latinica

Премишљаш се да ли да одеш на конференцију или научни скуп? Храбри су већ били!


 

СтуЛиКон 2014

Пише: Нермина Чордалија (Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву)

 

Након Београда 2011. и Загреба 2013. године, трећа Студентска лингвистичка конференција (СтуЛиКон) одржана је на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву од 25. до 27. априла 2014. године. Организациони одбор Стуликона 2014 чинили су бивши и садашњи студенти језичких усмјерења Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву. Партнер Конференције био је Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву, а остали спонзори Интернационални Бурч универзитет и Опћина Центар.
На свечаној церемонији отварања ријеч су имали продеканеса за наставу и студентска питања на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, проф. др. Лидија Звачко, виши асистент на Катедри за језик Одсјека за англистику Филозофског факултета, мр. Селма Ђулиман, те проректор за научна истраживања и међународну сарадњу Интернационалног Бурч Универзитета у Сарајеву, проф. др. Азамат Акбаров. На уводној церемонији ријеч је имала и Александра Пешић, предсједница Друштва младих лингвиста у Београду, које је присутне упознала са радом Друштва. Након уводних поздрава услиједило је почасно предавање вишег асистента Селме Ђулиман под насловом Humour is No Laughing Matter.
На Конференцији су се представила седамдесет и два студента из области језика из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске, Црне Горе, Словеније, Косова и Македоније. Учесници су били студенти додипломских, дипломских те докторских студија. Представљена су шездесет и два рада из области фонетике, фонологије, морфологије, морфосинтаксе, дескриптивне и генеративне синтаксе, семантике, прагматике, анализе дискурса, социолингвистике, фразеологије, семиотике, хисторије језика, лексикологије, ономастике, компјутерске лингвистике, дијалектологије, стилистике те примијењене лингвистике. Званични језици Конференције били су сви јужнославенски језици и енглески језик.
Презентације излагача биле су подијељене у двије секције. Главну секцију чинила су предавања учесника са седамнаест универзитета чији су апстракти радова добили позитивну рецензију Организационог одбора и који су самим тиме били позвани да радове представе на Конференцији. Другу секцију чинила су предавања бх. студената чији радови нису морали проћи кроз процес селекције, већ су само прегледани и сугестије учињене. Организациони одбор се одлучио на овај корак како би привукли што већи број бх. студената да се пријаве на Конференцију и како би охрабрили развој лингвистике као науке у Босни и Херцеговини. Ова се метода показала успјешном. Обје секције су биле подијељене тематски. Програм можете видети овде.
Програм Конференције такођер је укључио представљање часописа Balkan Express. У петак, 25. априла, колеге и колегице из Клуба студената јужне славистике А-302 са Филозофског факултета у Загребу упознали су аудиториј са радом свога Клуба и резултатима њиховог вриједног рада.
Организациони одбор је у сарадњи са хостелом Франз Фердинанд учесницима омогућио разгледање града и његових хисторијских и културних знаменитости, те групни излазак у петак и суботу навечер ради дружења, размјене искустава и идеја. Организатори су у суботу 26. априла, организовали састанак поводом формирања сталног одбора који би осигурао да идеја Стуликона буде реализирана сваке године. Између осталог, на састанку је предложено да наредни Стуликон буде организиран у Скопљу и први кораци у организацији су већ учињени. 

Додај коментар (0)

Међународна студентска конференција "Јучер, данас, сутра - славистика"

Пишу: Оливера Радовић и Викторија Шкорућак (Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу)

 

Међународна студентска конференција Јучер, данас, сутра – славистика одржана је у периоду од 9. до 11. листопада 2013. године на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Организатор Конференције био је Клуб студената јужне славистике А-302. Конференција је била намијењена младим славистима из земаља регије, из свих славенских земаља, али и шире. Од свеукупног броја пристиглих радова одабрано је 36 радова из подручја језика, књижевности и интердисциплинарног подручја. Клуб студената јужне славистике А-302 протеклих је година организирао једну конференцију (Млади слависти, 2008) те два фестивала славенских култура (Славистички дух, 2009. и Славистика у Еуропи, 2010) с истим циљем – створити простор на којему ће се млади слависти моћи изразити, размијенити своја искуства, мишљења и ставове. Жеља је била да се овогодишњом Конференцијом настави та традиција.
Конференција је свечано отворена уводним речима предсjеднице организацијског одбора, Јање Ковач, и пленарним излагањем прочелника Одсјека за јужнославенске језике и књижевности, Звонка Ковача. У три дана трајања Конференције на округлом су столу своје радове представили излагачи са 19 свеучилишта из 9 земаља. Након излагања сваког рада било је предвиђено вријеме за постављање питања, а неколико је радова изазвало и веће занимање присутних, из којег је произишла занимљива и конструктивна расправа. За ред и програм округлог стола побринули су се модератори, Крешимир Бобаш и Дамир Краљ. Након сваке секвенце излагања слиједила је пауза уз пригодни домјенак. Послије треће секције услиједило је свечано затварање скупа, додјела потврда о судјеловању и завршно излагање једног од модератора и организатора Конференције, Крешимира Бобаша, уз свођење утисака и договарање даљње сурадње међу судионицима. Конференција је била отворена за све заинтересиране слушатеље. Богати спектар тема које покрива задани наслов Конференције имао је за циљ промишљање и приказ положаја славистике као друштвене знаности, која може бити изразито широка, ако се схвати компаративно и интердисциплинарно, али и уска, ако се проматра само кроз националну призму. Очекује се да представљени радови буду објављени у зборнику до краја 2013. године.
Конференција је била попраћена изложбом фотографија и поезије под називом Балкан у ријечима и бојама, која је била постављена у предворју Књижнице Филозофскога факултета. Аутори чије су фотографије биле дио поставе различитих су година, националности, занимања и погледа на свијет те су, без обзира на своје професионално или аматерско бављење фотографијом, дали властито виђење Балкана и конципирања његових граница. Поезија представљена на изложби одабрана је из пристиглих радова за Балкан Експрес, часопис за јужнославенске језике, књижевности и културу, који издаје Клуб студената јужне славистике А-302.
Жеља организатора Конференције била је да на једном мјесту окупе колеге/ице који студирају славистику или се њоме баве интердисциплинарно, те да покрену дијалог међу колегама/ицама који долазе из различитих средина, с различитим ставовима те теоретским погледима и традицијама. С обзиром на одличан одазив публике, излагача, медија и осталих, те на бројне покренуте расправе, планове и идеје, можемо рећи да је Конференција била изузетно успјешна. 

Додај коментар (0)

СтуЛиКон 2013

Пише: Инес Цебовић (Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу)

 

Друга студентска лингвистичка конференција СтуЛиКон одржана је у раздобљу од 3. до 5. свибња 2013. године на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу захваљујући Организацијском одбору конференције који су чинили студенти Одсјека за лингвистику. Идејни зачетници овакве врсте студентске регионалне конференције били су студенти Београда који су 2011. године успјешно организирали први СтуЛиКон. Конференција је била намијењена студентима преддипломског и дипломског студија из земаља регије (Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Хрватска, Србија, Словенија и Македонија). Од свеукупног броја пристиглих радова одабрано је 76 радова из подручја фонологије, морфологије, синтаксе, семантике, анализе дискурса, лексикологије, фразеологије, социолингвистике, примијењене лингвистике, дијалектологије, рачуналне лингвистике, повијести и филозофије језика. Превладавали су студенти из Србије и Македоније, али конференцији су допринијели и студенти из Словеније и Бугарске. Конференција је била отворена за све заинтересиране слушатеље.
Други по реду СтуЛиКон свечано је отворен 3. свибња уводним ријечима декана Филозофског факултета, прочелника Одсјека за лингвистику и Организацијског одбора конференције. Слиједило је пленарно предавање професорице др. сц. Аните Пети Стантић назива „Ми лајкаш статус?: Језик младих и суставност промјена“.  Остатак дана прошао је уз предавања студената која су била тематски подијељена у секције. Друго пленарно предавање првога дана конференције одржао је професор др. сц. Мате Каповић својим излагањем „Језик и конзервативизам“. Завршетак првог дана конференције обиљежен је домјенком за студенте и слушатеље конференције тијеком којег су размијењена стручна мишљења, али и стечена нова познанства и пријатељи. У суботу  4. свибња одржана су два пленарна предавања: јутарње предавање професора др. сц. Николе Љубешића назива „Веб корпуси“ и поподневно излагање гдје су представљени пројекти Завода за лингвистику Филозофског факултета у Загребу. Након студентских излагања, професорских предавања и заједничког конференцијског ручка завршио је и други дан конференције. Посљедњег дана, 5. свибња, послушали смо преостале секције и Друга студентска лингвистичка конференција службено је дошла своме крају.
Драго нам је да можемо рећи да је конференција добила много позитивних коментара, како у аспекту организације, тако и у аспекту тематских секција. Такођер је отворен простор за будућу регионалну сурадњу. Успјешност конференције потакла је и студенте у Сарајеву на организацију сљедећег СтуЛиКона 2014. године.

Додај коментар (1)

Пети научни скуп младих филолога: Савремена проучавања језика и књижевности

Пише: Ивана Митић (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу)

 

Мислимо и стварамо, а језик овековечује сва наша стремљења. Нама је лингвистика „травка бесмртности“.

Пети научни скуп младих филолога одржан је 30. марта у организацији Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Овај научни скуп, замишљен као скуп постдипломаца и докторанада, „рођен“ је из иницијативе Катедре за српски језик, Катедре за српску књижевност и Колегијума за докторске студије ФИЛУМ-а. Апелатив „млади“ не мора да значи и да је реч о скупу нижега ранга. Како професор Милош Ковачевић наводи, радови са претходног, четвртог по реду скупа, показатељ су да „филологија у Србији, из које је и било највише учесника скупа, има тако добар научни подмладак, који је далеко од ’почетништва’ ако на то значење некоме реч подмладак асоцира“.
Ове године, пријављено је преко 70 радова из области језика, и преко 90 радова из области књижевности, и то како из Србије (Ниш, Крагујевац, Београд, Нови Сад, Нови Пазар, Сомбор), тако и из Словеније (Љубљана), Црне Горе (Подгорица), Босне и Херцеговине (Бањалука, Бијељина, Пале), Украјине (Лавов). Саопштења су подељена у две целине: језик и књижевност, а свака од целина у више сесија, које су окупљале тематски сродне радове. Радови из области језика, имали су за предмет синхрона или дијахрона истраживања језика (Инфинитив у говору Тутина и околине Бојане Вељовић; О избројивости апстрактних именица Марије Марковић). О богатству и огромној научној снази учесника, сведочи и разноврсна тематика презентованих саопштења, у којима лингвисти решавају стара, или отварају нова питања везана за морфолошку, творбену, лексиколошку, синтаксичку, семантичку, стилистичку проблематику, и то на корпусима српског, арапског, бугарског, енглеског, француског, шпанског, италијанског, украјинског језика. Са друге стране, радови из књижевности, тичу се примене како традиционалних, тако и савремених приступа, на делима из домаће, али и стране књижевности (’Децентрирани револт’ Лоренса Стерна у роману Тристрам Шенди Сандре Витковић; Постоје три врсте људи. Они који убијају. Они који умиру. И они који гледају Марине Спасов). Вишезначност и велика вредност ових саопштења види се и у томе што млади заљубљеници у науку о књижевности храбро и смело, користећи нове теорије, дају нова читања познатих, или мање познатих жанровски разноврсних књижевних дела. Или, методолошки обогаћују домаћу критичку сцену савременим теоријама, подсећајући нас да ниједно читање књижевног дела није погрешно.
Завршавам речима професора Драгана Бошковића: „Желим да се никада не покајате, да вас и идуће године сусретнемо на овом месту и да наставимо да стварамо оно најбоље у нашем академском врту“. И додајем: Драге колеге, садашњи и будући учесници скупа, сви ви који сумњате, имате непресушну потребу да с љубављу решавате језичке и књижевне недоумице, остављајући у радовима истински траг душе, јер су радови у којима препознајете душу онога који пише од непроцењиве вредности, срдачно вас позивам да (и) следеће године будете део научног скупа младих филолога.

Додај коментар (0)

LI скуп слависта Србије

Пише: Драгана Василијевић (Катедра за славистику, Филолошки факултет у Београду)

 

На Филолошком факултету у Београду, у периоду 09-12.01.2013. године, одржани су LI скуп слависта Србије и, у оквиру њега, Међународни научно-образовни форум "Пети београдски сусрет словенских русиста: Савремено проучавање руског језика и руске културе у инословенском окружењу"  (Пятая белградская встреча славянских русистов: Современное изучение русского языка и русской культуры в инославянском окружении) у организацији Славистичког друштва Србије, Филолошког факултета и Руског дома, а уз финансијску подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Скуп слависта Србије започео је годишњом седницом Славистичког друштва, после које су домаћи и страни слависти, углавном предавачи на универзитетима, представили  своје радове из области језика, књижевности, културе и методике наставе у оквиру седам различитих тематских секција. Тема овогодишњег скупа биле су актуелне тенденције у изучавању словенских језика, књижевности и култура. Очекује се да представљени радови буду објављени у зборнику Славистика до краја 2013. године.
За међународни научно-образовни форум "Пети београдски сусрет словенских русиста"  (Пятая белградская встреча славянских русистов) били су резервисани 11. и 12. јануар и просторије Руског центра на Филолошком факултету. Излагачи из Србије, Русије, Бугарске и Македоније представили су своје радове у оквиру три пленарне секције. Након излагања сваког рада било је предвиђено време за постављање питања, а неколико радова је изазвало и веће интересовање присутних, из ког је проистекла занимљива дискусија. После треће секције је уследило свечано затварање скупа уз свођење утисака и договарање даље сарадње међу учесницима. Шира јавност ће се са овим радовима упознати путем специјалног тематског часописа Русский язык как инославянский, који ће, као и зборник Славистика, бити доступан и у електронској форми на сајту Славистичког друштва.
Поред запослених на универзитетима на LI скупу слависта и Међународном форуму резултате својих истраживања представило је и неколико студената основних и мастер академских студија Филолошког факултета у Београду.
Паралелно са конференцијом у сарадњи са Руским домом одржана је и традиционална Зимска школа за предаваче руског језика, на којој је учествовало око 120 наставника руског језика, који су имали прилике да похађају предавања и радионице организоване од стране предавача Института за руски језик А.С.Пушкин из Москве и Филолошког факултета у Београду, као и да учествују у раду самог Скупа слависта.

Додај коментар (0)