latinica

Већ си био/ла на семинару лингвистике или летњој школи у иностранству? И други би волели да знају како си се провео/ла и шта си научио/ла!


 

ЕГГ 2014

Пише: Јелена Кузмановић (Катедра за српски језик са јужнословенским језицима, Филолошки факултет у Београду)

 

ЕГГ је летња школа лингвистике чија су предавања заснована на теоријама и истраживањима из области генеративне граматике, једне од тренутно доминантних лингвистичких струја у свету. Школа траје две недеље и скоро сваке године одржава се у другој држави.  Политика организатора је да осим места сваке године мењају и предаваче. Оно до чега се увек држи, с друге стране, јесте квалитет:  организатори сваке године за предаваче доводе позната имена из области лингвистике. Овогодишњи професори дошли су са светски познатих универзитета као што су: МИТ (Масачусетски технолошки универзитет), Универзитет у Мичигену, Универзитет у Торонту, Универзитет у Лајдену, Универзитет у Лајпцигу, Универзитет у Бечу, Аутономни универзитет Барселоне и многих других. Школа је ове године одржана у граду Дебрецину, у Мађарској, у периоду од 28. јула до 8. августа.
Предавања су била, као и иначе, подељена на она из области синтаксе, фонологије и семантике, а организован је и курс програмирања чији је циљ био обучавање младих лингвиста да сами спроводе психолингвистичке експерименте.
Политика школе је прилично либерална: нико не контролише које часове похађате, да ли се одлучујете за друга предавања уместо оних за које сте се пријавили и томе слично. Једини проблем с којим можете да се суочите је подударање предавања будући да се она одржавају у неколико паралелних секција, због чега нећете бити у могућности да похађате све курсеве које бисте желели.
Мој избор ове године углавном се заснивао на предавањима из фонологије. Уводни курс из ове области под називом Увод у фонологију засновану на ограничењима (енгл. Introduction to constraint-based phonology)  držao је професор Андрис Куци. Циљ предавања био је упознавање студената са основним принципима теорија које се темеље на ограничењима, односно забранама  (енгл. constraints) и које представљају извесну противтежу теоријама које је у првим деценијама свога рада поставио Ноам Чомски (тј. теоријама које су засноване на принципу правила). У фокусу предавања била је истакнута теорија оптималности (енгл. Optimality theory), a пред крај курса предавач је представио и основне постулате теорије хармоније у граматици (енгл. Harmonic grammar). Исти предавач одржао је и курс под називом Граматички и неграматички чиниоци у фонолошкој варијацији (енгл. Grammatical and non-grammatical factors in phonological variation) на коме је слушаоце упознао са два у науци супротна става о варијацијама у језику.  Други део курса бавио се статистичким моделима усвајања језика. Иако је немогуће представити сва занимљива предавања и њихове садржаје, споменула бих још и предавање Варијација у прозодијским системима: синхронијски и дијахронијски аспекти (енгл. Variation in prosodic systems: synchronic and diachronic aspects), чија су тема били тонски језици и развој њихових тонова кроз време. Један од језика чијем је тонском систему посвећена посебна пажња био је и српскохрватски.
Што се структуре предавања тиче, од класичних предавања на које смо навикли на нашим факултетима разликују се по томе што је неизоставан, готово обавезан део часа – дискусија. Слушаоци често постављају питања, износе сопствене идеје, траже од предавача да појасне оно што је можда остало неразјашњено, скрећу пажњу на нека нова питања, а предавачи врло радо на сва та питања одговарају и сами подстичу полазнике да буду што активнији. Подаци који се износе прате актуелна  истраживања те се неретко цитирају радови истраживача објављени последњих година, што показује колико школа прати савремену науку.
Оно што је свакако скренуло моју пажњу је и начин на који је био осмишљен један од курсева, Увод у синтаксу (енгл. Introduction to syntax). На уводним часовима је доста пажње посвећено општој слици: циљу и функцији лингвистике, функционисању људског мозга и месту синтаксе у свему томе, основним операцијама и терминима који се користе у генеративној синтакси. Након тога, полазници су подељени у групе и добили су неколико задатака које је требало да реше. За све време израде задатака професори су обилазили сваку од група, проверавали  ваљаност задатака, скретали студентима пажњу на грешке и помагали им да превазиђу оно што их „кочи“.  Иако овакав вид учења подсећа на призоре које у нашем образовању заборавимо још од основне школе (будући да се већина академских професора води принципом да студентима „изнесе“ градиво, а да га они сами код куће усвајају), активно учење у коме студент ради на часу, а наставник га све време усмерава и посвећује му пажњу допринело је изузетној продуктивности као и заинтересованости полазника, што је за последицу имало изванредне резултате.
Велики утисак на мене је оставио и однос професор-студент, који лишен многих баријера које налазимо у односу професора и студената који су уобичајени за наше факултете. Осим у стручности и знању, већих разлика између предавача и студената на ЕГГ-у готово и да нема. Професори се са студентима друже у слободно време, иду на ручкове, журке, ћаскају са њима  и све  време их охрабрују на постављање питања: било у вези са темама из области лингвистике, било о даљем току студија, различитим универзитетима и њиховим понудама, било о нечему трећем. Како је и сам истакао, један од професора сматра да се много научи управо у тим неформалним ситуацијама – за време дружења: „Неко ће вас  упознати са нечим што нисте знали, неко споменути термин који вам није познат, неко трећи дати неку нову идеју и томе слично“.
Иако су предавања почињала ујутру и трајала до предвече, организатори  су се, као и увек, трудили да полазници не само много науче већ и да се одлично проводе. Тако су из вечери у вече организовани најразличитији догађаји, журке, турнири, спортске игре итд. Вероватно најзанимљивије тематско вече  било је вече прављења коктела са креативним лингвистичким називима. Након представљања коктела и дегустације истих уследило је гласање после чега су проглашени победници у категоријама “коктел са најбољим називом”, “коктел са најбољим укусом” и  “најјачи коктел”. За викенд су организовани одлазак у аква парк, обилазак града, обилазак града бициклом, друштвена игра HintHunt game те полазници нису морали много да брину о томе како да квалитетно испуне слободно време.
Уколико желите да много научите, да будете у току са савременим лингвистичким теоријама и истраживањима, да у исто време упознате много занимљивих људи из целог света и са њима квалитетно проводите време немојте оклевати да се пријавите за летњу школу ЕГГ која заиста нуди много  и оправдава очекивања.

Додај коментар (0)

XIX. Greifswalder Ukrainicum Internationale Sommerakademie

Пише: МА Драгана Василијевић (докторанд Филолошког факултета у Београду)

 

Више од педесеторо младих истраживача-украјиниста из Немачке, Украјине, Пољске, Италије, Аустрије, Канаде, Индије, Данске, Русије и Србије окупило се у периоду од 11. до 23. августа у маленом источнонемачком граду Грајфсвалду ради учешћа у деветнаестој по реду међународнoj летњoj академији украјинског језика, културе и науке Greifswalder Ukrainicum  у организацији Универзитета у Грајфсвалду и Научног колегијума Алфред Круп (Alfried Krupp Wissenschaftskolleg).
Будући да је грајфсвалдски Украјиникум, уз Летњу школу украјинистике на Харварду, најзначајнији летњи семинар посвећен украјинистичким студијама, процес пријављивања је трајао неколико месеци. Почетком године су организатори објавили тематски фокус и оквирни план рада летње школе, а Фондација Алфред Круп је, као и обично, понудила одређени број стипендија за немачке и стране учеснике. Пошто је број стипендија ограничен, а интересовање за Украјину ове године веће него иначе, ради остваривања стипендије, која подразумева покривање трошкова пута, смештаја и наставе, било је потребно проћи строгу селекцију кандидата, која се вршила на основу биографије, досадашњег успеха у току студија и мотивационог есеја. Пријављени учесници, који нису награђени стипендијом, могли су да се пријаве за летњу школу о сопственом трошку.
Као и претходних година, Украјиникум је конципиран као вишејезична, интердисциплинарна летња школа, па су учесницима били понуђени следећи садржаји:
1) Интензивни курсеви украјинског језика, који су подразумевали трочасовну групну наставу за три нивоа знања језика (почетни, средњи и конверзацијски). За наставу језика су били задужени изворни говорници и дугогодишњи предавачи украјинског језика као страног: др Свитлана Адаменко са Универзитета у Гетингену, мр Вира Маковска са Универзитета у Грајфсвалду и др Оксана Туркевич са ЛНУ „Иван Франко“;
2) Курс др Михаила Минакова Политичка трансформација постсовјетске Украјине и околних земаља на енглеском језику, чији је основни циљ био да представи трансформације украјинског друштва током последње две деценије из интердисциплинарне перспективе;
3) Изборни курсеви књижевности на украјинском и немачком језику. Др Ришард Купидура са Универзитета у Познању је организовао курс посвећен компаративној анализи стваралашта Михајла Коцјубинског и Володимира Виниченка. Курс на немачком језику МА Маркуса Хофмана са Универзитета у Грајфсвалду био је мотивисан двестогодишњицом рођења најзначајнијег украјинског песника Тараса Шевченка и бавио се анализом утицаја Шевченковог стваралаштва на украјинску књижевност у целини.
Предавачи су се трудили да настава буде интерактивна, не у виду класичних предавања, већ кроз дискусију и заједничку анализу материјала које су унапред били послати за читање и припрему.
Поред стандардних курсева, у вечерњим терминима су организована отворена предавања и радионице, које су ове године у великој мери биле концентрисане на актуелна политичка дешавања и перспективе решавања кризе (Волфрам Ребок, Олександра Бајнарт, Катерија Јаковленко, Диана Кли, Ања Ланге, Катерина Мишченко) или на представљање  резултата актуелних украјинистичких истраживања. Свој поглед на украјинистику и преглед потенцијалних праваца истраживања представио је историчар др Андриј Портнов, после кога је уследило предавање др Татјане Хофман посвећено феномену Cultural Cringe у текстовима савремених украјинских писаца: Јурија Андруховича, Миколе Рјабчука и Сергија Жадана, затим предавања др Кристофа Виценрата посвећено украјинском друштву у периоду 1475-1709.
Један од циљева летње школе био је и стварање међународне мреже контаката младих истраживача који се баве проучавањем Украјине из перспективе различитих дисциплина. Због тога је ове године по први пут организовано Open space вече, у оквиру кога су заинтересовани учесници могли да представе пројекте на којима раде или поделе закључке новијих истраживања, добију повратну информацију од колега, научника и професора.
Учешће на грајфсвалдском Украјиникуму ми је било занимљиво не само због могућности да похађам предавања и радионице, који се украјинским темама баве из нешто другачије перспективе, него што је то било случај у току студија, већ и због могућности да упознам бројне мастеранте и докторанде из различитих земаља заинтересоване за украјинистичке студије. Било ми је, такође, веома корисно да посматрам начин предавања искуснијих колегиница на курсу украјинског језика и размењујем методе и идеје са колегама докторандима, који су такође ангажовани у извођењу наставе украјинског језика на својим универзитетима.
Размена идеја, информација о конференцијама, семинарима и курсевима доступним у другим земљама, али и само дружење са младим, перспективним људима који деле моја интересовања су за мене била једно веома пријатно и инспиративно искуство. Организатори су се побринули да нам понуде и неформалне садржаје попут екскурзија, свечаног пријема, опроштајне журке, али и да нас информишу о могућностима даљег усавршавања и учешћа на пројектима на универзитетима и институтима у Немачкој, што ми је било изузетно занимљиво и корисно, будући да планирам да после докторских студија свој живот и рад наставим на немачком говорном подручју.
До тада са нестрпљењем ишчекујем следећи, јубиларни двадесети Украјиникум, као и договорене сусрете и сарадњу са колегама које сам упознала ове године! 

Додај коментар (0)

Генеративна граматика у Вроцлаву

Пише: Анико Ковач (Одсек за англистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду)

 

Летња школа EGG (Eastern Generative Grammar) бави се генеративном граматиком (синтаксом, семантиком и фонологијом). Одржава се сваке године крајем јула и почетком августа. Локација школе се мења, а неке од претходних локација укључују Чешке Будјејовице, Брно и Оломоуц (Чешка), Константу и Клуж (Румунија), Познан и Лублин (Пољска) и Дебрецен (Мађарска). Ове године EGG је био одржан у Вроцлаву, у Пољској.
Процес пријаве почиње у мају када је потребно испунити формулар који се налази на њиховој веб страници. Приликом пријаве осим основних података потребно је назначити ниво знања и укратко описати област интересовања, разлог пријављивања и шта очекујете од школе. У следећих месец дана организатори шаљу обавештења о томе ко је примљен и ко је добио стипендију, а затим креће круг потврђивања присуства који се састоји од слања мејла организаторима. Након тога је потребно испланирати пут, резервисати и купити карте, пронаћи друштво за пут (информације о осталим полазницима су доступне на сајту, па је организација заједничког пута утолико лакша).
Током школе, дневно постоји четири до пет термина предавања, а паралелно се одржава неколико курсева, углавном из различитих области. Уколико вас занима једна област, највероватније стижете на сва предавања која су вам од интереса, међутим, ако вас интересује више области, могуће је да ћете морати да се определите за једну од понуђених опција у датом термину. Постоје два типа курсева: уводни, намењени онима којима је област генеративне граматике непозната, и истраживачки, намењени онима који већ имају неку основу из области генеративне граматике и баве се углавном уже стручним темама. Тако се ове године од уводних предавања могао слушати Увод у синтаксу, Увод у синтаксичку локалност, Увод у семантику и прагматику, Увод у теорију оптималности и Увод у фонологију управљања. У оквиру истраживачких курсева полазници су имали могућност да дискутују о темама из области наносинтаксе, паралелно на нивоу синтаксе и семантике раде на феноменима анафоре, логофоре и индексикалности, баве се темама из фазне теорије, као и да слушају предавање о методама у експерименталној фонологији.
Школа је бесплатна, плаћају се само трошкови смештаја, а постоји и могућност стипендирања и рефундирања путних трошкова. Предавачи су или већ позната имена са светских универзитета или млади истраживачи на челу савремених истраживања. Оно што је интересантно у вези са школом је то што се њена организација заснива на доброј вољи како организатора, тако и професора који долазе да предају. Управо због тога су сви професори веома приступачни полазницима школе и увек је са њима могуће продискутовати о некој од актуелних тема, неким детаљима предавања, нечему на чему тренутно радите или о било чему другоме што вам падне на памет.
Оно што је још битно напоменути јесте да се осим званичног дела предавања организују и разне заједничке активности од групних дискусија до дружења, излазака, излета, обилазака и слично. Профил људи који похађају школу веома је разнолик: млађи и старији, студенати основних студија и докторанти, па чак и запослени у струци, вредни и мало мање вредни, повучени и друштвени... Управо ово богатсво различитих карактера, интересовања, мишљења, схватања и свега другог чини да се свако осети добродошлим и пронађе људе сличних или баш различитих интересовања, информише се о томе шта други раде, о могућностима које постоје, па чак није ни ретко да након школе дође до заједничке сарадње или нових, трајних пријатељстава.

Додај коментар (0)

Истраживачка станица Петница

Пише: Јелена Кузмановић (Катедра за српски језик са јужнословенским језицима, Филолошки факултет Универзитета у Београду)

 

Истраживачка станица Петница (ИСП) је самостална, независна организација која се бави развојем научне културе, писмености, образовања и која, пре свега, код младих подстиче жељу да се баве научним радом, да истражују, развијају критичко мишљење, постављају питања и траже одговоре на њих. Петница сваке године организује велики број програма и семинара из различитих области и највећи део програма је посвећен средњошколцима. Иако се услед неинформисаности често среће мишљење да се научно-истраживачка станица бави само природним наукама, Петница има програме и за друштвене науке: археологију, антропологију, историју, психологију и лингвистику.
Када прођете процедуру пријављивања и ишчекивања и када вам позивно писмо напокон стигне, следи први у годишњем кругу семинара – зимски семинар. На зимском семинару полазници се упознају са материјом, слушају предавања која држе и универзитетски професори, како са српских тако и са светских универзитета. Када сам ја похађала свој први зимски семинар лингвистике, сва предавања била су у вези са овом области, међутим, недавно су програми измењени те се данас лингвистичка предавања слушају у оквиру програма који се назива „Ум, језик, култура“. Након овог програма, полазници имају бољи увид у области и могу да се усмере на ону којом желе да се баве. Осим предавања полазници најчешће добију и свој први задатак који подразумева писање кратког рада о појму који су извукли. Тада науче како се претражују ресурси, користи изузетно богата петничка библиотека и први пут срећу са захтевима који подразумева писање рада (цитирање, навођење референци итд.). Полазници могу добити и задатак да напишу семинарски рад за следећи семинар.
Следећи семинар, пролећни семинар, методолошког је карактера и траје краће од зимског семинара. На овом семинару полазници се упознају са методологијом писања научно-истраживачког рада: предочавају им се проблеми који често прате истраживање, уче на који начин се скупља грађа и полако, уз помоћ асистената и руководиоца програма, треба да осмисле свој први пројекат.
У периоду између пролећног и летњег семинара, оне који су остали довољно заинтересовани, очекује скупљање материјала за пројекат који ће спровести током летњег семинара. Скупљање грађе често изискује више времена, одлазак на терен, снимање испитаника, бележење и транскрибовање говора, или с друге стране, скупљање часописа књига и докумената уколико се ради о анализи текста.
Летњи семинар је најдужи семинар и обично траје око две недеље. Полазници и даље слушају предавања, али већи део времена намењен је самосталном раду односно писању пројекта. Писање пројекта подразумева читање литературе, анализирање, упоређивање добијених података са претходним истраживањима, консултовање са ментором и наравно, уочавање и тумачење резултата.
Оно што је битно убацити у ове редове је сва забава, дружење и активности које се дешавају на семинарима. Петница нема за циљ ученике који седе, одслушају предавања и оду кући јер то добијају у већини својих школа. Предавања која се у њој одвијају су увек интерактивна, са полазницима који постављају питања и предавачима који их на то подстичу и радо на сва питања дају одговоре. Осим предавања, организују се разне активности: излети, играње бадминтона, одлазак у Петничку пећину, језеро или на базен за време летњег семинара, а у касним сатима увек се организују и друштвене игре попут игре асоцијација и других. Динамици боравка у Петници доприносе и интердисциплинарна предавања: као полазник сам имала прилику да слушам многа предавања са семинара психологије.
Радови се дорађују и завршавају на јесењем семинару након чега се најбољи предствљају на петничкој конференцији која се организује сваке године у децембру. Годину дана од конференције, уз још понека сређивања, радови се штампају у Зборнику радова полазника Истраживачке станице Петница.
Осим програма за средњошколце, постоји и програм за ђаке основних школа, такозвана Летња научна школа, као и Petnica International, програм за стране студенте.

Додај коментар (0)