поджанровима и на свим језичким нивоима, а ванјезички елементи подређени су истом циљу. Иза политичких реторика стоји разрађен систем манипулативних техника који налази упориште у употреби различитих (ефикасних) доминантних визуелних елемената, попут симбола националне културе, али и светске културне баштине (Тријумфалне капије и др.).

Мср Светлана Слијепчевић је истраживач-сарадник на Институту за српски језик САНУ.

Powered by Bullraider.com