latinica

Др Ана Кузмановић: Језик и род. Дискурзивна конструкција родне идеологије

Несумњива је чињеница да су жене у савременом западном друштву добиле приступ јавној сфери, али да ли су се културни модели тог друштва заиста променили? Да ли традиционални, патријархални културни модел, који инсистира на природној везаности жене за кућну сферу те истиче материнство као основну улогу жене, и даље опстаје, и којим стратегијама се служе друштвене елите које га промовишу у његовом одржавању? Какве су последице продора жена у јавну сферу по родно устројство и родне односе у савременом демократском друштву? И најважније од свега: како језик доприноси стварању и одржавању културних модела те на тај начин подржава постојеће односе у друштву или евентуално доприноси њиховој промени? Управо су језичке, одн. дискурзивне праксе у фокусу овог рада. Циљ је испитати како оне утичу на дискурзивно стицање друштвених идентитета код жена. Наиме, друштвени идентитети нису урођени, већ се стичу од раног детињства, постепено се мењајући кроз дискурзивне праксе и друге облике интеракције. Дискурзивне праксе могу имати значајне идеолошке последице – помажу у стварању и репродуковању неравноправних односа између различитих друштвених група (мушкараца и жена, етничке/сексуалне већине и мањине у друштву и др.) захваљујући начинима на које представљају ствари и позиционирају људе.
Због чињенице да у патријархалном културном моделу сам биолошки пол одређује кључну родну и друштвену улогу жене – а то је мајчинство и одгајање деце – сматрам да анализа друштвених пракси повезаних са трудноћом може показати како се позиционирају родни идентитети жена у одређеном друштву. Анализираћу посебан дискурзивни жанр, књиге савета за труднице, у Шпанији. Шпанско друштво, изабрано као пример за анализу, може послужити као парадигме за сва тзв. „западна друштва“, утемељена на истом културном моделу. Оно је истовремено и добар пример транзиције из отворено конзервативног режима у демократско, са релативно наглом трансформацијом патријархалног културног модела, односно неким од његових елемената.
Приступ чињеницама треба разумети у оквиру критичког и мултидисциплинарног теоријског оквира, у складу са принципима критичке анализе дискурса. Полазна претпоставка је да дискурзивни приказ друштвених идентитета у књигама савета за труднице контролише скривена, поларизована идеологија. Када се та идеологија усвоји (наравно, не само преко приручника за труднице, већ и преко других облика јавног дискурса у животу жена), она одређује начин на који жене виде себе као чланице одређене делатне заједнице, као и начин на који доживљавају своју улогу у ширем друштвеном контексту.

Др Ана Кузмановић запослена је на Катедри за иберијске студије на Филолошком факултету у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Powered by Bullraider.com