latinica

Друштво младих лингвиста окупља студенте лингвистике и филологије, али и остале заинтересоване за језик и језике. Основано је са циљем да млади језички стручњаци међусобно размењују идеје, ставове и размишљања, али и да се они подстакну на научна истраживања у разним лингвистичким и сродним дисциплинама. Посебан задатак Друштва је популаризација лингвистике и њених сазнања, као и примене и значаја тих сазнања у осталим сферама људског деловања.

Придружите нам се!

 

Previous Next
Како постати члан Друштво младих лингвиста окупља све заинтересоване за језик и лингвистику, без обзира на године или професионално опредељење. Члан Друштва младих лингвиста може бити свако лице које:1) прихвата циљеве Друштва и Статут;2) поднесе пријаву за учлањење;3) плати чланарину за текућу годину. Малолетно лице са навршених 14 година живота може се учланити уз прилагање оверене изјаве његовог законског заступника о давању сагласности. За лице млађе од 14 година пријаву подноси његов законски заступник. Уколико желите да постанете члан Друштва младих лингвиста, треба да попуните и потпишете пријаву коју можете видети овде. За чланове из Србије, чланарина за 12 месеци износи 1000 динара.  Подаци о уплати Прималац: Друштво младих лингвиста, Витезова Карађорђеве звезде 70г/6, 11000 БеоградСврха уплате: чланаринаБрој жиро-рачуна: 105-515159-53 Пример уплатнице можете видети овде. Ако обнављате чланарину, подаци о уплати остају исти. За чланове изван Србије, чланарина за 12 месеци износи 10... Read more
Др Ана Халас Поповић: Полисемија у светлу теорије прототипа Полисемија као предмет семантичких истраживања добија посебан значај у оквиру когнитивне лингвистике под чијим окриљем се развило неколико комплементарних теорија, међу којима се издваја теорија прототипа целовитошћу и подробношћу свог дефинисања и објашњења дате језичке појаве. Сагледавање полисемије према теорији прототипа подразумева њено дефинисање помоћу појма категоризације и четири кључне одлике протототипичности укључујући градијентност типичности, флексибилност граница категорије, непостојање јединственог скупа неопходних и довољних својстава који дефинише категорију и њену заснованост на принципу породичне сличности. При томе, значењска структура полисемичне речи визуализује се као зракаста категорија, коју чине радијално распоређена и међусобно повезана значења окупљена око централног члана као когнитивног модела од кога су мотивисано изведена путем различитих механизама семантичке деривације, као што су: генерализација, специјализација, метафора, метонимија,... Read more
Др Јована Јовановић: Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику Предавање је посвећено лексемама погрдног значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек. Пејоративним именицама чији је денотат човек посветићемо пажњу са лексичко-семантичког, лингвокултуролошког, дериватолошког и прагматичког аспекта. Указаћемо на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме продуктивне у формирању пејоративних јединица овог типа. Циљ нам је да лексичком анализом утврдимо на основу којих се све параметара појединци и друштвене групе у српској културно-језичкој заједници оцењују негативно, те каква колективна уверења, предрасуде и генерализације мотивишу презрив емотивни однос субјекта именовања и његову намеру да избором пејоративног имена у номинацији човека изрази став неодобравања. Настојаћемо да покажемо да погрдно име које се додељује некој особи најчешће није производ говорникове индивидуалне оцене, већ формиране, лексикализоване оцене, која је уграђена у семантичку структуру пејоративне лексеме. Таква колективна... Read more
Др Биљана Бабић: Унутарјезичке грешке на почетним нивоима учења српског језика као страног Предавање је посвећено анализи грешака забележених у писменим саставима студената полазника почетних курсева српског језика као страног (на нивоима А1 и А2). Састоји се из четири целине. У првој се образлаже изабрани приступ и методе анализе, њени задаци и циљеви. У другој целини анализира се грађа на морфолошком нивоу, тачније – грешке у грађењу глаголских облика (оних који се уче на почетним нивоима). Трећу целину чине грешке на морфолошко-синтаксичком нивоу: неправилна конгруенција између субјекта и предиката (глаголског и именског). У четвртој целини излаже се грађа на морфолошко-синтаксичко-семантичком нивоу: грешке у употреби облика номинатива именица уз глаголе. Од почетка до краја утврђује се које су то грешке заједничке већем броју студената, без обзира на њихов први језик, и које од њих настају под утицајем самог српског језика, одн. његове структуре – дакле, које су од њих грешке унутарјезичког карактера.Писана продукција страних студената пореди се са стандардним српским... Read more