latinica

Моја Гранада

Пише: Софија Петровић (Катедра за хиспанистику, Филолошки факултет Универзитета у Београду)

 

Одувек сам маштала да макар једну годину студија проведем на страном универзитету, распитивала се и читала о томе. На први поглед деловало је невероватно, тешко оствариво и као нешто што се само другима дешава. Отуд моја збуњеност и неверица од када су ме из JoinEuSee програма обавестили да сам добила стипендију за два семестра, па све док ми једног тренутка (након отприлике месец дана проведених у Гранади) није синуло: Хеј, ти сада живиш у Шпанији! А то је за студента хиспанистике заиста сан.
Систем рада на факултету се минимално разликује од нашег и веома брзо смо се уклопили, без неких већих проблема. Морам да признам да смо се ми из Србије на испитима показали као једни од најуспешнијих, што је свакако било ласкаво и охрабрујуће. Испоставило се као добро да захтеви професора нису превисоки јер нам је тако остајало времена да проживимо нашу шпанску авантуру изван предавања. И заиста, то је било оно најдрагоценије.
Гранада је савршен град, препун студената из свих делова света (прва је Erasmus дестинација у Европи), одговарајуће велик, доступан, жив и шарен, богат културним наслеђем, готово једнако удаљен од Средоземне обале и Сјера Неваде, најјужнијег ски-центра у Европи. Тамо се заиста осећате као да је све подређено студентима, и то посебно оним на размени. Наилазите свуда на љубазност, отвореност, жељу других да вас упознају са градом, али и да притом упознају вас и чују о вашој култури. Заиста су нам темпераменти негде блиски, па се лако идентификујемо и истолеришемо њихову малу неорганизованост и склоност да  субјективније гледају на сат.
Стипендија је била и више него довољна да покрије све трошкове, тако да нам је остајало новца да пропутујемо и упознамо и друге крајеве Шпаније. Осим већег дела Андалузије, обишла сам и север земље, потпуно другачији од доживљеног југа, и неизоставну Ибицу.
Мени је ово искуство било посебно на више различитих нивоа. Упознала сам много младих људи, сличних интересовања и погледа на свет и трудила се да допринесем тој општој размени мишљења, искустава и идеја. На професионалном плану сам веома напредовала, будући да сам годину дана живела у средини где се говори језик који студирам. То значајно проширује поља у којима тај језик користите и ствара ситуације које је готово немогуће симулирати у учионици. Једнако је значајно то што сам могла да проживим културу коју проучавам и волим. Уживала сам у свакој шетњи уским, живописним улицама старе јеврејске четврти или погледу на импресивну и тајанствену Аламбру са Албајсина, брда које су некад настањивали Мавари. Сусрет те три културе које су чиниле стварност средњевековне Гранаде и њихово сигурно преплитање до наших дана на посебан начин боји гранадски ваздух, већ оплемењен сунцем и звуцима фламенка. 
Промене које донесе студентска размена тешко је одједном сагледати. Открије вам неке делове вас самих за које нисте ни знали или сте их само наслућивали, прошири поимање свега и наметне став да све можете, само је потребно да желите и нађете прави начин. Такође, схватите да је свет мали, али и несагледив у својим разноликостима и да желите одмах да почнете да откривате оне нове и неслућене.

 

 

 

Powered by Bullraider.com