latinica

Друштво младих лингвиста је у току 2014. године организовало 12 лингвистичких предавања за све заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања су се одржавала у Канцеларији за младе и Научном клубу Центра за промоцију науке. Циљ ових окупљања је био да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима.


 

 

Др Марта Бјелетић: Етимологија као лингвистичка дисциплина и рад на етимолошком речнику српског језика

Етимологија је лингвистичка дисциплина која се бави проучавањем порекла речи. Назив је добила према грчком придеву etymos ‘прави, истински’. Као модерна наука, етимологија је почела да се формира тек почетком XIX века (са појавом и успоном историјске и упоредне лингвистике) и током свог развоја прошла је кроз неколико фаза. Прву фазу карактерише оријентација искључиво на спољашњу формалну сличност упоређиваних речи, другу – оријентација на фонетику и апсолутизација гласовних закона, трећу – оријентација на инфраструктуру, која обједињује морфонологију и творбу, чиме се са коренске етимологије прешло на етимологију конкретних лексема, и најзад четврту – оријентација на семантику. Савремен методолошки поступак, дакле, подразумева уважавање свих релевантних фактора (не само фонетике, прозодије, морфологије, творбе, већ и семантике, хронолошке и дијалекатске раслојености лексике, ареалне дистрибуције позајмљеница итд.), чијом се правилном интерпретацијом у највећем броју случајева долази до ваљаног етимолошког тумачења.
Већина словенских, као и осталих европских језика, данас има етимолошке речнике, како обимне вишетомнике строго научног усмерења, тако и популарније профилисане једнотомнике. Српски језик се у том погледу налази у специфичној ситуацији. Иако за њега постоји релевантан етимолошки речник (П. Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика I–IV, Загреб 1971–1974), тај приручник је данас већ застарео и непотпун. Стога је осамдесетих година прошлог века покренут пројекат новог етимолошког речника српског језика (Етимолошки речник српског језика 1–, Београд 2003–). Будући да је у питању дугорочан подухват, приступило се и изради једнотомног речника који би нашој стручној и широј јавности представио етимолошку интерпретацију основног лексичког фонда српског језика.
На предавању ће бити представљена етимологија као лингвистичка дисциплина, словенска (и у оквиру ње српска) етимолошка лексикографија, а примерима одредница биће илустрован рад на етимолошком речнику.

Др Марта Бјелетић је научни саветник у Институту за српски језик САНУ. 

Снимак предавања можете видети овде

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Маја Савић: Задатак репродукције псеудоречи као мера фонолошких способности деце

Истраживање које ће бити приказано део је поступака за конструкцију теста фонолошког развоја намењеног деци предшколског узраста. Циљ истраживања био је да се направи тест којим би се у клиничкој пракси могла разликовати деца која имају тешкоће или касне у фонолошком развоју од деце која се нормално развијају у овом погледу.
Као метод одабран је задатак понављања псеудоречи с обзиром на то да налази добијени на различитим језицима показују да су тешкоће у понављању псеудоречи значајан показатељ могућих тешкоћа у језичком развоју. Псеудоречи које смо користили у истраживању систематски су конструисане варирањем релевантних фонолошких обележја (дужина речи, место акцента, наступ, кода), за која смо претпоставили да су дискриминативна за праћење типичног и атипичног фонолошког развоја деце која усвајају српски језик.
Испитивали смо и упоређивали тачност репродукције три групе псеудоречи код предшколске деце (узраста 3, 4, 5 и 6 година) варираних по димензији језичке универзалности/специфичности. Прву групу чиниле су тзв. квази-универзалне псеудоречи без прозодије конструисане од низа слогова структуре CV које су изговаране са истоветним наглашавањем слогова. У другој групи те исте псеудоречи изговаране су са прозодијом типичном за српски језик (квази-универзалне псеудоречи са прозодијом). Псеудоречи у ова два задатка конструисане су према препорукама међујезичког истраживању међународног пројекта COST Action IS0804, а у складу са фонолошким карактеристикама српског језика. Трећу групу чиниле су језички специфичне псеудоречи: садржале су слогове са консонантским кластером на почетку слога и/или консонантом на крају слога (CCV, CVC, CCVC). Конструисане су по угледу на британски TOPhS (Van der Lely & Harris, 1999), уз проверу да ли одговарају специфичностима српског језика. У све три групе псеудоречи вариран је број слогова тј. дужина псеудоречи.
У току предавања приказаћемо резултате који показују да испитивана структурална и прозодијска својства псеудоречи утичу на тачност репродукције код деце различитог узраста.

Др Маја Савић је доцент на Филолошком факултету у Београду. Такође, сарадник је у Лабораторији за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Додај коментар (0)

Др Снежана Вучковић: Како речи мењају значење - о неким узроцима семантичке промене

Процес развитка значења одређене лексеме или одређене групе лексема веома је сложен и условљен мноштвом различитих лингвистичких и екстралингвистичких чинилаца који, с једне стране, доводе до активног обогаћивања семантичке структуре речи, пре свега кроз развој пренесених значења, а са друге ‒ ­­­­­до семантичке специјализације основног значења. Тај развитак одвија се кроз разносмерне процесе јачања односно смањења продуктивности у појединим огранцима конкретног деривационо‑семантичког стабла, кроз измену типова полисемије на различитим етапама језичког развитка, у оквирима како конкретног етимолошког гнезда тако и у координатама сложених и често скривених међугнездовних веза које почивају на дубинским структурама њихових синкретичних генетских парадигми. Због овако сложене еволуције на одређеном синхроном нивоу може доћи до прекида творбено-семантичких веза међу речима које представљају рефлексе истог прајезичког корена реконструисаног на нивоу прајезика‑основе тј. до процеса деетимологизације. ­Деетимологизација представља једну од законитих тенденција својствених општем развитку језика. Она настаје као последица историјских промена облика, значења или функције појединих речи, односно промена у лексичком и граматичком систему једног језика и дешава се на свакој етапи његовог развоја.
На предавању ће се најпре говорити о неким од основних узрока који доводе до семантичке промене (ванјезичким  и унутарјезичким), да би се у његовом централном делу позабавили процесом деетимологизације као једном од основних унутарјезичких узрока промене значења речи. Циљ овог предавања је представљање основних језичких процеса, појава, односно законитости које условљавају, прате и доводе до деетимологизације значења речи.

Др Снежана Вучковић је доцент на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду.

Снимак предавања можете видети овде

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Биљана Марић: Из синтаксе туђег говора у руском и српском језику

Први део предавања биће посвећен основним типовима преношења туђег говора и њиховим синтаксичким карактеристикама.
У другом делу ћемо конкретније обрадити нека од средстава преношења туђег говора у руском и српском језику: глаголе којима се уводи директни и индиректни говор (узимајући у обзир и стилске карактеристике) и речце-ксенопоказатеље.

Др Биљана Марић је доцент на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду.

Снимак предавања можете видети овде

Презентацију са предавања можете видети овде(N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Весна Крајишник: Специфичности наставе (српског као) страног језика

Већ дуги низ година методичка истраживања указују на специфичности наставе страног језика у односу на наставу матерњег језика. Те специфичности се огледају у методичким, дидактичким, глотодидактичким, али и ширим лингвистичким аспектима. И док се у свијету методици наставе страног језика придаје све већа пажња, у нашој земљи се тек последњих година бојажљиво указује на дистинкцију двију методика, специфичности једне у односу на другу и потреби за унапређењем и примјеном методике наставе српског као страног језика.
У овом предавању ће се указати на начин организације наставе страног језика, на типологију часа и, с тим у вези, на посебне карактеристике лекторског часа са организационог и структурног аспекта.
Дио предавања ће бити посвећен специфичности наставе српског као страног језика с обзиром на лингвистичку структуру нашег језика. Указаће се на проблеме у усвајању језика, типске грешке и начине за њихово превазилажење. С обзиром на то да се усвајањем страног језика усваја и културолошки миље говорника тог језика, указаће се и на специфичне културолошке парадигме и интересантна запажања страних студената у, за њих новом, социо-културолошком окружењу.

Доц. др Весна Крајишник је управник Центра за српски језик као страни при Филолошком факултету у Београду.

Снимак предавања можете видети овде.

Додај коментар (0)