latinica

Друштво младих лингвиста окупља студенте лингвистике и филологије, али и остале заинтересоване за језик и језике. Основано је са циљем да млади језички стручњаци међусобно размењују идеје, ставове и размишљања, али и да се они подстакну на научна истраживања у разним лингвистичким и сродним дисциплинама. Посебан задатак Друштва је популаризација лингвистике и њених сазнања, као и примене и значаја тих сазнања у осталим сферама људског деловања.

Придружите нам се!

 

Previous Next
Како постати члан Друштво младих лингвиста окупља све заинтересоване за језик и лингвистику, без обзира на године или професионално опредељење. Члан Друштва младих лингвиста може бити свако лице које:1) прихвата циљеве Друштва и Статут;2) поднесе пријаву за учлањење;3) плати чланарину за текућу годину. Малолетно лице са навршених 14 година живота може се учланити уз прилагање оверене изјаве његовог законског заступника о давању сагласности. За лице млађе од 14 година пријаву подноси његов законски заступник. Уколико желите да постанете члан Друштва младих лингвиста, треба да попуните и потпишете пријаву коју можете видети овде. За чланове из Србије, чланарина за 12 месеци износи 1000 динара.  Подаци о уплати Прималац: Друштво младих лингвиста, Витезова Карађорђеве звезде 70г/6, 11000 БеоградСврха уплате: чланаринаБрој жиро-рачуна: 105-515159-53 Пример уплатнице можете видети овде. Ако обнављате чланарину, подаци о уплати остају исти. За чланове изван Србије, чланарина за 12 месеци износи 10... Read more
Др Ана Халас Поповић: Полисемија у светлу теорије прототипа Полисемија као предмет семантичких истраживања добија посебан значај у оквиру когнитивне лингвистике под чијим окриљем се развило неколико комплементарних теорија, међу којима се издваја теорија прототипа целовитошћу и подробношћу свог дефинисања и објашњења дате језичке појаве. Сагледавање полисемије према теорији прототипа подразумева њено дефинисање помоћу појма категоризације и четири кључне одлике протототипичности укључујући градијентност типичности, флексибилност граница категорије, непостојање јединственог скупа неопходних и довољних својстава који дефинише категорију и њену заснованост на принципу породичне сличности. При томе, значењска структура полисемичне речи визуализује се као зракаста категорија, коју чине радијално распоређена и међусобно повезана значења окупљена око централног члана као когнитивног модела од кога су мотивисано изведена путем различитих механизама семантичке деривације, као што су: генерализација, специјализација, метафора, метонимија,... Read more
Др Тања Милосављевић: Човек на дијалекатској језичкој слици света Ово предавање је посвећено интерпретацији концепта човек у језичком сазнању дијалекатске језичке личности. Реконструкцији дијалекатске слике човека приступа се са аспекта когнитивне лингвистике и лингвокултурологије. Специфичности поимања стварности у сазнању носилаца дијалекта најадекватније се вербализују у лексичком систему и значењској структури дијалекатске лексике. Дијалекатска слика света репрезентована је лексиком српског призренског говора, преузетом из Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Метод реконструкције призренског човека с краја XIX и почетка XX века преко лексичко-семантичких поља и њихових подсистема репрезентује хијерархијско начело устројства дијалекатског лексичко-семантичког система и уплив екстралингвистичког фактора у класификациони модел лексике са архисемом ’човек’. Биће представљен модел структурне организације концепта и његових вербалних конституената, као језичког одраза наивне категоризације стварности. Концепт човека најиздиференциранији је... Read more
Др Ивана Георгијев: Когнитивни културни модели о љубави у српским и шпанским паремијама Излагање је посвећено културним моделима у српским и шпанским пословицама и изрекама са фокусом на тему љубави. Културно знање, за које се сматра да га сви чланови одређене заједнице деле, организовано је кроз културне моделе. Ово знање је људима потребно да би се понашали на културно прихватљив начин па је стога људско понашање под утицајем тих културних модела. Когнитивни културни модели представљају организован и структуриран друштвени систем знања који чланови неке заједнице морају да усвоје на плану свакодневног живота (свесно или несвесно), и то знање се налази у основи њиховог друштвеног, културног и језичког понашања. Пословице, као лингвистичке форме које представљају народну мудрост и опште истине, и осликавају оно што заједница најчешће сматра здраворазумским у свакодневном животу, погодне су за илустрацију културних модела и друштвене организације која се налази у њиховој основи. Оне садрже културна знања српског и шпанског друштва формирајући одређене културне моделе и... Read more
Др Наташа Јанићијевић: Глаголски облици и конструкције за изражавање футуралности у италијанском и српском језику Предавање је посвећено глаголским облицима и конструкцијама за изражавање футуралности у италијанском и српском језику.У првом делу предавања најпре ће бити представљена семантичка категорија футуралности, указаће се на њена значења и везу с категоријом модалности, а потом ће бити идентификовани глаголски облици и конструкције којима се она изражава у италијанском и српском језику. Након уводног дела, из типолошке перспективе ће бити размотрени развој и граматикализација футурских маркера, с посебним освртом на развој и граматикализацију италијанског простог футура и српског футура I, као основних експонената ове семантичке категорије у двама језицима.У другом делу предавања пажња ће бити посвећена анализи и поређењу појединачних глаголских облика и конструкција за изражавање футуралности у италијанском и српском језику, с циљем да се опишу њихове синтаксичко-семантичке вредности, укаже на сличности и разлике између њих и установи у којој мери италијански и српски језик испољавају... Read more
Др Јована Јовановић: Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику Предавање је посвећено лексемама погрдног значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек. Пејоративним именицама чији је денотат човек посветићемо пажњу са лексичко-семантичког, лингвокултуролошког, дериватолошког и прагматичког аспекта. Указаћемо на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме продуктивне у формирању пејоративних јединица овог типа. Циљ нам је да лексичком анализом утврдимо на основу којих се све параметара појединци и друштвене групе у српској културно-језичкој заједници оцењују негативно, те каква колективна уверења, предрасуде и генерализације мотивишу презрив емотивни однос субјекта именовања и његову намеру да избором пејоративног имена у номинацији човека изрази став неодобравања. Настојаћемо да покажемо да погрдно име које се додељује некој особи најчешће није производ говорникове индивидуалне оцене, већ формиране, лексикализоване оцене, која је уграђена у семантичку структуру пејоративне лексеме. Таква колективна... Read more