latinica

Међународни дан писмености

Друштво младих лингвиста је прославило Међународни дан писмености 9. септембра 2015. године, од 19.00 до 21.30 часова, у Установи културе „Пароброд“ (Капетан Мишина улица бр. 6а, Београд).
Међународни дан писмености се, почев од 1966. године, слави широм света, на иницијативу УНЕСКА, са циљем да се смањи број неписмених у свету. Централна манифестација ове године одржана је у Паризу 8. и 9. септембра, на тему "Писменост и одржива друштва". Друштво младих лингвиста је прославило овај дан са жељом да се више мисли и говори о писмености и писмима, да се говори и размишља о образовању.

Програм је изгледао овако:

19.00 Отварање (Милена Михајловић, Друштво младих лингвиста)

Милена Михајловић је подсетила на промене значења појма писмености током времена. Не тако давно писменост се ограничавала на вештине писања и читања. Данас постоје дигитална, језичка, медијска, научна, математичка писменост и др.
Данас је и даље 757 милиона људи који не знају да читају и пишу. Мање од 50% писмених људи имају државе: Мали, Гвинеја, Нигерија, Буркина Фасо, Централна Афричка Република. У Србији је 1,96% неписмених, а што се компјутерске писмености тиче, у нашој земљи је оних који не умеју да користе компјутер чак 51,01% (према подацима са Пописа из 2011. године Републичког завода за статистику).

19.15 Зашто је језичка политика важна за сваког од нас? (проф. др Јелена Филиповић, Филолошки факултет Универзитета у Београду)

Јелена Филиповић упознала је присутне са основама језичке и образовне политике и планирања (Ј(О)ПП), објаснила њен значај и представила нека модерна схватања појма „писменост“.
О доношењу одлука о употреби језика у различитим доменима (нпр. јавном, приватном, образовном) најчешће брину институције државе, али поред овог правца „одозго на доле (са врха)“ можемо се језичком политиком бавити и „одоздо на горе (из народа)“. Важно је истаћи да на одлуке регулаторних тела увек утичу друштвено-политичке, образовне и културне околности, које обликују саме циљеве језичке политике у датом тренутку. Нека од питања којима се језичка политика бави су: какав је однос према мањинским језицима (једнојезична или двојезична настава, само на мањинском или само на већинском или на оба, у ком односу...); какав је однос према учењу страних језика (на ком узрасту се уче, колико језика, који језици се нуде, како се предају, колико сати недељно...). Чули смо примере из праксе у земљи где не постоји експлицирана Ј(О)ПП – Сједињене Америчке Државе, као и примере тамо где она постоји уставом дефинисана – Шпанија. Упознали смо се са предлозима и ставовима Савета Европе и Европске Уније у вези са језичком (образовном) политиком и планирањем: циљ је да сваки становник Уније поред матерњег говори још два страна језика, како би се повећала мобилност становништва и њихова успешност на тржишту рада.
Комуникативна компетенција подразумева и различите врсте писмености (нпр. писменост у СМС порукама, писању мејлова, писменост у различитим жанровима на интернету, писменост у попуњавању уплатнице, докумената и др.), те да познавање стандардног језика не обухвата сву писменост коју ми имамо као појединци и не треба се са њом изједначавати.
На крају, чули смо и о Ј(О)ПП коју користи Република Србија: да би се ушло у систем образовања, потребно је познавање већинског (српског) језика; да би се постигла конкурентност на тржишту рада и мобилност у високом образовању, потребно је познавање енглеског језика. Писменост у овом смислу је предуслов за образовање, а образовање, нарочито виши нивои образовања, предуслов су за мобилност на друштвено-економској лествици, односно за приступ позицијама моћи.
Презентацију са предавања можете да погледате на овом линку. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

20.00 Дигитална писменост (Олга Арсић, Филолошки факултет Универзитета у Београду и Друштво младих лингвиста)

Дигитална писменост је важна јер управо та подврста писмености омогућава људима да учествују у дигиталној економији и демократским процесима 21. века. Најпре је кроз примере указано на разлику између рачунарске писмености, која се своди на руковање хардвером и софтвером, и дигиталне писмености, која настаје с развојем људског друштва, с дигитализацијом људског знања и рaзвојем дигиталних технологија. Дигитална писменост је детаљно приказана преко Дигкомпа (DIGCOMP), Европског оквира за развој и разумевање дигиталне компетенције, који је 2013. године објавила Европска комисија. Олга Арсић је на динамичан начин приказала све препознате поткомпетенције, разврстане у пет група: 1) управљање информацијама, 2) вештине комуникације у дигиталном окружењу, 3) стварање дигиталних садржаја, 4) сигурност у дигиталном окружењу и 5) решавање проблема. Споменути су и остали слични оквири (Бекта, Унеско) и истакнута њихова важност у контексту активности Радне групе за дигитално и онлајн учење и развој међупредметних компетенција са фокусом на информационо-комуникационе технологије, која је у јануару ове године основана при Министарству просвете, науке и технолошког развоја.
Презентацију са предавања можете да погледате на овом линку. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

20.40 Савршена слова: логика иза алфабета (Александра Пешић, Друштво младих лингвиста)

Александра Пешић представила је како је текао развој писама, од пећинских цртежа до садашњег фонетског алфабета. Представљени су принципи по којима су настали први записи: слика као приказ (мапе), слика као симбол (бројеви, руне за гатање), слика као приказ значења једне, а затим и више речи (стари Египат и Кина), слика као приказ звучања речи, слика као ознака за један глас (прво слово у насликаној речи), модерни алфабет. Приказана је и историја преношења писма у Медитерану и касније широм света. Објашњена је ситуација у Кини, која користи писмо са неколико хиљада знакова. Представљена је и ситуација у Јапану, који има најкомплексније писмо на свету, јер се састоји од 3 система писања, а који се међусобно комбинују по чврстим правилима.
Презентацију са предавања можете да погледате на овом линку. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)


Друштво младих лингвиста је у оквиру манифестације припремило и две изложбе: "Егзотични језици европског континента" и "Стари буквари из фонда Универзитетске библиотеке".
Изложба "Егзотични језици европског континента" је била прилика да се публика упозна са различитим језицима Европе и њиховим писмима: летонским, јерменским, малтешким, ирским, естонским, данским, румунским, грчким, чешким.  Кроз изложбу фотографија најстаријих писаних документа на овим језицима, јеванђеља (тачније, одломака из књиге Постања), приказали смо како старину ових језика и култура, тако и цивилизацијску повезаност ових земаља и народа.
Дигитална изложба "Стари буквари из фонда Универзитетске библиотеке" пружала је могућност упознавања са букварима као материјалима за учење који су се користили у 17, 18. и 19. веку у Србији. На овој дигиталној изложби приказано је деветнаест буквара из фонда Одељења реткости Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", штампаних између 1699. и 1867. године. Изложбу можете погледати на овој страници.

Организована је била и радионица калиграфије "Слово као уметност". То је била прилика да се 15 посетилаца упозна са основама краснописа на ћирилици и латиници. Радионицу је водила магистар уметности Ана Марђетко. Сем тога, посетиоци су добијали сувенир на јапанском језику - своје име написано на катакани, једном од три јапанска писма. Сувенире је припремила Тамара Марђетко. 

N.B. Приложене фотографије направила је Љиљана Божовић. Фотографије су власништво УК "Пароброда" и уз њихову дозволу објављују се на сајту Друштва младих лингвиста.

Powered by Bullraider.com