latinica

Друштво младих лингвиста окупља студенте лингвистике и филологије, али и остале заинтересоване за језик и језике. Основано је са циљем да млади језички стручњаци међусобно размењују идеје, ставове и размишљања, али и да се они подстакну на научна истраживања у разним лингвистичким и сродним дисциплинама. Посебан задатак Друштва је популаризација лингвистике и њених сазнања, као и примене и значаја тих сазнања у осталим сферама људског деловања.

Придружите нам се!

 

Previous Next
Како постати члан Друштво младих лингвиста окупља све заинтересоване за језик и лингвистику, без обзира на године или професионално опредељење. Члан Друштва младих лингвиста може бити свако лице које:1) прихвата циљеве Друштва и Статут;2) поднесе пријаву за учлањење;3) плати чланарину за текућу годину. Малолетно лице са навршених 14 година живота може се учланити уз прилагање оверене изјаве његовог законског заступника о давању сагласности. За лице млађе од 14 година пријаву подноси његов законски заступник. Уколико желите да постанете члан Друштва младих лингвиста, треба да попуните и потпишете пријаву коју можете видети овде. За чланове из Србије, чланарина за 12 месеци износи 1000 динара.  Подаци о уплати Прималац: Друштво младих лингвиста, Витезова Карађорђеве звезде 70г/6, 11000 БеоградСврха уплате: чланаринаБрој жиро-рачуна: 105-515159-53 Пример уплатнице можете видети овде. Ако обнављате чланарину, подаци о уплати остају исти. За чланове изван Србије, чланарина за 12 месеци износи 10... Read more
Др Стефана Пауновић Родић: Стереотип жене у језичкој слици света - когнитивнолингвистички приступ Први део предавања биће посвећен методологији истраживања језичке слике света и појмовима којима се у њима оперише, с посебним освртом на приступ појмовима стереотип и прототип. Описаће се и образложити методологија примењена и разрађена у истраживању стереотипа жене у језичкој слици света Словака и Срба, која се може применити и на грађу других словенских и несловенских језика. У овом истраживању стереотип се тумачи као скуп вредносних критеријума за процену чланова неке категорије. Ови критеријуми изграђују се са циљем да очувају оне функције чланова категорије које се у тој култури или друштву процењују као пожељни или потребни. Тако дефинисан, стереотип је променљив онолико колико су променљиви статус и функција категорије на коју се односи.У другом делу предавања биће презентовани резултати истраживања, који представљају одговоре на питања: постоји ли језички концепт у којем се одсликава стереотипизација жене, зашто су жене слабији пол, каква је жена жена змај, каква је то... Read more
Др Данило Алексић: "Возим хјундаи" или "Возим хјундаија"? О категорији аниматности у савременом српском језику Предавач ће говорити о свом новом истраживању везе између категорије аниматности (категорије „живоˮ : „неживоˮ) и форме акузатива у српском језику.Према В. Ломпар, облик акузатива једнине у промени именица мушког рода прве деклинационе врсте одређују вредности семантички утемељене дистинкције: ако именица из поменуте групе означава нешто живо, акузатив сингулара једнак је генитиву, а ако означава нешто неживо – номинативу сингулара. На предавању ће бити речи о неким језичким појавама које онемогућавају дословну примену базичног правила, односно о принципима којима се то правило мора допунити. На пример, познато је да називи за аутомобиле као форд или хјундаи могу имати акузатив сингулара једнак генитиву сингулара иако означавају неживе ентитете. Поставља се питање шта је узрок дотичној варијацији и која је форма акузатива код назива за аутомобиле чешћа. Занимљиво је и укрштање аниматности са полисемијом. Када именица може означавати и жив и нежив ентитет, да ли акузатив једнине у... Read more
Др Александра Јанић: Творбене и семантичке карактеристике изведених придева на -(љ)ив у савременом српском језику Предмет предавања су морфолошко-семантичке карактеристике изведених придева на ‑(љ)ив, односно оних са суфиксом ‑ив, -јив, -љив. Циљ је да детаљно и систематски расветлимо семантику суфикса ‑ив/‑јив/‑љив, те понудимо прецизније одговоре на релевантна теоријска питања везана за опште принципе морфологије и семантике у домену творбе придева и реализације модалних значења у домену речи. Придеве на ‑(љ)ив посматрамо с обзиром на поседовање компоненте модалности и/или скаларности. Наиме, придеви на -(љ)ив могу имати: 1) модално значење: савитљив „који се може савити, који може бити савијен”; 2) скаларно значење: брбљив „који брбља”; 3) значење у коме је скаларност над модалношћу: запаљив „који се лако запали”. Посебну пажњу ћемо у предавању обратити и на однос ненегираних и негираних придева на ‑(љ)ив будући да не постоје увек у пару или бар нису подједнако уобичајени, фреквентни и/или информативни (уп. брбљив и ?небрбљив, смрдљив и ?несмрдљив; оборив и необорив; освојив и неосвојив). У... Read more
Др Милена Костић: Метафоричка концептуализација ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА у српском и енглеском језику У првом делу предавања представићемо део резултата истраживања чији су предмет метафоричке концептуализације домена ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА у српском и енглеском језику, а које је утемељено у когнитивнолингвистичкој теорији појмовних метафора. Циљ истраживања био је идентификовање, класификовање и поређење појмовних метафора помоћу којих се концептуализује домен ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА у српском језику и у енглеском језику (британска варијанта). Циљни појмови, чије метафоричке концептуализације су анализиране у Британском националном корпусу и Корпусу савременог српског језика, јесу: E HIGHER EDUCATION/ С ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ, E STUDENT/ С СТУДЕНТ, E PROFESSOR/ С ПРОФЕСОР, E UNIVERSITY/ С УНИВЕРЗИТЕТ. У оба језика за концептуализацију циљног домена високог образовања искоришћени су изворни домени ПРЕДМЕТА, ПРОСТОРА, ЖИВОГ БИЋА, ЧОВЕКА И ОБЛАСТИ ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ, КРЕТАЊА, АКТИВНОСТИ И ПРОЦЕСА и МАТЕРИЈЕ.Премда изворни домени одражавају и обликују образовне идеологије, у другом делу презентације... Read more
Др Андреј Бјелаковић: Акустичка испитивања вокала британског енглеског и београдског српског (уз осврт на објављивање у научним часописима) Предавање ће се бавити резултатима акустичких истраживања вокала, и то вокала стандардног британског енглеског (на примеру спикера Би-Би-Сија), односно вокала српског језика код млађих Београђана. Осим тога ћемо се позабавити процесом објављивања рада у научном часопису.У литератури се срећу актуелни описи вокала стандардног британског изговора енглеског језика, међутим то су обично импресионистички описи, који се не темеље на емпиријским испитивањима. Таквих испитивања има, али су ретка, и обично су мањкава (не испитује се квалитет дифтонга, користи се мали број испитаника, испитаници су само једног пола итд.). У предавању ћемо представити резултате испитивања говора 7 спикера и 7 спикерки Би-Би-Сија, односно графички представити 11 монофтонга и 4 дифтонга у наглашеним слоговима (уз пар звучних илустрација разлике у односу на стање од пре једног века). Сличан поступак је примењен и на вокале српског језика, где су акустичка испитивања вокала такође спорадична. Приказују се... Read more