latinica

Друштво младих лингвиста је у току 2014. године организовало 12 лингвистичких предавања за све заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања су се одржавала у Канцеларији за младе и Научном клубу Центра за промоцију науке. Циљ ових окупљања је био да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима.


 

 

Др Јелена Костић-Томовић: Културна условљеност образаца текстуализације

Излагање ће бити посвећено језичкој и културној условљености образаца текстуализације. Након кратке дефиниције врсте тексте и образаца текстуализације на почетку излагања, уследиће основне информације о томе како и зашто они настају и развијају се.
Док, наиме, поједине врсте текста настају и развијају се спонтано или претежно спонтано, као скуп неписаних правила која припадници језичке/културне заједнице примењују несвесно или готово несвесно, поједине врсте текста језичке/културне заједнице циљано обликују, па их чак и законски нормирају. Рецептивне и продуктивне вештине које се тичу ове прве групе врста текста стичу се емпиријски, док се такве вештине које се тичу друге групе стичу свесно, најчешће специјалном обуком.
Обе су групе језички и културно условљене, али су врсте текста које не подлежу званиичном или чак законском нормирању по правилу знатно занимљивије с антрополингвистичког, етнолингвистичког и социолингвистичког становишта, управо због тога што настају и развијају се (релативно) спонтано, па су и директно изложене утицајима разноврсних социокултурних чинилаца. Овладавање одговарајућим обрасцима текстуализације значајно је пре свега за успешну комуникацију у приватној сфери.
С друге стране, врсте текста које се свесно нормирају већином су изузетно битне у званичној и пословној комуникацији, па тиме и у професионалном животу. У складу с тим, усвајање таквих образаца текстуализације заслужује значајно место у настави матерњег и страног језика, као и у стицању професионалних компетенција из различитих струка.
Кроз поређење неколико врста текста, тј. разлика између одговарајућих образаца текстуализације на српском и немачком, током излагања ће бити представљени примери језичке и културне условљености образаца текстуализације, како код врста текста које се циљано нормирају, тако и код оних које се спонтано развијају.

Др Јелена Костић-Томовић је ванредни професор на Катедри за германистику Филолошког факултета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде(N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)

Мр Марина Спасојевић: Форма–садржај–норма: глаголи на -(ј)ети, -им у корелацији са глаголима на -ити, -им у савременом српском језику

Предмет излагања представљају глаголи на -(ј)ети, -им с посеб­ним освртом на њихов однос према глаголима на -ити, -им. Издвајају се релевантне групе глагола према томе 1) да ли су наведена формална и/или творбена обележја носиоци семантичко-синтаксичке разлике на релацији непрелазни медијални (инхоативни) – прелазни активни (каузативни) глагол (белети ’постајати бео’ : белити ’учинити белим’, онемети ’постати нем’ : онемити ’учинити немим’ и сл.) или она такве вредности немају (разболети се ’постати болестан’ : разболети ’учинити болесним‘ непр. разболити (се)), затим према томе 2) да ли се у њиховој дистрибуцији јављају колебања, у ком правцу се та колебања одвијају и према томе 3) да ли је појава двојних обличких варијанти нормативно прихватљива (дублетна) или је нестандардна (некњижевна). Из овога се види да је реч о једном превирању у глаголском морфолошком систему, о једном незавршеном, нестабилизованом језичком процесу, који ствара доста тешкоће на плану норме, као и речничког представљања оваквих глагола. Резултати се износе на основу анализе спроведене у ауторкином магистарском раду Глаголи на -(ј)ети, -им у савременом српском језику, публикованом у књизи  Глаголи на -(ј)ети, -им у корелацији са глаголима на -ити, -им у савременом српском језику (нормативни и лексикографски аспект), Монографије 17, Институт за српски језик САНУ, Београд 2013.

Мр Марина Спасојевић је запослена као истраживач-сарадник на Институту за српски језик САНУ.

Презентацију са предавања можете видети овде, а материјал са предавања овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)