latinica

Друштво младих лингвиста је у току 2014. године организовало 12 лингвистичких предавања за све заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања су се одржавала у Канцеларији за младе и Научном клубу Центра за промоцију науке. Циљ ових окупљања је био да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима.


 

 

Далибор Соколовић: Мањински словенски језици из перспективе екологије језика на примеру Лужичких Срба

На почетку предавања дефинисаћемо екологију језика као социолингвистичку дисциплину и указаћемо на њен значај и развој. Екологија језика је дисциплина у комплексу социолингвистичких истраживања која не узима у обзир само друштвени аспект употребе и улоге језика, већ се бави и сагледавањем еколошког контекста у којима се он користи. Другим речима, екологија језика проучава односе између одређеног језика, односно његових говорника – чланова говорне заједнице, и средине која их окружује, у којој они функционишу и развијају се. Упознаћемо се са еколошким питањима на које приликом истраживања треба дати одговоре по мишљењу Е. Хаугена, као и са матрица еколошких одлика језика пољског лингвисте З. Воншјика.
Затим ћемо језик Лужичких Срба посматрати из перспективе екологије језика, разматрајући проблематику: 1. Место језика у генетској и типолошкој класификацији језика, 2. Порекло назива језика и његових носилаца, 3. Демографска структура, друштвенa стратификација и географска карактеристика корисникa, 4. Спољашња историја језика и његових носилаца, 5. Стандардизација, кодификација, аутономија и виталност језика, 6. Симбиоза одређеног језика са другим семиотичким системима у  међуетничким и међујезичким контактима, 7. Врсте комуникације, домени употребе и друштвене функције језика, 8. Подршка организација и политичких групација и облици борбе за развој, ширење, неговање и учење језика, 9. Језичка лојалност и етничка солидарност корисника језика, 10. Место језика у постојећим еколингвистичким класификацијама језика света.
У последњем делу предавања бисмо закључке проистекле из анализе лужичкосрпске језичке ситуације проширили на друге словенске мањинске језике, обраћајући пажњу на улогу матичне државе у процесима очувања мањинске говорне заједнице, утицај генеалошке блискости између доминантног и мањинског језика, утицај диглосије на процесе очувања и ревитализације мањинских језика, као и на улога образовања у развоју и очувању мањинских говорних заједница. Посебна пажња биће усмерена на позицију и улогу лингвистике у процесима очувања и ревитализације мањинских језика.

Далибор Соколовић је докторанд на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду.

Снимак предавања можете видети овде

Презентацију са предавања можете видети овде(N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Надира Аљовић: Минималистичка лингвистика - како, зашто, куда

Минимализам као ријеч означава редуцирање - облика, знакова, правила и сл. - са циљем да се дође до минимума потребног да се нешто изрази или опише. Шта значи онда минималистичко редуцирање у лингвистици, науци која описује језик? Осврт на Платонов проблем, којим се генеративна лингвистика почела бавити још седамдесетих година 20. вијека, довешће нас до новог проблема, популарно названог Дарвинов проблем, с којим се генеративна лингвистика морала суочити у задњој деценији прошлог вијека. О чему је ријеч? Дарвинов проблем огледа се у томе што се у свјетлу чињеница о еволутивном поријеклу људског језика као когнитивног система похрањеног у мозгу не могу прихватати теорије које језик представљају као јако комплексан систем. Зашто? Зато што еволуција није имала довољно времена да породи такав комплексан „орган“. Наиме, научници из разних дисциплина сматрају да је језик у данашњем облику настао прије 50 до 100 хиљада година. За еволуцију је то трептај ока, који не може изњедрити сасвим нов и уз то комплексан систем. А језик је према предминималистичким теоријским моделима генеративне лингвистике (нпр. Government and Binding) још увијек јако комплексан. Према критеријима еволуције, језик би требао бити систем којим управљају механизми што их је човјек наслиједио од својих блиских предака, хоминида и примата, односно механизми које користе и други (когнитивни) системи људског мозга (као мишљење, говорно-перцепцијски механизам и сл.). Могуће је да се у човјековом мозгу, за разлику од мозга његових непосредних предака, развио неки додатни механизам посебно намијењен људском језику. Али више таквих механизама, и то сложених, није могло настати у овако кратком временском периоду. С обзриом на овај еволуцијски фактор, један комплексан лингвистички модел требао би се минималистички редуцирати и свести на неколико основних операција, од којих већина не припада само језику него и другим људским когнитивним процесима. Требало би такођер открити да ли постоји когнитивна операција својствена само језику и ако постоји, каква је њена природа. Овај циљ дефинисан је у оквиру генеративне лингвистике крајем прошлог вијека и постао је познат под именом Минималистички програм (Minimalist program). Минимализам је иницирао нова истраживања, доводећи до интересантних увида о основним операцијама којима се служи људски језик. Ми ћемо га илустровати са неколико примјера, који укључују операције Move (помијерање), Agree (слагање), и Merge (спајање). 

Др Надира Аљовић је доцент на Одсјеку за енглески језик и књижевност Универзитета у Зеници.

Презентацију са предавања можете видети овде(N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)

Мр Милена Јакић: Лексички односи виђени очима психолингвистике

У предавању ћемо се најпре осврнути на предмет психолингвистике, као интердисциплине која се бави когнитивним процесима који се одвијају у главама говорника док користе језик. Један од централних појмова психолингвистичких истраживања јесте ментални лексикон. Говорници у свом матерњем језику располажу са више десетина хиљада јединица активног и пасивног лексикона. Међутим, комуникација, чак и у условима који нису идеални, одвија се веома брзо. Саговорници могу разменити 4-5 речи у једној секунди. Будући да баратамо тако великим бројем јединица, поставља се питање на који начин су оне организоване када их претражујемо са толиком ефикасношћу. Другим речима, интересују нас принципи организације јединица у менталном лексикону.
Седамдесетих година прошлог века резултати бројних истраживања показали су да је обрада речи бржа уколико јој претходи реч која је са њом асоцијативно или семантички повезана, што би указивало на њихову везу у менталном лексикону.
У истраживању које ћемо презентовати интересовало нас је да ли семантичка веза међу речима утиче на додатно повезивање речи које су у асоцијативној вези. Да бисмо то испитали у истраживању су коришћени парови стимулуса који су искључиво асоцијативно повезани и парови стимулуса који су поред асоцијативне везе повезани и семантички (синоними, антоними, хипоними). Такође, интересовало нас је да ли јачина везе међу речима зависа од смера њиховог приказивања.
Изведена су два експеримента лексичке одлуке са примовањем, што је једна од најчешће коришћених техника за испитивање јачине везе међу јединицама менталног лексикона. У истраживању је учествовало 55 испитаника, којима је приказано по 100 парова стимулуса.
Резултати нашег истраживања показали су да значењски однос међу речима доприноси њиховом јачем међусобном повезивању, у односу на чисто асоцијативну везу. Поред тога, на когнитивном плану постоје разлике међу типовима лексичких односа међу речима, што смо објаснили помоћу теорије компоненцијалне анализе.

Мр Милена Јакић је запослена као истраживач-сарадник у Институту за српски језик САНУ. Такође, сарађује и са Лабораторијом за експерименталну психологију Филозофског факултета у београду.

Презентацију са предавања можете видети овде(N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Ивана Трбојевић Милошевић: Контрастивна прагматика кроз корпусна истраживања

Прагматика се обично дефинише као истраживање значења која преноси говорник својим исказом, као и истраживање начина на који слушалац тумачи исказ; у прагматику се убрајају и истраживања начина којим се у језику енкодира релативна дистанца (Yule, 1996), а некада се разуме веома широко, као истраживање избора које говорник чини када се служи језиком (Crystal, 2009). Прилично је лако извести закључак о значају прагматичких студија за један широко постављен оквир културних, интра- и интеркултурних истраживања  језика. У предавању се разматра значај контрастивне прагматике као свеобухватнијег приступа истраживањима језика, а истраживање језика посматра се као неодвојиви део културних студија. Узимајући за пример појаву ’ограђивања’ у језику, покушаћемо да илуструјемо како се применом контрастивног  метода при прагматичкој анализи на подацима из језичких корпуса могу осветлити културне сличности и разлике које остају скривене приликом микролингвистичких приступа истраживању језика.

Др Ивана Трбојевић Милошевић је доцент на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду.

Додај коментар (0)

Др Веран Станојевић: Значење глаголских времена - формални аспекти

У уводном делу предавања подсетићемо на неке фундаменталне семантичке појмове као што су денотација и значење, као и принцип композиционалности значења, са циљем да интерпретације глаголских облика посматрамо у оквиру (тј. у функцији) интерпретације реченице. Ако је значење синтаксички комплекснијих израза функција значења његових конститутитивних елемената, основно питање које темпоралисти себи постављају је који је допринос глаголских времена у конструисању значења реченице. У излагању ћемо представити приступ који се може окарактерисати као неорајхенбаховски, будући да се неке временске координате на којима се заснива (моменат говора, моменат догађања, референцијални моменат) не третирају као тачке (као у класичној Рајхенбаховој теорији), него као интервали. Такав приступ омогућава да се у систем инкорпрорира и формално изрази и видска информација као незаобилазан параметар у анализи глаголских облика. Својеврсан минимализам за који се залажемо омогућава да се уз помоћ малог броја параметара дефинише значењско језгро глаголских облика у српском, али и да се лакше разграничи оно што спада у домен семантике од онога што улази у домен прагматике. Формално-семантички, тј. експлицитно конципиран, сам модел се лако може тестирати и евентуално оповргавати. Циљ нам је да покажемо да се у оквиру модела са малим бројем параметара, а у духу модификоване Окамове оштрице, могу описати глаголски облици чија семантичка улога у србистици није довољно осветљена са становишта њихове улоге у конструисању значења реченице, него се углавном своди на набрајање употребних вредности. Покушаћемо да покажемо како се велики број значењских ефеката који се приписују неким глаголским облицима, може свести на разумну меру, ако се претпостави да сва она произилазе из јединственог семантизма. 

Др Веран Станојевић је ванредни професор на Катедри за романистику Филолошког факултета у Београду.

Материјал са предавања можете видети овде(N.B. Напомињемо да је сав материјал на сајту заштићен Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)