latinica

Пети научни скуп младих филолога: Савремена проучавања језика и књижевности

Пише: Ивана Митић (Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу)

 

Мислимо и стварамо, а језик овековечује сва наша стремљења. Нама је лингвистика „травка бесмртности“.

Пети научни скуп младих филолога одржан је 30. марта у организацији Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Овај научни скуп, замишљен као скуп постдипломаца и докторанада, „рођен“ је из иницијативе Катедре за српски језик, Катедре за српску књижевност и Колегијума за докторске студије ФИЛУМ-а. Апелатив „млади“ не мора да значи и да је реч о скупу нижега ранга. Како професор Милош Ковачевић наводи, радови са претходног, четвртог по реду скупа, показатељ су да „филологија у Србији, из које је и било највише учесника скупа, има тако добар научни подмладак, који је далеко од ’почетништва’ ако на то значење некоме реч подмладак асоцира“.
Ове године, пријављено је преко 70 радова из области језика, и преко 90 радова из области књижевности, и то како из Србије (Ниш, Крагујевац, Београд, Нови Сад, Нови Пазар, Сомбор), тако и из Словеније (Љубљана), Црне Горе (Подгорица), Босне и Херцеговине (Бањалука, Бијељина, Пале), Украјине (Лавов). Саопштења су подељена у две целине: језик и књижевност, а свака од целина у више сесија, које су окупљале тематски сродне радове. Радови из области језика, имали су за предмет синхрона или дијахрона истраживања језика (Инфинитив у говору Тутина и околине Бојане Вељовић; О избројивости апстрактних именица Марије Марковић). О богатству и огромној научној снази учесника, сведочи и разноврсна тематика презентованих саопштења, у којима лингвисти решавају стара, или отварају нова питања везана за морфолошку, творбену, лексиколошку, синтаксичку, семантичку, стилистичку проблематику, и то на корпусима српског, арапског, бугарског, енглеског, француског, шпанског, италијанског, украјинског језика. Са друге стране, радови из књижевности, тичу се примене како традиционалних, тако и савремених приступа, на делима из домаће, али и стране књижевности (’Децентрирани револт’ Лоренса Стерна у роману Тристрам Шенди Сандре Витковић; Постоје три врсте људи. Они који убијају. Они који умиру. И они који гледају Марине Спасов). Вишезначност и велика вредност ових саопштења види се и у томе што млади заљубљеници у науку о књижевности храбро и смело, користећи нове теорије, дају нова читања познатих, или мање познатих жанровски разноврсних књижевних дела. Или, методолошки обогаћују домаћу критичку сцену савременим теоријама, подсећајући нас да ниједно читање књижевног дела није погрешно.
Завршавам речима професора Драгана Бошковића: „Желим да се никада не покајате, да вас и идуће године сусретнемо на овом месту и да наставимо да стварамо оно најбоље у нашем академском врту“. И додајем: Драге колеге, садашњи и будући учесници скупа, сви ви који сумњате, имате непресушну потребу да с љубављу решавате језичке и књижевне недоумице, остављајући у радовима истински траг душе, јер су радови у којима препознајете душу онога који пише од непроцењиве вредности, срдачно вас позивам да (и) следеће године будете део научног скупа младих филолога.

Powered by Bullraider.com