latinica

Култура у огледалу језика и књижевности

Пише: Тијана Парезановић (Факултет за стране језике, Алфа универзитет)

 

На Факултету за стране језике у Београду је по трећи пут одржана годишња међународна научна конференција из области филологије. Након првог скупа посвећеног проучавању односа између језика, књижевности и митологије, и другог, фокусираног на повезаност савремених филолошких истраживања са религијом, трећа конференција, одржана 24. и 25. маја 2014, носила је назив Култура у огледалу језика и књижевности.
Организација конференције поверена је и ове године наставницима и сарадницима Факултета за стране језике и Алфа универзитета, а Научни одбор, сачињен од бројних универзитетских професора и научника из земље и иностранства, одабрао је 49 радова који су били представљени на конференцији. Широко тематско поље обухваћено конференцијом омогућило је учешће великог броја како искусних, тако и младих научника. Кроз своја излагања, они су представили резултате истраживања утицаја различитих културних феномена на језик и књижевност, теорије културе и начина на који оне обликују друштвени живот, као и живота културних заједница, рефлектованог у уметничким формама. Као и претходне две године, и овај пут је у раду конференције учествовао велики број колега из иностранства: Алжира, Сједињених Америчких Држава, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Мађарске, Француске, Грузије, Индије и Шведске, као и из неколико универзитетских центара Србије.
Поред 49 излагања, распоређених у три паралелне секције, на конференцији су представљена и три пленарна предавања, која су одржале др Ксенија Кончаревић (Православни богословски факултет у Београду), Sibelan Forrester PhD (Swarthmore College u Pensilvaniji) i dr Kornelija Ičin (Filološki fakultet u Beogradu).
Др Ксенија Кончаревић говорила је на тему Језик о религиозности: методолошке схеме истраживања и кроз низ занимљивих примера анализирала асоцијативна поља лексема из семантичког поља „религија и Црква“. На основу лексема одабраних из асоцијативних речника руског и српског језика, и њиховог поређења, дошло се до нових и релевантних културолошких и социолошких података, везаних најпре за начин на који се религиозност перципира, доживљава и практикује у савременом руском и српском друштву. Даљом анализом корпуса фразеолошких речника и збирки пословица, дошло се и до дијахронијских података о томе који аспекти религиозности су остали сачувани и активни у свести говорника двају језика, а који су се временом изгубили. Предавање је, у ширем смислу, показало актуелност и значај лингвистичких истраживања за проучавање модерне културе, можда понајвише културе свакодневног живота.
У предавању насловљеном Превод и улога 'другог' света у англофоном књижевном полисистему Sibelan Forrester је анализирала продукцију књижевног превода у Сједињеним Америчким Државама. Овим је покренула питање које је у данашњем свету од изузетног значаја: на који се начин културе мањих земаља (у предавању посебно земаља Источне Европе) представљају кроз књижевност у глобалном царству енглеског језика? Док је веома лако приметити, и без статистичке анализе, да је продукција књижевних превода са енглеског на друге језике изузетно велика, не може се рећи да је ситуација иста и у другом смеру; број књижевних превода са 'мањих' језика на енглески је изузетно мали, а увођење култура 'другог' света у англофони полисистем и светску књижевност заснива се махом на такозване писце 'са цртицом', ауторе хибридног идентитета.
Предавање др Корнелије Ичин под насловом Побуна против разума: заум Кручониха и супрематизам Маљевича приказало је филозофско и уметничко трагање сликара и песника – трагање које превазилази оквире раних двадесетих година двадесетог века, у које је смештено, и поставља питања могућности, потребе и начина репрезентације у уметности. Полазећи од футуристичких оквира, у трагању за интуитивним, надсвесним и ванразумским, са циљем откривања суштине бића и небића, двојица уметника размишљају о, по речима професорке Ичин, „стваралаштву изван граница времена и простора“, чиме се даје израз не само уметничкој и филозофској, већ и друштвеној и културолошкој потреби, у сваком раздобљу мање или више актуелној, да се границе испитају, критички сагледају и прекораче, не би ли се на тај начин освајала нова пространства речи, слике, мисли и имагинације и не би ли се, у крајњем, дошло до коначног укидања свих граница.    
Пленарна предавања су уједно пружила и смернице за даља разматрања у оквиру паралелних секција, тематски уопштено одређених као „Књижевност и култура“ или „Језик и култура“ – уопштено, јер се у више случајева показало да се књижевни текст не може анализирати без осврта на лингвистичке елементе, а да лингвистички проблеми неретко добијају најбољи израз управо у књижевном делу. Тако је одређени број радова изложених у оквиру секције „Језик и култура“ био фокусиран управо на превођење – превођење текста као један вид превођења култура, у којем лингвистичке (фразеолошке, семантичке, терминолошке и друге) јединице представљају, у познатој традицији Сапир-Ворфове хипотезе, експоненте дубљих слојева културе, а самим тим служе и као средство за упознавање и разумевање култура. Посебно занимљиво у овом контексту било је излагање о нама просторно и културолошки удаљеном народу Наси из Кине, чија се култура и филозофија живота анализирала кроз лексикографску призму Наси-српског речника из 2005. године. У ширем смислу, концепт превођења може се односити и на различите адаптације уметничких дела и трансформације које она доживљавају у популарној култури. Истраживања ове области последњих година постају све значајнија и интензивнија, а на конференцији Култура у огледалу језика и књижевности представљена су и два рада која доприносе критичком приступу популарној култури, кроз анализе филмских и оперских адаптација Шекспирових драма. Поред Шекспировог стваралаштва, које се јавља као стално и непресушно извориште нових могућих тумачења и ишчитавања, занимљиво је да је велики део радова био посвећен старијој књижевности: поезији романтизма и симболизма, викторијанској књижевности и култури, Андрићевим приповеткама, дискурсу дебате у српском роману деветнаестог века, традицији усмене књижевности код северноамеричких староседелаца. С друге стране, велики број радова бавио се и актуелним књижевним и културолошким темама. На конференцији је тако представљен и рад који савремени детективски роман ишчитава у кључу Првог светског рата и ратне трауме, мотива који у години обележавања почетка Првог светског рата постају централни проблем различитих хуманистичких истраживања. Представљени су, даље, радови који анализирају културу свакодневице у савременој књижевности, улогу ангажованог песништва у савременом друштву, сукобе различитих култура у постколонијалном роману, уметничка објашњења 'несреће у култури' која потиче од мита о Едипу, као и саму могућност књижевности да упознаје читаоце са различитим културама. Анализе савремених и актуелних појава свакако нису биле ограничене на радове који се баве односом између културе и књижевности. Мноштво радова изложених у оквиру секције „Језик и култура“ пружа увид у појаве модерног друштва из лингвистичке перспективе. На конференцију су тако представљени радови који се баве аудио-визуелним аспектима српске, руске и украјинске предизборне рекламе, анализом дискурса поткултуре фудбалских навијача у Србији и Холандији, дискурсом уживалаца психоактивних супстанци у француском и енглеском језику. Многа излагања су изнела нове закључке у области когнитивне лингвистике, пре свега кроз примере концептуализације појма 'судбина' у српском језику, метафоричне употребе глагола опонашања животињских звукова и емоционалног вокабулара у енглеском језику. Немогуће би, свакако, било поменути свако излагање и његов значај. Велики број радова наћи ће се у Зборнику, чије се објављивање очекује до краја године и који ће детаљније приказати нека од изложених истраживања, а тиме можда и дати допринос бољем разумевању културолошких, лингвистичких и друштвених појава савременог света.
Првог дана конференције уприличена је и промоција шестог броја часописа Речи, издања Факултета за стране језике, о којем су говориле деканка Факултета, професорка Дара Дамљановић и чланица Уређивачког одбора, професорка Маја Ћук са истог факултета. Будући да се време одржавања конференције поклопило са ванредном ситуацијом и поплавама које су разориле велики део земље и региона, организатори су одлучили да у оквиру скупа спроведу и малу хуманитарну акцију Књигом против бујице. Учесници конференције, студенти и особље Алфа универзитета, али и велики број грађана који су путем медија чули за акцију, издвојили су и донели укупно неколико стотина књига које ће у септембру бити поклоњене библиотеци у Обреновцу.    
Будући да се међу младим генерацијама свих универзитета – како у Србији, тако и у иностранству – налази велики број перспективних будућих научника, организатори конференције настоје да им обезбеде простор у којем могу изложити своја истраживања, размишљања и идеје, а исто тако и дискутовати о различитим темама из области филологије. Продуктивна и инспиративна дискусија је и ове, као и претходне две године, обележила конференцију на Факултету за стране језике. Осим што пружа нове научне видике, доноси нове спознаје и начине посматрања различитих феномена културе, језика и књижевности, оваква дискусија отвара и пут за даљу сарадњу научницима из земље и иностранства, а исто тако и за стварање пријатељстава, што већ постаје традиција која ће се, надамо се, наставити и наредних година.       

Powered by Bullraider.com