latinica

Друштво младих лингвиста окупља студенте лингвистике и филологије, али и остале заинтересоване за језик и језике. Основано је са циљем да млади језички стручњаци међусобно размењују идеје, ставове и размишљања, али и да се они подстакну на научна истраживања у разним лингвистичким и сродним дисциплинама. Посебан задатак Друштва је популаризација лингвистике и њених сазнања, као и примене и значаја тих сазнања у осталим сферама људског деловања.

Придружите нам се!

 

Previous Next
Како постати члан Друштво младих лингвиста окупља све заинтересоване за језик и лингвистику, без обзира на године или професионално опредељење. Члан Друштва младих лингвиста може бити свако лице које:1) прихвата циљеве Друштва и Статут;2) поднесе пријаву за учлањење;3) плати чланарину за текућу годину. Малолетно лице са навршених 14 година живота може се учланити уз прилагање оверене изјаве његовог законског заступника о давању сагласности. За лице млађе од 14 година пријаву подноси његов законски заступник. Уколико желите да постанете члан Друштва младих лингвиста, треба да попуните и потпишете пријаву коју можете видети овде. За чланове из Србије, чланарина за 12 месеци износи 1000 динара.  Подаци о уплати Прималац: Друштво младих лингвиста, Витезова Карађорђеве звезде 70г/6, 11000 БеоградСврха уплате: чланаринаБрој жиро-рачуна: 105-515159-53 Пример уплатнице можете видети овде. Ако обнављате чланарину, подаци о уплати остају исти. За чланове изван Србије, чланарина за 12 месеци износи 10... Read more
Др Тома Тасовац: Изазови дигитализације речничког наслеђа Дигитализација речничког наслеђа није само техничко питање, већ важан предуслов за колективну културу сећања. Пренос речника из штампаног у дигитални облик зато представља посебан изазов за дигиталну хуманистику, научну област која се бави развојем рачунарских метода за изучавање језика, књижевности, историје и других хуманистичких дисциплина: од моделовања сложених речничких структура и међусобног повезивања лексикографских података па све до имплементације стандардизованих веб-сервиса и стварања функционалних корисничких окружења. Др Тома Тасовац је директор Центра за дигиталне хуманистичке науке.   Read more
Др Снежана Петровић: Дигитализација речничког наслеђа у Институту за српски језик САНУ У Институту за српски језик САНУ систематски се ради на дигитализацији речничког, лексикографског и лексичког наслеђа. У предавању ће бити представљено шта је и како до сада на том пољу урађено, као и разлози због којих је важно за један језик да има дигитализоване ресурсе. Биће приказане и могућности које две институтске платформе, Препис и Расковник, пружају лингвистима као вишефункционални алат за проучавање српске лексике.  Др Снежана Петровић је научни саветник у Институту за српски језик САНУ.  Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.) Read more
Др Невена Буђевац: Читалачка писменост - појам, мерење и развој Читалачка писменост једна је од базичних компетенција од значаја за учење и развој сваког од нас. Налази се у фокусу великих међународних студија које се баве вредновањем образовних система (PISA, PIRLS) као једна од кључних компетенција преко које се процењује успешност образовних система. Раније дефиниције разумевања прочитаног, које су ову вештину изједначавале са вештином декодирања текста, замењене су одређењима читалачке писмености као сложене компетенције која обухвата низ функционално применљивих знања, вештина, стратегија и ставова које особа стиче и користи кроз формално образовање и свакодневне активности.Развој читалачке писмености започиње са најранијим искуствима са писаним материјалима (нпр. сликовницама) и наставља се кроз систематску обуку у школи. Кључном прекретницом у развоју читалачке писмености сматра се прелазак из фазе учења читања у фазу читања ради учења, што би требало да се догоди до 4. разреда основне школе.На предавању ћемо приказати резултате... Read more