latinica

Премишљаш се да ли да одеш на конференцију или научни скуп? Храбри су већ били!


 

II Карловачки дани слободне мисли: Перцепције другог као другачијег

Пише: Жељка Докоза (Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за германистику)

 

II Карловачки дани слободне мисли одржани су од 3. до 5. јуна 2016. године у Сремским Карловцима. Организатор овог међународног интердисциплинарног студентског скупа је Центар за афирмацију слободне мисли, уз подршку Општине Сремски Карловци и Завода за културу Војводине.
Андреа Ратковић, председница Организационог и програмског одбора, отворила је овогодишњи скуп и поздравила све присутне, а након тога уследила је пројекција два кратка документарна филма о прошлогодишњим Карловачким данима.
Изузетно занимљива и актуелна тема овогодишњег скупа, Перцепције другог као другачијег, изазвала је интересовање студената основних, мастер и докторских студија са Универзитета у Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Нишу, Загребу, Осијеку, Бања Луци, Берлину и Лондону. Своје радове презентовало је око 30 учесника различитих друштвено-хуманистичким усмерења, као што су филозофија, лингвистика, књижевност, методика наставе страног језика, социологија, антропологија, уметност итд.
Неки од учесника скупа који су се посебно истакли својим радовима јесу:
Мина Лукић: Not all those who wander are lost: u traganju za Tolkinovom srednjom zemljom i novim „drugim mestima”,
Емилија Гагрчин: Пред вратима Европе: метафоре о Европској унији у српском политичком магазину НИН-у,
Михаило Стојановић: Проблем тумачења философије у раном средњем веку,
Стефан Тодоровић: Употреба језичких јединица као маркера обезличавања дискурса у језику јавне комуникације.
Сваки од излаганих радова имао је нешто специфично, нешто своје, а опет, све их је повезала иста тема: Перцепције другог као другачијег. Битно је истаћи да је сваки од радова изазвао и одличну реакцију слушалаца, тако да су  вођене сјајне дискусије.
Поред излагања студената, сви учесници су имали прилику да присуствују позваном предавању др Александре Ђурић Боснић О деконструкцији ксенофобије, које је у свом фокусу имало маркирање простора интеркултуралне комуникације као глобалне социо-културолошке супротстављености једнозначности, затворености, ксенофобичности, стигматизацији и другим идеологизованим праксама. Поред тога, у оквиру скупа уприличена је пројекција изванредног документарног филма др Николе Кнежевића под називом Религије, национализам и култура сећања, који се бави ратом у бившој СФРЈ почетком деведесетих година, при чему је  посебна пажња усмерена на улогу коју су религије и национализми имали у овом рату. Након пројекције филма, сви присутни су били под јаким утиском и уследила је дискусија. У закључку више него богате и стручне дискусије млађих и старијих колега, али и пристуних слушалаца дошло се до закључка да је за разумевање тих догађаја неопходно познавати шири контекст, те би, у намери да се избегне субјективни приступ, стога и ненаучно сагледавање, ваљано било приступити објективно, с обзиром на то да емотивна компонента острашћује.
Скуп је обогатила и изложба фотографија Самире Улејле под називом Разоткривање културног богатства. Представљено је двадесетак документарних фотографија Самире Улејле насталих током њених путовања по Африци, Азији и Средњој Америци. Циљ ове изложбе је, не само представљање мање познатих културних заједница, већ и откривање и прихватање другог као другачијег.
Трећи дан скупа био је више неофицијалног карактера, намењен сумирању утисака о конференцији, те су тако  учесници могли да, по жељи, размене своја искуства и на округлом столу под називом Високо образовање: изазови, могућности и искуства у пракси, разматрајући положај високог образовања из перспективе студената различитих факултета и дисциплинарних усмерења. У више него пријатељској и опуштеној атмосфери, учесници су имали прилику и да дају предлоге за тематски оквир наредног скупа. Такође, последњег дана скупа био је уприличен обилазак Сремских Карловаца, као и посета локалној винарији "Веритас".
Након сва три дана скупа добили смо једну прелепу слику најразличитијих боја које чине савршену целину. Надамо се да ће следећи скуп, III Карловачки дани слободне мисли, привући пажњу још већег броја учесника и да ће слика о њима бити још богатија. С тим у вези, на сајту ЦЕЗАСМ-а могуће је погледати детаљне информације о овоме скупу, а постављена је и телевизијска репортажа о овом догађају

Додај коментар (0)

СТУДКОН (Наука и студенти)

Пише: Исидора Јакшић (Филозофски факултет у Нишу, Департман за српски језик)


Прва студенстка конференција СТУДКОН (Наука и студенти) одржана је 13. и 14. новембра 2015. године, на Филозофском факултету у Нишу, у оквиру научног скупа НИСУН 5. Ова конференција одржана је поводом 25 година постојања Савеза студената Филозофског факултета у Нишу. Терет организације поднело је осамнаесторо студената, који су имали свесрдну подршку декана проф. др Горана Максимовића и Савеза студената.
Конференција СТУДКОН била је међународног карактера, те су учесници били студенти из Скопља, Бање Луке, Новог Сада, Крагујевца и из Ниша. Сама конференција била је подељена у три сесије из области лингвистике, књижевности и друштвених наука, односно историје и филозофије. Теме радова које су излагане на самом скупу биле су разноврсне и веома интересантне. Из лингвистике су биле заступљене следеће области: лексикологија, фонетика и фонологија, акцентологија, морфологија, синтакса, усвајање страног језика и сл. Студенти су на занимљиве и креативне начине приступили овим темама, износећи неке интересантне ствари које се тичу нпр. усвајања страног језика у зависности од социо-културолошких аспеката, бавили су се позајмљеницама, акцентима на дијалекатском говорном подручју и сл., као што се може видети из назива неких излагања: Вода у бугарској фразеолоји, Проблеми на пољу фонетике приликом учења српског језика, Социо-културолошките разлики – причина за тешко усвојување на странската литература, Wh-extraction of arguments and adjuncts on factive and non-factive constructions in Serbo-croatian итд. Теме из књижевности такође су биле веома интересантне и обухватале су различите жанрове, епохе, поетичке проблеме, теорију читања, обраде ликова и тема у појединим делима. Неке од тема биле су: Сервантесова имплицитна поетика у новели „Стаклени лиценцијент“, Женски ликови у прози Ива Ћипика, Паралелно читање Камијевог „Странца“ и Даудовог „Мерсоа, контра-истраге“, The American dream in The Great Gatsby. Друштвена сесија имала је разноврсна излагања и обухватала је разне историјске теме и фолозофска разматрања, што показују неке од тема: Исламизација у рударским пределима Србије и Босне у првом веку османске владавине, Усаглашеност васпитних стилова и (не)компетентно родитељство, (Ин)конгруенција појма једног у елејској филозофији итд.
Излагања студента била су веома занимљива и због презентација визуелно интригантна, али и стручна, чиме су студенти показали да се могу изборити са крупним научним проблемима. Слушаоци ових излагања били су у прилици да поставе питања, искажу сопствена запажања, дају коментаре на излагања. Након целодневних излагања, учесници СТУДКОН-а и НИСУН-а имали су заједничко дружење и на вечери, у пријатној и опуштеној атмосфери. 
Дакле, може се приметити да је идеја студената Филозофског факултета уродила плодом у виду организовања конференције међународног карактера. Велики број учесника са разних страна показао је да се студенти широм региона интересују за разноврсне теме. Ово је била прилика да се студенти упознају, размене своја знања и искуства, као и идеје о будућем раду, укажу на различите начине посматрања одређених проблема, супротставе своја схватања, покрену дискусије, те учине своја излагања живљим и динамичнијим. 
Идеја организатора је да ова студентска конференција буде само прва у низу и да у будућности настави да се организује са још већим бројем учесника и са више тематских подручја. Надамо се да ћемо вас већ следеће године известити о новој студентској конференцији!


Додај коментар (0)

СтуЛиКон 2015

Пишува: Нина Никодинова (Филолошки факултет „Блаже Конески“, Скопје)

Во Скопје, Р. Македонија, од 24-26. април 2015. година се одржа четвртата Студентска лингвистичка конференција СтуЛиКон. Организацискиот одбор го сочинуваа бивши студенти на Филолошкиот факултет „Блаже Конески“, но и сегашни студенти на истиот, кои како волонтери на конференцијата, безрезервно се посветија на настанот и пречекувањето на гостите. По одржувањето на СтуЛиКон во Белград (2011. год.), во Загреб (2013. год.) и во Сараево (2014. год.), на наше огромно задоволство, идејата да се организира оваа студентска лингвистичка конференција во Скопје беше одлично прифатена.
Подготовките за конференцијата се одвиваа шест месеци и вродија со плод - успешна регионална лингвистичка конференција. СтуЛиКон 2015 беше посетен од над осумдесет гости, меѓу кои студенти на додипломски студии, магистранти и докторанти од Македонија, Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Словенија и Грција. Лингвистичката ризница се збогати со над седумдесет трудови од повеќе лингвистички подрачја: фонетика, фразеологија, морфологија, морфосинтакса, семантика, социолингвистика, психолингвистика, дијалектологија, лексикологија, правопис, компаративна граматика, стилистика, применета лингвистика, прагматика, транслатологија, зборообразување, методика на настава, историја на јазик, прозодија, преведување и толкување. Официјални јазици на конференцијата беа сите јужнословенски јазици и англиски јазик. Излагањата беа поделени во три паралелни сесии и се одвиваа од 24. до 26. април. Конференцијата беше отворена во петок, на 24. април од Организацискиот одбор на СтуЛиКон и исто така беше поддржана и поздравена од деканот и продеканот на Филолошкиот факултет „Блаже Конески“. Потоа следуваше пленарно предавање на проф. д-р Елени Бужаровска и проф. д-р Лилјана Митковска. Првиот ден беше особено интересен и богат со содржини, бидејќи освен излагањата на учесниците, организирана беше и промоција на книга, како и работилница со проф. д-р Рајна Кошка-Хот по повод 451 година од раѓањето на Шекспир. Работилницата беше интерактивна, што е од особено значење бидејќи беа вклучени студенти од Катедрата за англиски јазик и книжевност од Филолошкиот факултет од Скопје, а на тој начин учесниците од сите земји можеа да споделат искуства и да разменат идеи. Вториот ден, освен со новите теми и излагања на учесниците, беше одбележан со пленарно предавање на проф. д-р Томислав Треневски и излагање на Американката Abigail Jones на тема Musicality of Great Speakers - Dr. Martin Luther King.
Гостите и домашните учесници на оваа конференција не беа побогати само со нови знаења и инспирација за понатамошни истражувања, туку и со нови познанства, како и продолжување на веќезапочнатите пријателства. Скопје во април беше собиралиште на млади лингвисти кои заедно го разгледуваа и запознаваа градот и македонската култура, а истовремено, творејќи и дискутирајќи за лингвистиката, придонесоа многу за оваа наука.

Додај коментар (0)

Интеркултуралност и интердисциплинарност на делу: Карловачки дани слободне мисли

Пише: Стефан Тодоровић (докторанд на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу)


Карловачки дани слободне мисли
је први међународни интердисциплинарни студентски скуп, у којем је акценат на интердисциплинарним истраживањима и промоцији науке, културе и уметности. Прве Карловачке дане организовао је Центар за афирмацију слободне мисли (CEZASM) из Сремских Карловаца, уз подршку Општине Сремски Карловци, као и Покрајинског секретеријата за културу и јавно информисање, али и других институција. Скуп је одржан од 5. до 7. јуна у Сремским Карловцима, а као циљна група ове конференције били су студенти мастер и докторских студија из земље и иностранства, али је и студентима основних студија била пружена прилика да представе резултате свог пионирског рада. Овогодишња конференција укључивала је двадесетак излагача из Србије, Хрватске и Енглеске, са разноврсним друштвено-хуманистичким усмерењима (филозофија, социологија, психологија, лингвистика, наука о књижевности, теорија уметности и филма, историја уметности, антропологија итд.). Конференција се састојала из четири значајна дела: 1) циклус позваних предавања еминентних стручњака, 2) студентски конгрес на тему „Социјалне (де)конструкције идентитета“, 3) колективна студенстка изложба „Идентитети Војводине“ и 4) фестивал кратких ТВ форми „Медијске (ре)интерпретације идентитета“.
Сви учесници и гости скупа имали су прилике да одслушају позвана предавања еминентних стручњака на тему социо-културног и филозофског промишљања појма идентитет (проф. др Лино Вељак, Филозофски факултет у Загребу; др Енис Зебић, Радио Слободна Европа, Загреб; доц. др Слободан Саџаков, Педагошки факултет у Сомбору).
У оквиру конгреса „Социјалне (де)конструкције идентитета“ млади истраживачи представили су резултате својих истраживања, крећући се кроз неколико подтема конгреса. Навешћемо неколико излагања, истичући она која су се тицала филолошких наука, односно она која су интердициплинарно везана за проучавање језика и књижевности (критичка анализа дискурса, теорија говрних чинова, филозофија језика, функционална стилистика итд.): Нина Манојловић – Писани медији и њихова улога у промоцији спектакла, Милица Кочовић – Социјална (де)конструкција идентитета жене у рекламама производа за негу и лепоту, Стефан Тодоровић – Еуфемистички и метафорички перифрастички изрази као средство језичко-идеолошког кодирања идентитета у језику новинарства, Љиљана Бајац – Мотив отуђења у роману Светолика Ранковића „Сеоска учитељица“, Душица Филиповић – Ка тоталитету моћи: агон флуктуалне и фертилне фемине у роману „Кап шпанске крви“ Милоша Црњанског, Андреа Ратковић – Улога медија у афирмацији идеологизованих социо-културних идентитета, Жолт Папишта – Улога говорних чинова у формирању националног идентитета немачке омладине у говорима Адолфа Хитлера и Шарла де Гола.
У оквиру фестивала кратких ТВ форми под називом „Медијске (ре)интерпретације идентитета“ били су приказани ангажовани радови Samire Oulaillah из Велике Британије: најпре документарни филмови о идентитетима Перуа, Малија, Еквадора, Украјине и Палестине обједињени под називом The Spirits of the World, а након тога и изабрани опус ангажованих фотографија под називом Womenhood, насталих током снимања наведених филмова. У оквиру изложбе на тему „Идентитети Војводине“ приказане су фотографије Филипа Рађеновића, студента графичког дизајна на Академији уметности у Новом Саду, које представљају осврт на идентитете војвођанског социо-културног контекста који се сматрају „алтернативним“, где су портрети приказ спектра ставова о животу  и естетици, те имају улогу да уједине различитости приказујући тежњу ка личној визуелизацији.
Иако у самом зачетку, конференција се показала као веома успешна и примамљива за младе истраживаче, о чему говори и заинтересованост младих научника из земље и иностранства, али и сама интердициплинарност и интеркултуралност, које се свакако могу посматрати као кључне речи ове конференције. Са нестрпљењем ишчекујући зборник који ће произаћи након рецензија еминентних стручњака, радујемо се и организацији другог по реду интердициплинарног студентског скупа, који ће имати назив Перцепција другог као другачијег (планираног за јун 2016. године), а у фокусу ће имати интердисциплинарна истраживања појма маргина, кроз разноврсне теоријске постулате (лингвистика, наука о књижевности, методика наставе страног језика, методика језика као нематерњег, филозофија, уметност, социологија итд.). Из перспективе младих научних посленика, верујемо да ће наредна конференција свакако бити поздрављена од стране доброг дела научне јавности који се бави интердисципинарним истраживањима на ову тему, а нашим колегама филолозима топло је препоручујемо, јер су сва интердисциплинарна истраживања попут анализе дискурса, стилистике, транслатологије, методике наставе страног и нематерњег језика и сл. више него добродошла.

Додај коментар (0)

Култура у огледалу језика и књижевности

Пише: Тијана Парезановић (Факултет за стране језике, Алфа универзитет)

 

На Факултету за стране језике у Београду је по трећи пут одржана годишња међународна научна конференција из области филологије. Након првог скупа посвећеног проучавању односа између језика, књижевности и митологије, и другог, фокусираног на повезаност савремених филолошких истраживања са религијом, трећа конференција, одржана 24. и 25. маја 2014, носила је назив Култура у огледалу језика и књижевности.
Организација конференције поверена је и ове године наставницима и сарадницима Факултета за стране језике и Алфа универзитета, а Научни одбор, сачињен од бројних универзитетских професора и научника из земље и иностранства, одабрао је 49 радова који су били представљени на конференцији. Широко тематско поље обухваћено конференцијом омогућило је учешће великог броја како искусних, тако и младих научника. Кроз своја излагања, они су представили резултате истраживања утицаја различитих културних феномена на језик и књижевност, теорије културе и начина на који оне обликују друштвени живот, као и живота културних заједница, рефлектованог у уметничким формама. Као и претходне две године, и овај пут је у раду конференције учествовао велики број колега из иностранства: Алжира, Сједињених Америчких Држава, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Мађарске, Француске, Грузије, Индије и Шведске, као и из неколико универзитетских центара Србије.
Поред 49 излагања, распоређених у три паралелне секције, на конференцији су представљена и три пленарна предавања, која су одржале др Ксенија Кончаревић (Православни богословски факултет у Београду), Sibelan Forrester PhD (Swarthmore College u Pensilvaniji) i dr Kornelija Ičin (Filološki fakultet u Beogradu).
Др Ксенија Кончаревић говорила је на тему Језик о религиозности: методолошке схеме истраживања и кроз низ занимљивих примера анализирала асоцијативна поља лексема из семантичког поља „религија и Црква“. На основу лексема одабраних из асоцијативних речника руског и српског језика, и њиховог поређења, дошло се до нових и релевантних културолошких и социолошких података, везаних најпре за начин на који се религиозност перципира, доживљава и практикује у савременом руском и српском друштву. Даљом анализом корпуса фразеолошких речника и збирки пословица, дошло се и до дијахронијских података о томе који аспекти религиозности су остали сачувани и активни у свести говорника двају језика, а који су се временом изгубили. Предавање је, у ширем смислу, показало актуелност и значај лингвистичких истраживања за проучавање модерне културе, можда понајвише културе свакодневног живота.
У предавању насловљеном Превод и улога 'другог' света у англофоном књижевном полисистему Sibelan Forrester је анализирала продукцију књижевног превода у Сједињеним Америчким Државама. Овим је покренула питање које је у данашњем свету од изузетног значаја: на који се начин културе мањих земаља (у предавању посебно земаља Источне Европе) представљају кроз књижевност у глобалном царству енглеског језика? Док је веома лако приметити, и без статистичке анализе, да је продукција књижевних превода са енглеског на друге језике изузетно велика, не може се рећи да је ситуација иста и у другом смеру; број књижевних превода са 'мањих' језика на енглески је изузетно мали, а увођење култура 'другог' света у англофони полисистем и светску књижевност заснива се махом на такозване писце 'са цртицом', ауторе хибридног идентитета.
Предавање др Корнелије Ичин под насловом Побуна против разума: заум Кручониха и супрематизам Маљевича приказало је филозофско и уметничко трагање сликара и песника – трагање које превазилази оквире раних двадесетих година двадесетог века, у које је смештено, и поставља питања могућности, потребе и начина репрезентације у уметности. Полазећи од футуристичких оквира, у трагању за интуитивним, надсвесним и ванразумским, са циљем откривања суштине бића и небића, двојица уметника размишљају о, по речима професорке Ичин, „стваралаштву изван граница времена и простора“, чиме се даје израз не само уметничкој и филозофској, већ и друштвеној и културолошкој потреби, у сваком раздобљу мање или више актуелној, да се границе испитају, критички сагледају и прекораче, не би ли се на тај начин освајала нова пространства речи, слике, мисли и имагинације и не би ли се, у крајњем, дошло до коначног укидања свих граница.    
Пленарна предавања су уједно пружила и смернице за даља разматрања у оквиру паралелних секција, тематски уопштено одређених као „Књижевност и култура“ или „Језик и култура“ – уопштено, јер се у више случајева показало да се књижевни текст не може анализирати без осврта на лингвистичке елементе, а да лингвистички проблеми неретко добијају најбољи израз управо у књижевном делу. Тако је одређени број радова изложених у оквиру секције „Језик и култура“ био фокусиран управо на превођење – превођење текста као један вид превођења култура, у којем лингвистичке (фразеолошке, семантичке, терминолошке и друге) јединице представљају, у познатој традицији Сапир-Ворфове хипотезе, експоненте дубљих слојева културе, а самим тим служе и као средство за упознавање и разумевање култура. Посебно занимљиво у овом контексту било је излагање о нама просторно и културолошки удаљеном народу Наси из Кине, чија се култура и филозофија живота анализирала кроз лексикографску призму Наси-српског речника из 2005. године. У ширем смислу, концепт превођења може се односити и на различите адаптације уметничких дела и трансформације које она доживљавају у популарној култури. Истраживања ове области последњих година постају све значајнија и интензивнија, а на конференцији Култура у огледалу језика и књижевности представљена су и два рада која доприносе критичком приступу популарној култури, кроз анализе филмских и оперских адаптација Шекспирових драма. Поред Шекспировог стваралаштва, које се јавља као стално и непресушно извориште нових могућих тумачења и ишчитавања, занимљиво је да је велики део радова био посвећен старијој књижевности: поезији романтизма и симболизма, викторијанској књижевности и култури, Андрићевим приповеткама, дискурсу дебате у српском роману деветнаестог века, традицији усмене књижевности код северноамеричких староседелаца. С друге стране, велики број радова бавио се и актуелним књижевним и културолошким темама. На конференцији је тако представљен и рад који савремени детективски роман ишчитава у кључу Првог светског рата и ратне трауме, мотива који у години обележавања почетка Првог светског рата постају централни проблем различитих хуманистичких истраживања. Представљени су, даље, радови који анализирају културу свакодневице у савременој књижевности, улогу ангажованог песништва у савременом друштву, сукобе различитих култура у постколонијалном роману, уметничка објашњења 'несреће у култури' која потиче од мита о Едипу, као и саму могућност књижевности да упознаје читаоце са различитим културама. Анализе савремених и актуелних појава свакако нису биле ограничене на радове који се баве односом између културе и књижевности. Мноштво радова изложених у оквиру секције „Језик и култура“ пружа увид у појаве модерног друштва из лингвистичке перспективе. На конференцију су тако представљени радови који се баве аудио-визуелним аспектима српске, руске и украјинске предизборне рекламе, анализом дискурса поткултуре фудбалских навијача у Србији и Холандији, дискурсом уживалаца психоактивних супстанци у француском и енглеском језику. Многа излагања су изнела нове закључке у области когнитивне лингвистике, пре свега кроз примере концептуализације појма 'судбина' у српском језику, метафоричне употребе глагола опонашања животињских звукова и емоционалног вокабулара у енглеском језику. Немогуће би, свакако, било поменути свако излагање и његов значај. Велики број радова наћи ће се у Зборнику, чије се објављивање очекује до краја године и који ће детаљније приказати нека од изложених истраживања, а тиме можда и дати допринос бољем разумевању културолошких, лингвистичких и друштвених појава савременог света.
Првог дана конференције уприличена је и промоција шестог броја часописа Речи, издања Факултета за стране језике, о којем су говориле деканка Факултета, професорка Дара Дамљановић и чланица Уређивачког одбора, професорка Маја Ћук са истог факултета. Будући да се време одржавања конференције поклопило са ванредном ситуацијом и поплавама које су разориле велики део земље и региона, организатори су одлучили да у оквиру скупа спроведу и малу хуманитарну акцију Књигом против бујице. Учесници конференције, студенти и особље Алфа универзитета, али и велики број грађана који су путем медија чули за акцију, издвојили су и донели укупно неколико стотина књига које ће у септембру бити поклоњене библиотеци у Обреновцу.    
Будући да се међу младим генерацијама свих универзитета – како у Србији, тако и у иностранству – налази велики број перспективних будућих научника, организатори конференције настоје да им обезбеде простор у којем могу изложити своја истраживања, размишљања и идеје, а исто тако и дискутовати о различитим темама из области филологије. Продуктивна и инспиративна дискусија је и ове, као и претходне две године, обележила конференцију на Факултету за стране језике. Осим што пружа нове научне видике, доноси нове спознаје и начине посматрања различитих феномена културе, језика и књижевности, оваква дискусија отвара и пут за даљу сарадњу научницима из земље и иностранства, а исто тако и за стварање пријатељстава, што већ постаје традиција која ће се, надамо се, наставити и наредних година.       

Додај коментар (0)