latinica

Интеркултуралност и интердисциплинарност на делу: Карловачки дани слободне мисли

Пише: Стефан Тодоровић (докторанд на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу)


Карловачки дани слободне мисли
је први међународни интердисциплинарни студентски скуп, у којем је акценат на интердисциплинарним истраживањима и промоцији науке, културе и уметности. Прве Карловачке дане организовао је Центар за афирмацију слободне мисли (CEZASM) из Сремских Карловаца, уз подршку Општине Сремски Карловци, као и Покрајинског секретеријата за културу и јавно информисање, али и других институција. Скуп је одржан од 5. до 7. јуна у Сремским Карловцима, а као циљна група ове конференције били су студенти мастер и докторских студија из земље и иностранства, али је и студентима основних студија била пружена прилика да представе резултате свог пионирског рада. Овогодишња конференција укључивала је двадесетак излагача из Србије, Хрватске и Енглеске, са разноврсним друштвено-хуманистичким усмерењима (филозофија, социологија, психологија, лингвистика, наука о књижевности, теорија уметности и филма, историја уметности, антропологија итд.). Конференција се састојала из четири значајна дела: 1) циклус позваних предавања еминентних стручњака, 2) студентски конгрес на тему „Социјалне (де)конструкције идентитета“, 3) колективна студенстка изложба „Идентитети Војводине“ и 4) фестивал кратких ТВ форми „Медијске (ре)интерпретације идентитета“.
Сви учесници и гости скупа имали су прилике да одслушају позвана предавања еминентних стручњака на тему социо-културног и филозофског промишљања појма идентитет (проф. др Лино Вељак, Филозофски факултет у Загребу; др Енис Зебић, Радио Слободна Европа, Загреб; доц. др Слободан Саџаков, Педагошки факултет у Сомбору).
У оквиру конгреса „Социјалне (де)конструкције идентитета“ млади истраживачи представили су резултате својих истраживања, крећући се кроз неколико подтема конгреса. Навешћемо неколико излагања, истичући она која су се тицала филолошких наука, односно она која су интердициплинарно везана за проучавање језика и књижевности (критичка анализа дискурса, теорија говрних чинова, филозофија језика, функционална стилистика итд.): Нина Манојловић – Писани медији и њихова улога у промоцији спектакла, Милица Кочовић – Социјална (де)конструкција идентитета жене у рекламама производа за негу и лепоту, Стефан Тодоровић – Еуфемистички и метафорички перифрастички изрази као средство језичко-идеолошког кодирања идентитета у језику новинарства, Љиљана Бајац – Мотив отуђења у роману Светолика Ранковића „Сеоска учитељица“, Душица Филиповић – Ка тоталитету моћи: агон флуктуалне и фертилне фемине у роману „Кап шпанске крви“ Милоша Црњанског, Андреа Ратковић – Улога медија у афирмацији идеологизованих социо-културних идентитета, Жолт Папишта – Улога говорних чинова у формирању националног идентитета немачке омладине у говорима Адолфа Хитлера и Шарла де Гола.
У оквиру фестивала кратких ТВ форми под називом „Медијске (ре)интерпретације идентитета“ били су приказани ангажовани радови Samire Oulaillah из Велике Британије: најпре документарни филмови о идентитетима Перуа, Малија, Еквадора, Украјине и Палестине обједињени под називом The Spirits of the World, а након тога и изабрани опус ангажованих фотографија под називом Womenhood, насталих током снимања наведених филмова. У оквиру изложбе на тему „Идентитети Војводине“ приказане су фотографије Филипа Рађеновића, студента графичког дизајна на Академији уметности у Новом Саду, које представљају осврт на идентитете војвођанског социо-културног контекста који се сматрају „алтернативним“, где су портрети приказ спектра ставова о животу  и естетици, те имају улогу да уједине различитости приказујући тежњу ка личној визуелизацији.
Иако у самом зачетку, конференција се показала као веома успешна и примамљива за младе истраживаче, о чему говори и заинтересованост младих научника из земље и иностранства, али и сама интердициплинарност и интеркултуралност, које се свакако могу посматрати као кључне речи ове конференције. Са нестрпљењем ишчекујући зборник који ће произаћи након рецензија еминентних стручњака, радујемо се и организацији другог по реду интердициплинарног студентског скупа, који ће имати назив Перцепција другог као другачијег (планираног за јун 2016. године), а у фокусу ће имати интердисциплинарна истраживања појма маргина, кроз разноврсне теоријске постулате (лингвистика, наука о књижевности, методика наставе страног језика, методика језика као нематерњег, филозофија, уметност, социологија итд.). Из перспективе младих научних посленика, верујемо да ће наредна конференција свакако бити поздрављена од стране доброг дела научне јавности који се бави интердисципинарним истраживањима на ову тему, а нашим колегама филолозима топло је препоручујемо, јер су сва интердисциплинарна истраживања попут анализе дискурса, стилистике, транслатологије, методике наставе страног и нематерњег језика и сл. више него добродошла.

Powered by Bullraider.com