latinica

Друштво младих лингвиста окупља студенте лингвистике и филологије, али и остале заинтересоване за језик и језике. Основано је са циљем да млади језички стручњаци међусобно размењују идеје, ставове и размишљања, али и да се они подстакну на научна истраживања у разним лингвистичким и сродним дисциплинама. Посебан задатак Друштва је популаризација лингвистике и њених сазнања, као и примене и значаја тих сазнања у осталим сферама људског деловања.

Придружите нам се!

 

Највећи лингвиста свих времена је:

Фердинанд де Сосир - 23.9%
Ноам Чомски - 37%
Вилијем Лабов - 4.3%
Едвард Сапир - 2.2%
Дејвид Кристал - 10.9%
Роман Јакобсон - 6.5%
Леонард Блумфилд - 0%
Вилхелм фон Хумболт - 6.5%
Николај Трубецки - 8.7%
Реј Џекендоф - 0%

Total votes: 46
The voting for this poll has ended on: 31 дец 2013 - 00:00
Previous Next
Како постати члан понедељак, 21 јануар 2013 16:38
Друштво младих лингвиста окупља све заинтересоване за језик и лингвистику, без обзира на године или професионално опредељење. Члан Друштва младих лингвиста може бити свако лице које:1) прихвата циљеве Друштва и Статут;2) поднесе пријаву за учлањење;3) плати чланарину за текућу годину. Малолетно лице са навршених 14 година живота може се учланити уз прилагање оверене изјаве његовог законског заступника о давању сагласности. За лице млађе од 14 година пријаву подноси његов законски заступник. Уколико желите да постанете члан Друштва младих лингвиста, треба да попуните и потпишете пријаву коју можете видети овде. За чланове из Србије, чланарина за 12 месеци износи 1000 динара.  Подаци о уплати Прималац: Друштво младих лингвиста, Витезова Карађорђеве звезде 70г/6, 11000 БеоградСврха уплате: чланаринаБрој жиро-рачуна: 105-515159-53 Пример уплатнице можете видети овде. Ако обнављате чланарину, подаци о уплати остају исти. За чланове изван Србије, чланарина за 12 месеци износи 10... Read more
Др Катарина Завишин: Настава страног језика у функцији CLIL-a среда, 08 март 2017 10:05
Настава заснована на методи CLIL (engl. Content and Language Integrated Learning) подразумева интегрисано подучавање наставног предмета из школског курикулума и страног језика при чему се нејезички садржаји изучавају на страном језику (Coyle et al. 2010:1). CLIL настава све је више заступљена у системима образовања у свету и интегрални је део школског курикулума. Разлог за имплементацију CLIL наставе у школске системе препознаје се у резултатима бројних истраживања која указују на несумњиву добит за ученика, како из угла усвајања страног језика, тако и развијања академских компетенција које се не могу развити у оквиру традиционалне наставе страног језика (Danesi, 1999; Cummins & Swain  1986 u Letts, 1999: 211; Titone, 1999).У првом делу предавања приказаћемо основне одлике и моделе CLIL наставе у којима је, поред матерњег, заступљен и страни језик ученика као посреднички језик у настави.У CLIL настави одређени садржај се учи преко страног језика, али се истовремено усваја и... Read more
Презентације узорних мастер радова из примењене лингвистике (наставе страних језика) уторак, 14 март 2017 13:10
  Сандра Миладиновић: Развој вишеструких интелигенција кроз наставу шпанског језика С обзиром на то да истраживања потврђују да се може интензивно деловати на интелигенцију, што иде у прилог целокупном развоју личности ученика, неопходно је осмислити активности које би покретале различите интелигенције код ученика, као и прилагодити наставно градиво у складу са њиховим способностима, али и подстицати развој оних интелигенција које су у мањој мери присутне код појединца. С тим у вези, битан је Гарднеров модел вишеструке интелигенције према коме постоји композит осам различитих врста интелигенција, које су у снажној међусобној вези и интеракцији и од којих свака има сопствени развојни пут. Реч је о следећим врстама интелигенције: лингвистичка (језичка, вербална), логичко-математичка, телесно-кинестетичка, визуелно-просторна, музичка, интерперсонална, интраперсонална и натуралистичка интелигенција. Према Гарднеру, интелигенција није јединствена, већ представља комбинацију способности... Read more
Др Вера Ошмјански: ЕЛФ у Србији: ставови академске заједнице уторак, 14 март 2017 20:03
Предавање се бави концептом енглеског језика као lingua franca (ЕЛФ), варијетета који одступа од стандардне варијанте британског или америчког енглеског језика. Приписује му се функција помоћног, неутралног језика, којим се у међусобној комуникацији служе говорници различитог порекла. Осим тога, посматра се и као независни варијетет енглеског језика који има своје особености на нивоу лексике, граматике и прагматике у односу на стандардне варијанте енглеског језика.У првом делу предавања биће размотрен теоријски оквир концепта и појам енглеског језика као lingua franca из лингвистичке, педагошко-дидактичке и социоекономске перспективе. Критички се анализира концепт постојања варијетета енглеског језика као lingua franca са становишта његовог лингвистичког описа, могуће кодификације, сврхе коју има у интернационалној комуникацији, као и могућности превазилажења укорењених, традиционалистичких идеја о енглеском језику.У другом делу предавања биће представљено истраживање којим су... Read more
Др Милена Ивановић: Акционалност: од семантике ка форми (функционални приступ) понедељак, 20 март 2017 17:05
Акционалност је семантичка категорија у чијој је основи обележавање начина на који се радња одвија у времену. Релативно добро истражена у осталим словенским језицима, ова категорија донедавно није била предмет дубљих проучавања у српском језику. У првом делу предавања кратко ћемо представити претходна истраживања, како она спроведена на другим словенским језицима, тако и она која су се дотицала појединих аспеката акционалности у српском језику.Наше истраживање базирало се на ономасиолошком приступу. Стога у другом делу предавања најпре одређујемо семантичке комплексе који улазе у сферу тзв. модификационе акционалности (фазност, детерминативност, плуралност, градуелност), а затим, комплекс по комплекс, анализирамо детаљно њихов садржај и средства изражавања тог садржаја. У анализи формалних средстава на првом месту представљамо префиксалне и суфиксалне творенице, будући да се у словенским језицима категорија акционалности изражава се пре свега на творбеном нивоу, али укључујемо и... Read more