latinica

ЕГГ 2014

Пише: Јелена Кузмановић (Катедра за српски језик са јужнословенским језицима, Филолошки факултет у Београду)

 

ЕГГ је летња школа лингвистике чија су предавања заснована на теоријама и истраживањима из области генеративне граматике, једне од тренутно доминантних лингвистичких струја у свету. Школа траје две недеље и скоро сваке године одржава се у другој држави.  Политика организатора је да осим места сваке године мењају и предаваче. Оно до чега се увек држи, с друге стране, јесте квалитет:  организатори сваке године за предаваче доводе позната имена из области лингвистике. Овогодишњи професори дошли су са светски познатих универзитета као што су: МИТ (Масачусетски технолошки универзитет), Универзитет у Мичигену, Универзитет у Торонту, Универзитет у Лајдену, Универзитет у Лајпцигу, Универзитет у Бечу, Аутономни универзитет Барселоне и многих других. Школа је ове године одржана у граду Дебрецину, у Мађарској, у периоду од 28. јула до 8. августа.
Предавања су била, као и иначе, подељена на она из области синтаксе, фонологије и семантике, а организован је и курс програмирања чији је циљ био обучавање младих лингвиста да сами спроводе психолингвистичке експерименте.
Политика школе је прилично либерална: нико не контролише које часове похађате, да ли се одлучујете за друга предавања уместо оних за које сте се пријавили и томе слично. Једини проблем с којим можете да се суочите је подударање предавања будући да се она одржавају у неколико паралелних секција, због чега нећете бити у могућности да похађате све курсеве које бисте желели.
Мој избор ове године углавном се заснивао на предавањима из фонологије. Уводни курс из ове области под називом Увод у фонологију засновану на ограничењима (енгл. Introduction to constraint-based phonology)  držao је професор Андрис Куци. Циљ предавања био је упознавање студената са основним принципима теорија које се темеље на ограничењима, односно забранама  (енгл. constraints) и које представљају извесну противтежу теоријама које је у првим деценијама свога рада поставио Ноам Чомски (тј. теоријама које су засноване на принципу правила). У фокусу предавања била је истакнута теорија оптималности (енгл. Optimality theory), a пред крај курса предавач је представио и основне постулате теорије хармоније у граматици (енгл. Harmonic grammar). Исти предавач одржао је и курс под називом Граматички и неграматички чиниоци у фонолошкој варијацији (енгл. Grammatical and non-grammatical factors in phonological variation) на коме је слушаоце упознао са два у науци супротна става о варијацијама у језику.  Други део курса бавио се статистичким моделима усвајања језика. Иако је немогуће представити сва занимљива предавања и њихове садржаје, споменула бих још и предавање Варијација у прозодијским системима: синхронијски и дијахронијски аспекти (енгл. Variation in prosodic systems: synchronic and diachronic aspects), чија су тема били тонски језици и развој њихових тонова кроз време. Један од језика чијем је тонском систему посвећена посебна пажња био је и српскохрватски.
Што се структуре предавања тиче, од класичних предавања на које смо навикли на нашим факултетима разликују се по томе што је неизоставан, готово обавезан део часа – дискусија. Слушаоци често постављају питања, износе сопствене идеје, траже од предавача да појасне оно што је можда остало неразјашњено, скрећу пажњу на нека нова питања, а предавачи врло радо на сва та питања одговарају и сами подстичу полазнике да буду што активнији. Подаци који се износе прате актуелна  истраживања те се неретко цитирају радови истраживача објављени последњих година, што показује колико школа прати савремену науку.
Оно што је свакако скренуло моју пажњу је и начин на који је био осмишљен један од курсева, Увод у синтаксу (енгл. Introduction to syntax). На уводним часовима је доста пажње посвећено општој слици: циљу и функцији лингвистике, функционисању људског мозга и месту синтаксе у свему томе, основним операцијама и терминима који се користе у генеративној синтакси. Након тога, полазници су подељени у групе и добили су неколико задатака које је требало да реше. За све време израде задатака професори су обилазили сваку од група, проверавали  ваљаност задатака, скретали студентима пажњу на грешке и помагали им да превазиђу оно што их „кочи“.  Иако овакав вид учења подсећа на призоре које у нашем образовању заборавимо још од основне школе (будући да се већина академских професора води принципом да студентима „изнесе“ градиво, а да га они сами код куће усвајају), активно учење у коме студент ради на часу, а наставник га све време усмерава и посвећује му пажњу допринело је изузетној продуктивности као и заинтересованости полазника, што је за последицу имало изванредне резултате.
Велики утисак на мене је оставио и однос професор-студент, који лишен многих баријера које налазимо у односу професора и студената који су уобичајени за наше факултете. Осим у стручности и знању, већих разлика између предавача и студената на ЕГГ-у готово и да нема. Професори се са студентима друже у слободно време, иду на ручкове, журке, ћаскају са њима  и све  време их охрабрују на постављање питања: било у вези са темама из области лингвистике, било о даљем току студија, различитим универзитетима и њиховим понудама, било о нечему трећем. Како је и сам истакао, један од професора сматра да се много научи управо у тим неформалним ситуацијама – за време дружења: „Неко ће вас  упознати са нечим што нисте знали, неко споменути термин који вам није познат, неко трећи дати неку нову идеју и томе слично“.
Иако су предавања почињала ујутру и трајала до предвече, организатори  су се, као и увек, трудили да полазници не само много науче већ и да се одлично проводе. Тако су из вечери у вече организовани најразличитији догађаји, журке, турнири, спортске игре итд. Вероватно најзанимљивије тематско вече  било је вече прављења коктела са креативним лингвистичким називима. Након представљања коктела и дегустације истих уследило је гласање после чега су проглашени победници у категоријама “коктел са најбољим називом”, “коктел са најбољим укусом” и  “најјачи коктел”. За викенд су организовани одлазак у аква парк, обилазак града, обилазак града бициклом, друштвена игра HintHunt game те полазници нису морали много да брину о томе како да квалитетно испуне слободно време.
Уколико желите да много научите, да будете у току са савременим лингвистичким теоријама и истраживањима, да у исто време упознате много занимљивих људи из целог света и са њима квалитетно проводите време немојте оклевати да се пријавите за летњу школу ЕГГ која заиста нуди много  и оправдава очекивања.

Powered by Bullraider.com