latinica

Друштво младих лингвиста је у току 2013. године организовало 15 лингвистичких предавања за све заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања су се одржавала у Канцеларији за младе и Научном клубу Центра за промоцију науке. Циљ ових окупљања је био да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Др Дивна Тричковић: Контрастирање граматичких категорија између јапанског и српског језика с посебним освртом на категорију времена

Граматичке категорије једног језика обично се у њему схватају не само као неотуђиви део датог језика, већ и као нешто што се свесно или несвесно очекује и у осталим језицима. Међутим, у сусрету са другачијим језицима схватамо да то није случај. Они који уче јапански језик као страни рано спознају да у јапанском језику не постоје граматичке категорије лица, броја, рода и слично, али да уместо њих постоје неке друге које су говорницима српског језика у почетку некада тешко схватљиве. Овом приликом пажња ће бити посвећена управо поређењу граматичких категорија у јапанском и српском језику, а у том циљу као полазна тачка послужиће нам граматичка категорија времена, присутна али веома различита у два језика. Контрастирањем граматичких категорија, поред очигледних разлика и сличности на нивоу језика, могу се видети и разлике и сличности у нашим перцепцијама света, као и значај њиховог осветљавања зарад бољег превођења и лакшег учења страног језика уопште.

Др Дивна Тричковић, доцент, предаје јапански језик на Филолошком факултету у Београду.

Додај коментар (0)

Др Јелена Гинић: Супрасегментне фонетске јединице и средства на примерима руског језика у односу на српски

На почетку предавања покушаћемо да дефинишемо како сегментне фонетске јединице и средства, тако и супрасегментне. Приказаћемо значај супрасегментних средстава у човековом животу (акценат као "душа речи" и интонација као "дух језика"). Већи део предавања биће посвећен акценту руске речи у односу на акценат српске речи и интонацији руског језика у односу на интонацију српског језика. Преглед тема којима ћемо се бавити на предавању можете видети овде.

Хендаут са предавања можете видети овде.

Др Јелена Гинић запослена је као асистент на Катедри за славистику на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Додај коментар (0)

Др Мидхат Риђановић: Bosnian for Foreigners: With a Comprehensive Grammar

У обраћању преко Скајпа др Мидхат Риђановић представиће своју књигу Bosnian for Foreigners: With a Compehensive Grammar.

У овом уџбенику дат је, између осталог, подробан опис савременог, разговорног босанског/хрватског/српског/црногорског језика. Аутор лингвоним "босански" схвата као синоним за четворочлану скраћеницу БЦМС, а да је један исти језик, дотле обично називан српскохрватским, после распада Југославије у Србији добио име српски, у Хрватској хрватски,  у Црној Гори црногорски, док у БиХ носи имена сва три народа. Тврди да су фонетске, граматичке и лексичке разлике у тим језицима незнатне и да у међусобном споразумевању нема никаквих потешкоћа.
Током осмогодишњег рада на књизи аутор је уочио бројне нове особености које важе за босански језик. Нека од њих су: семантичка неподударност између два глаголска вида (само занијети у значењу 'затруднети', само заносити у значењу 'говорити са страним нагласком', само издржавати у значењу 'прехрањивати' и сл.), непроменљивост показне заменице средњег рода у реченицама као Оно су била наша дјеца (за разлику од енгл. That was my childThose were our children), ситуациону употребу исте заменице у примерима као Гдје се ја ово налазим?, Ко то тамо пјева? и слично. Крњи перфекат се не употребљава само у новинским насловима (Поскупио бензин) него и у кратким одговорима (Јеси ли купио ауто? – Купио и продао), употребљава се наративно у разговорном језику (Он платио колико треба, а она тражи још), употребљава се у реченицама којима се потврђује истинитост претходног исказа (У Јапану човјек једе живе гуштере – ја гледала на телевизији) и у реченицама са два координирана предиката (Сам пао, сам се убио) и у концесивном смислу (Радио (или) не радио, обичан човјек је на губитку). За несвршени перфект као ознаку радње чији резултат није потврђен у садашњости (Неко је отварао ова врата; Ова чорба није слана, а чини ми се да сам је солила) уведен је термин "futile past tense". Иновативна је подела на три коњугације у садашњем времену, назване "i-conjugation", "a‑conjugation" односно "e‑conjugation".
Аутор је врло либералан што се норме тиче. Неиницијалне силазне акценте у речима као дискутант, генератор, Индонезија посматра као нормалне, иако их "традиционалисти" забрањују. Посебан случај је глагол требати. Треба да идем и Требам да идем су равноправне алтернативе. Традиционална норма није увек применљива, с обзиром на неизбежност личних облика испред инфинитива (Требао си ми рећи) и на тешкоће с конкорданцијом у реченицама типа Конференција (која) је требало да се одржи.
(Из рецензије проф. др Ивана Клајна)


Др Мидхат Риђановић је професор емеритус енглеског језика и лингвистике Универзитета у Сарајеву. Један је од највећих лингвиста на просторима бивше СФРЈ. За лингвисте је од изузетног значаја његова књига Језик и његова структура, а за англисте Практична енглеска граматика. Последњих година посветио се проучавању граматике босанског/хрватског/српског/црногорског језика. Тренутно интензивно ради на "кроатизацији" и "србизацији" уџбеника Bosnian for Foreigners: With a Compehensive Grammar. Његова намера је да након тога напише једну граматику за сва четири језика.

Додај коментар (0)

Др Бојана Милосављевић: О категорији учтивости

За успешну комуникацију подједнако су важне и лингвистичка и прагматичка компетенција. Стицање прагматичке компетенције тесно је везано за познавање специфичног комуникативног понашања једне говорне заједнице. Национално комуникативно понашање заснива се на норми и традицији, на националном систему вредности и систему учтивости. Учтивост говорника једног језика не може се измерити или одмерити, али се може описати према одређеним параметрима, на која ће се посебно у овом предавању обратити пажња.
Као категорија, учтивост је била предмет истраживања многих лингвистичких дисциплина. Изучавала се и као језичка универзалија и као комуникативно понашање једне говорне заједнице, а најчешће се компаративно посматрала на нивоу два или више језика.
Циљ овог предавања је да се представе параметри на основу којих се може у контексту учтивости описати комуникативно понашање једне говорне заједнице. Такође се представљају најрелевантније теоријске концепције учтивости засноване на Грајсовим конверзационим начелима и на метафоричном појму лица П. Браун и С. Левенсона.  

Др Бојана Милосављевић је доцент на Учитељском факултету Универзитета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Мр Јасмина Николић: REFLESS - Reforming Foreign Language Studies in Serbia

Мр Јасмина Николић представиће циљеве и досадашње резултате пројекта REFLESS. 

Пројекат Реформа наставе страних језика у Србији (Reforming Foreign Language Studies in Serbia - REFLESS) је ТЕМПУС пројекат чији је циљ имплементација језичке образовне политике Европске уније у Србији. Конкретније, потребно је усагласити језичке образовне стандарде у Србији са Заједничким језичким референтним оквиром за језике (CEFRL – Common European Framework of Reference for Languages)  и Европским језичким портфолијом (ELP – Еuropean Language Portfolio). У том смислу су анализиране студије страних језика у Србији. Резултат тог истраживања је публикација Reforming Foreign Language Studies in Serbia: Towards Serbian Language Education Policy. Такође, осмишљен је Европски језички портфолио за филолошке студије на факултетима у Србији, на српском језику.
У оквиру пројекта је спроведено истраживање о потребама тржишта рада за филолозима. Као резултат тог истраживања настала је студија Студије филологије и потребе тржишта радаРезултати истраживања показују којим вештинама би будући преводиоци требало да овладају још током студија с обзиром на то да се очекује да их развију пре конкурисања на посао.
У складу са будућим потребама Европске уније, циљ пројекта је осмислити и имплементирати мастер програме превођења. Курикулум тoг програма можете видети овде. Мастер програм ускоро би требало да добије акредитацију, а након тога би био расписан конкурс за упис прве генерације студената на овај програм, што се очекује у октобру ове године.

Мр Јасмина Николић је координаторка пројекта REFLESS. 

Додај коментар (0)