latinica

Друштво младих лингвиста је у току 2013. године организовало 15 лингвистичких предавања за све заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања су се одржавала у Канцеларији за младе и Научном клубу Центра за промоцију науке. Циљ ових окупљања је био да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Мср Доријан Хајду: Прагматични еквивалент - теорија заснована на истраживању српског и шведског језика

На предавању ће бити представљена теорија о прагматичном еквиваленту, заснована на емпиријском истраживању нестандардног говора спроведеном у периоду између марта и маја 2012. године на Београдском и Стокхолмском универзиетету. У фокусу истраживања – у форми анкете – били су изрази који садрже конотативну компоненту значења (увреде и псовке) и однос матерњих говорника српског, осносно шведског језика према њима. Методологија истраживања биће такође детаљно представљена, заједно са упоредним приказом и поређењем резултата по више основа (између језика, у оквиру истог језика према полу итд), као и њиховом анализом. На основу тога ћемо формулисати предлог да се категорија прагматичног еквивалента уведе у ситуацијама када се, на основу фреквентности употребе израза до које се истраживањем дошло, семантички или идиоматски еквивалент покаже недовољним.
Пресеком теорија о увредљивим изразима и псовкама у уводном делу предавања, видећемо и које категорије ових израза постоје, као и то које су сличности и разлике између српског и шведског језика.
На крају ћемо покушати да укажемо и на важност познавања прагматичног еквивалента приликом коришћења страног језика, могуће даље кораке у овом истраживању, као и потенцијални спектар примене ове теорије и на друге језике, укључивањем у приручнике или двојезичне речнике.

Доријан Хајду запослен је као асистент на Катедри за скандинавистику Филолошког факултета у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Тијана Ашић: Теличне конструкције и одређеност

Ово предавање посвећено је предлозима који у одређеним лингвистичким контекстима производе оно што је у семантици познато као „теличка интерпретација“. Полазимо од конструкција у енглеском и француском језику које поред примарног спацијалног значења имају и додатно значење које је резултат активног односа између реченичног субјекта и именице (по правилу неки вид социјалне институције у ужем и ширем смислу) која врши фукцију допуне предлога:

1)      Dusan goes to school.
2)      Dusan est a l' ecole.
3)      Paul is in the hospital.
4)      Paul est a l' hopital.

Досадашња истраживања су показала да је теличко значење оваких конструкција резлутат интерференције бар 5 различитих фактора: а) онтолошке природе локализатора (поседује тзв. теличке квалије), б) субјекат (објекат локализације) је људско биће; ц) глагол је семантички неутралан; д) предлог је просторно неспецификован; е) именица у предлошкој синтагми интерпретира се као одређена.
Показаћемо да у српком језику постоје и такви предлози који не захтевају горе наведене услове јер у свом лексичком значењу имају теличност - ради се о предлозима пред и за¸ чију природу и употребе анализирамо:

5)      Софија је пред Монеовом сликом.
6)      Ема је за клавиром.

Показаћемо и како изгледају конструкције првог и другог типа у језицима који имају само одређени члан (бугарски и хебрејски).

Хендаут са предавања можете видети овде.

Др Тијана Ашић докторирала је општу лингвистику на Универзитету у Женеви и когнитивне науке на Универзитету у Лиону. Запослена је као ванредни професор на Катедри за француски језик и књижевност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу.

Додај коментар (0)

Др Рајна Драгићевић: Вербалне асоцијације и асоцијативни речници

Први део предавања биће посвећен асоцијативној лексикографији. Описаће се структура асоцијативног речника, а затим ће се у најкраћим цртама представити развој асоцијативне лексикографије. Посебна пажња посветиће се начину израде Асоцијативног речника српског језика (2005) и Обратног асоцијативног речника српског језика (2011). Други део предавања биће посвећен употреби асоцијативних речника, као и улози проучавања вербалних асоцијација у когнитивистичким, психолингвистичким и лингвокултуролошким истраживањима. Кроз примере и описе неких досадашњих истраживања, представиће се тзв. асоцијативна метода у лингвистичким истраживањима, њене предности, али и слабости.

Хендаут са предавања можете видети овде.

Др Рајна Драгићевић запослена је на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду.

Додај коментар (0)

Др Ана Кузмановић: Језик и род. Дискурзивна конструкција родне идеологије

Несумњива је чињеница да су жене у савременом западном друштву добиле приступ јавној сфери, али да ли су се културни модели тог друштва заиста променили? Да ли традиционални, патријархални културни модел, који инсистира на природној везаности жене за кућну сферу те истиче материнство као основну улогу жене, и даље опстаје, и којим стратегијама се служе друштвене елите које га промовишу у његовом одржавању? Какве су последице продора жена у јавну сферу по родно устројство и родне односе у савременом демократском друштву? И најважније од свега: како језик доприноси стварању и одржавању културних модела те на тај начин подржава постојеће односе у друштву или евентуално доприноси њиховој промени? Управо су језичке, одн. дискурзивне праксе у фокусу овог рада. Циљ је испитати како оне утичу на дискурзивно стицање друштвених идентитета код жена. Наиме, друштвени идентитети нису урођени, већ се стичу од раног детињства, постепено се мењајући кроз дискурзивне праксе и друге облике интеракције. Дискурзивне праксе могу имати значајне идеолошке последице – помажу у стварању и репродуковању неравноправних односа између различитих друштвених група (мушкараца и жена, етничке/сексуалне већине и мањине у друштву и др.) захваљујући начинима на које представљају ствари и позиционирају људе.
Због чињенице да у патријархалном културном моделу сам биолошки пол одређује кључну родну и друштвену улогу жене – а то је мајчинство и одгајање деце – сматрам да анализа друштвених пракси повезаних са трудноћом може показати како се позиционирају родни идентитети жена у одређеном друштву. Анализираћу посебан дискурзивни жанр, књиге савета за труднице, у Шпанији. Шпанско друштво, изабрано као пример за анализу, може послужити као парадигме за сва тзв. „западна друштва“, утемељена на истом културном моделу. Оно је истовремено и добар пример транзиције из отворено конзервативног режима у демократско, са релативно наглом трансформацијом патријархалног културног модела, односно неким од његових елемената.
Приступ чињеницама треба разумети у оквиру критичког и мултидисциплинарног теоријског оквира, у складу са принципима критичке анализе дискурса. Полазна претпоставка је да дискурзивни приказ друштвених идентитета у књигама савета за труднице контролише скривена, поларизована идеологија. Када се та идеологија усвоји (наравно, не само преко приручника за труднице, већ и преко других облика јавног дискурса у животу жена), она одређује начин на који жене виде себе као чланице одређене делатне заједнице, као и начин на који доживљавају своју улогу у ширем друштвеном контексту.

Др Ана Кузмановић запослена је на Катедри за иберијске студије на Филолошком факултету у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Mср Вања Миљковић: Простори у којима мислимо - теорија менталних простора у синтаксичкој и лексичкој семантици

Теорија менталних простора представља један од актуелних когнитивнолингвистичких приступа. Њен почетак везује се за студију Mental Spaces из 1985, у којој је Жил Фоконије појам менталног простора дефинисао као структуре одељене од језичких, али које настају у сваком дискурсу под вођством језичких израза. Ментални простори се обично одређују као мали концептуални пакети који се конструишу док мислимо и говоримо. Њихова догађајна и ентитетска структура одређена је концептуалним организационим оквирима, који су део нашег дугорочног шематизованог знања, а конкретне вредности тој структури даје језички и ванјезички контекст. Између менталних простора успостављају се тзв. виталне релације, а тако умрежени они чине менталну мрежу актуелног дискурса. Фоконије и Марк Тарнер су током деведесетих развили и теорију интеграције менталних простора (блендирања), која се данас користи како у анализама реченичног и текстуалног значења, тако и у лексичкој и творбеној семантици, а која је свој пуни облик добила у студији The Way we think (2002). Концептуално блендирање Фоконије и Тарнер сматрају кључном за људску језичку способност. Још је Лејкоф у свом чувеном делу Women, Fire, and Dangerous Things (1987) теорију менталних простора интегрисао са другим приступима унутар когнитивне лингвистике, а данас је немогуће замислити когнитивнолингвистички уџбеник који, поред Лејкофових и Џонсонових појмовних метафора и метонимија, Лејкофових идеализованих когнитивних модела, Филморових оквира и Лангакерове когнитивне граматике, не помиње Фоконијеове и Тернерове менталне просторе и њихову интеграцију.
Tеорија менталних простора и њихове интеграције користи сe у разноврсним лингвистичким и шире, културолошким дисциплинама, као што су: прагматика и лингвистика текста, синтаксичка и лексичка семантика, теорији књижевности, наратологија, проучавања религије и магије. У србистистичкој литератури она тек добија своју примену.
Циљ предавања Простори у којима мислимо јесте представљање појмовно-терминолошког апарата заснованог на Фоконијеовој и Тарнеровиј теорији. Посебна пажња биће посвећена могућностима примене ове теорије у истраживању лексичког значења глагола. Предавач ће притом представити резултате свог истраживања семантике глагола ићи, које је урађено у методолошко-појмовним оквирима теорије менталних простора. 

Текст предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је овај текст, као и сав материјал на сајту, заштићен Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Вања Миљковић је студент докторских студија на Филолошком факултету у Београду. Основне и мастер студије завршио је на Катедри за српски језик на истом факултету.

Додај коментар (0)