latinica

Др Биљана Сикимић: Савремена теренска антрополошко-лингвистичка истраживања

Тимска теренска истраживања, започета у Балканолошком институту САНУ почетком двадесет првог века, покушавају да обједине резултате и методологије англосаксонске антрополошке лингвистике и руске етнолингвистичке школе, али се умногоме све више ослањају и на друге сродне хуманистичке дисциплине. Актуелна питања истраживачке етике и научне реституције у хуманистичким наукама указују на одређени заокрет ка циљевима друштвених наука (социологији, психологији). Обављена тимска теренска истраживања анализирају се из перспективе научног макропланирања, али се поједина могу спецификовати и као ’мешовита’ (сарадња са истраживачима другачије научне оријентације или са колегама из других научних центара, обука колега без теренског искуства), ’изнуђена’ (у недостатку материјалних средстава ради се на теренима за које нису потребни путни трошкови и дневнице), или ’наручена’ (иницирана од стране локалне заједнице, са различитим обавезама истраживачког тима). Истраживач се на терену прилагођава знању и жељама саговорника, и тек у непосредној комуникацији са њим одлучује какав ће разговор водити; овакву теренску ’слободу’ у великој мери је омогућио тимски рад и свест о будућем архивирању снимљене грађе, која не мора бити од непосредне користи за самог истраживача. Истраживачка субјективност је – уосталом као и субјективност саговорника – у лингвистичкој антропологији подразумевана и очекивана.
Током аналитичке елаборације снимљене теренске грађе, у први план је истакнуто проблематизовање класичних етнографских података који се сада показују у сасвим другом светлу. Већ уочена фрагментација и интердисциплинарност словенске етнолингвистике јесу карактеристике и београдске антрополошке лингвистике. Крајњи резултат целог истраживачког подухвата остаје отворен, а  може се одредити и као полифункционална, мултимедијална база података, односно – он има научно-документациони карактер.
Током аналитичког дела рада често се постављало и питање кога саговорник, одабран према традиционалним дијалектолошким критеријумима, представља – „дијалектолошку стварност“ или реконструкцију некадашњег стања локалног говора око средине двадесетог века. Такав саговорник ни у ком случају није репрезентативан за данашње стање говора у истраживаном насељу у целини. Исто питање (или читав сет питања на ту тему) могло би се поставити у вези са теренским истраживањима у другим хуманистичким дисциплинама, чије се методе заснивају на реконструкцији језика и културе.

Др Биљана Сикимић је виши научни сарадник у Балканолошком институту САНУ.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Powered by Bullraider.com